Диносауруси су у колективној машти готово нераскидиво повезани са огромним телима, масивним костима и животињама које су доминирале пејзажима праисторије. Ипак, ако се погледа њихово еволутивно стабло, намеће се необично питање: зашто готово да није било малих диносауруса?
Најмањи познати диносауруси који нису били птице били су тешки нешто мање од пола килограма, отприлике као зец, али су и даље били знатно крупнији од најмањих данашњих кичмењака, пише Nautilus.
Највећа животиња која је икада ходала Земљом, према досадашњим проценама, био је аргентиносаурус, чија је маса могла да премаши 80 тона. Насупрот њему, најмања птица на свету, пчелији колибри, тежи мање од два грама. Чак је и најмањи познати гуштер, патуљасти гекон, толико ситан да без проблема може да стане на врх прста.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ако су птице потомци диносауруса, зашто су оне могле да еволуирају до тако малих димензија, док су њихови не-птичји сродници остали релативно крупни?
Мали диносауруси нису нестали из фосилних записа
Једно могуће објашњење било би да су мали диносауруси постојали, али да њихове ситне кости једноставно нису сачуване у фосилним записима. Међутим, истраживачи сматрају да то није довољно добро објашњење.
Фосилни записи јесу непотпуни, али су научници пронашли бројне остатке малих птица и сисара, као и инсеката. Штавише, око 75 одсто данашњих сисара и чак 90 одсто птица мањи су од најмањих познатих диносауруса који нису били птице.
– Мале животиње доминирају савременим екосистемима – рекла је Стефани Лечки са Универзитета Принстон, једна од ауторки истраживања. Ако желимо да разумемо како је настала данашња биолошка разноврсност, додаје она, морамо да објаснимо и зашто су мали диносауруси наизглед недостајали.
Лечки и њен колега Роџер Бенсон из Америчког музеја историје природе покушали су да до одговора дођу помоћу математичких модела. Они су процењивали величину тела различитих организама на основу начина на који њихов организам претвара енергију у потомство.
Модели су успешно предвидели расподелу величина код сисара, птица и корњача, али су били мање успешни код змија, гуштера, крокодила и диносауруса који нису били птице.
ГДЕ СУ НЕСТАЛИ НАЈМАЊИ ДИНОСАУРУСИ?
Истраживање указује да проблем није био у томе што диносауруси физиолошки нису могли да буду мањи. Ограничење је, пре свега, било еколошко.
Конкуренција за храну и простор, опасност од предатора и доступност различитих еколошких ниша спречавали су диносаурусе да заузму најмање телесне величине.
Ту улогу су, како показује студија, преузели сисари. Другим речима, за мале диносаурусе једноставно није било довољно места у екосистемима у којима су живели.
ФОТО: Shutterstock/Daniel EskridgeЛет је птицама отворио пут ка мањем телу
Истраживање, међутим, доноси још један занимљив закључак. Према научницима, управо је способност летења омогућила птицама да постану знатно мање од својих не-птичјих предака.
– Способност летења можда је отворила потпуно нове начине живота – објашњава Лечки.
Када су птице почеле да користе нове еколошке нише, више нису биле ограничене на исте услове у којима су живели други диносауруси. То им је омогућило да еволуирају ка величинама које њихови не-птичји сродници нису могли да достигну.
ФОТО: Shutterstock/Herschel HoffmeyerЛетење је, дакле, променило правила игре. Птицама је омогућило да досегну нове изворе хране, просторе и начине живота, а самим тим и да се развијају у правцу све мањих тела.
Тако одговор на питање зашто није било малих диносауруса није једноставно „зато што нису могли да буду мали“. Напротив, чини се да су им екосистеми у којима су живели остављали мало простора за такве животиње. Сисари су већ заузели најмање нише, док су птице, захваљујући летењу, успеле да пронађу нове.
Зато су најмањи диносауруси, уместо да буду минијатурне верзије својих огромних рођака, постали део једне необичне еволутивне приче: пут ка најмањим телима отворен је тек када су њихови потомци добили крила.
