Птице су диносауруси – тачније, једина жива грана некада огромне групе која је владала Земљом. Када је пре 66 милиона година астероид ударио у данашњи Јукатан и покренуо глобалну катастрофу, нестали су сви велики нептичји диносауруси. Ипак, преци данашњих птица преживели су тај слом живота. Ново истраживање сугерише да је један од разлога могла бити боља топлотна изолација њиховог перја, што им је помогло у свету наглог захлађења, таме и поремећених ланаца исхране.
Научници су до тог закључка дошли захваљујући необичном фосилу – окамењеном измету једног тероподног диносауруса, пронађеном у Монтани. У том копролиту откривени су ситни остаци пера, рибљих крљушти и костију. Из тих трагова истраживачи су покушали да реконструишу како је изгледало перје једне древне птице која није преживела крај креде, и шта ју је разликовало од предака савремених птица, пише Nautilus.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Садржај:
Птице су диносауруси – и то није метафора
Када се каже да су птице диносауруси, то није новинарско претеривање, већ научна чињеница. Савремене птице потичу од малих пернатих теропода, исте шире групе којој су припадали и много познатији диносауруси попут велоцираптора и тираносауруса. Због тога биолози птице не сматрају само потомцима диносауруса, него њиховим живим представницима.
То значи да диносауруси, строго научно гледано, нису сасвим нестали. Нестали су нептичји диносауруси, док је једна мала, перната и успешнија грана успела да преживи катастрофу на крају креде. Из те линије касније су се развиле све данашње птице – од врапца до орла.
ФОТО: Danny Ye/ShutterstockФосилизовани измет открио трагове древне птице
Копролит који су научници анализирали био је величине лоптице за голф, али је у себи чувао изузетно вредне податке. CT снимање показало је слојеве пера, рибљих крљушти и деликатних костију ногу.
Истраживачи су закључили да су ти остаци вероватно припадали хесперорнитиформу, древној воденој птици која је ловила рибу и која је нестала током масовног изумирања. То је омогућило научницима да први пут ближе испитају какво је било њено перје.
Уместо потпуног скелета, тим је имао само неколико ситних трагова. Зато је реконструкција личила на детективски посао – од измета до еволутивне приче о томе ко је преживео, а ко није.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЗАШТО СЕ ПТИЦЕ СМАТРАЈУ ДИНОСАУРУСИМА
Птице се сматрају диносаурусима зато што деле низ кључних особина са тероподним диносаурусима – шупље кости, одређену грађу кукова и удова, тропрсте ноге, јаја, гнезда и, наравно, перје.
Фосили из Кине и других налазишта показали су јасан прелаз од малих пернатих диносауруса ка раним птицама. Најпознатији међу њима је археоптерикс, који има и птичје и диносауруске особине.
Зато данас научници не говоре само да су птице настале од диносауруса, већ да су оне једина данас жива грана диносауруса.
Перје је можда одлучило победника
Управо је перје било у средишту новог открића. Анализа је показала да је древна птица имала комбинацију напреднијих и примитивнијих пера. Нека су била савременијег изгледа, али су друга била мекша и једноставнија, вероватно мање ефикасна у задржавању телесне топлоте.
Ту се јавља важна разлика у односу на претке модерних птица. Научници претпостављају да су њихова пера имала бољу изолациону функцију. После удара астероида, када су се небо и клима нагло променили, управо та предност могла је бити пресудна.
У свету мање светлости, нижих температура и несташице хране, свако биће које је боље чувало топлоту имало је већу шансу да преживи. Ако је та претпоставка тачна, онда је перје било више од украса или помагала за лет – било је средство опстанка.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПреживели су само неки пернати рођаци
Наравно, перје вероватно није било једино објашњење. Масовно изумирање на крају креде било је сложен догађај и преживљавање је зависило од више фактора – величине тела, начина исхране, брзине размножавања и способности прилагођавања.
Ипак, нова студија додаје важан део мозаика. Хесперорнитиформи, иако успешне водене птице свог времена, нису преживели. Насупрот њима, преци данашњих птица јесу. То сугерише да су имали неку стварну предност, а ефикасније перје могло би бити једна од кључних.
Тако се испоставља да данашње птице нису само лепи подсетник на далеку прошлост. Оне су живи доказ да су неки диносауруси ипак успели да надживе апокалипсу.
ШТА СЕ ДОГОДИЛО ПОСЛЕ УДАРА АСТЕРОИДА
Удар астероида пре око 66 милиона година изазвао је пожаре, цунамије и избацивање огромне количине прашине у атмосферу. Сунчева светлост била је знатно ослабљена, температуре су пале, а фотосинтеза и ланци исхране били су озбиљно поремећени. Биљке су пропадале, за њима и животиње које су од њих зависиле.
У таквим условима предност су имале мање животиње, оне које су могле да троше мање енергије, лакше налазе разноврсну храну и боље поднесу хладноћу. Ново истраживање указује да су преци модерних птица управо ту могли имати важну предност.
