Самоконтрола код слонова можда је развијенија него што се до сада мислило. Ново истраживање азијских слонова показало је да ове животиње могу да потисну непосредни нагон и примене научено решење чак и када им је награда видљива и надохват сурле. Резултати указују да слонови, попут људи, неких примата и птица, умеју да „стану“ пре него што делују.
Истраживање, објављено у часопису PLOS One, спровели су научници из Тајланда и Сједињених Америчких Држава. У експерименту је учествовало 16 азијских слонова – осам мужјака и осам женки – који живе у Националном институту за слонове на Тајланду, преноси Nautilus.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Садржај:
Самоконтрола код слонова на практичном тесту
Научници су најпре обучили слонове да дођу до омиљеног воћа тако што ће сурлом заобићи непрозирну црну кутију и дохватити плод кроз отвор са задње стране.
Награда није била иста за сваку животињу. У зависности од преференција појединачног слона, користили су ананас, јабуку или банану.
Затим је дошла тежа фаза експеримента. Црна кутија замењена је провидном, а на њеној предњој страни налазили су се мали отвори. Они су били довољни да мирис воћа допре до животиње, али не и да слон кроз њих провуче сурлу.
Да би стигао до воћа, морао је да игнорише оно што му је било непосредно пред очима и поново заобиђе кутију.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО ЕКСПЕРИМЕНТ
Слонови су најпре научили да воће узимају кроз отвор на задњој страни непрозирне кутије. Потом су истраживачи употребили провидну кутију, па је награда постала јасно видљива. На предњој страни налазили су се отвори кроз које је могао да се осети мирис воћа, али су били сувише мали за сурлу. Животиња је зато морала да потисне природни нагон да посегне право ка храни и примени раније научено решење.
Такав задатак користи се за испитивање инхибиторне контроле – способности да се непосредни импулс заустави ради успешнијег поступка.
Видели су воће, али нису кренули право ка њему
Да су слонови реаговали искључиво импулсивно, очекивало би се да покушавају да дохвате видљиво и мирисно воће са предње стране провидне кутије.
Међутим, догодило се супротно.
Свих 16 слонова заобишло је кутију и дошло до хране на исти начин као током претходне обуке. Животиње, дакле, нису дозволиле да их непосредни визуелни и мирисни стимулус наведе на бескористан покушај.
Истраживачи су потом додатно отежали задатак тако што су мењали положај доступног отвора. Он више није увек био позади, већ је могао да се нађе са стране или на врху кутије.
Слонови су и тада успевали да пронађу приступ воћу, и то за мање од једног минута.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСлонови умеју да напусте погрешну стратегију
Аутори студије наводе да су слонови у већини случајева били способни да потисну два различита импулса.
Први је био нагон да директно посегну ка награди коју виде кроз провидну препреку. Други је био тенденција да наставе да користе технику која је раније била успешна, али више није функционисала након промене положаја отвора.
У оба случаја животиње су показале флексибилност.
То је важно јер инхибиторна контрола није само способност да се „не уради нешто“. Она подразумева и прекид аутоматске реакције како би се проценила ситуација и изабрало делотворније решење.
ШТА ЈЕ ИНХИБИТОРНА КОНТРОЛА
Инхибиторна контрола је способност организма да потисне непосредни нагон када би друга реакција могла да донесе бољи исход. Код људи је то један од основних механизама саморегулације – на пример, када не реагујемо истог тренутка већ прво проценимо последице. Сличне способности већ су уочене код неких примата и птица. Код слонова, међутим, до сада нису биле довољно проучене.
Нови експеримент показује да они могу да игноришу очигледну, али неефикасну могућност и да примене решење које захтева више контроле и прилагођавања ситуацији.
Старији слонови спорије мењају приступ
Иако су слонови у целини успешно решавали задатак, године су ипак имале одређен утицај.
Старије животиње биле су спорије када је требало да се прилагоде новом положају отвора на кутији. Аутори сматрају да би то могло указивати на ограничења повезана са старењем, укључујући могући пад одређених когнитивних способности.
ФОТО: wanida tubtawee/ShutterstockТакав налаз није необичан. Истраживачи напомињу да су и код других врста студије показале да инхибиторна контрола може слабити са годинама.
Ипак, основни резултат остаје јасан: самоконтрола код слонова није занемарљива. Животиње су биле способне да се одупру непосредном импулсу, напусте решење које више не функционише и прилагоде поступак новом проблему.
Другим речима, слонови су успешно показали једну од најстаријих и најкориснијих лекција – размислити пре него што се делује.
