Мета на суду: Пресуда која би могла да промени друштвене мреже

Америчку компанију Мета, у чијем су власништву Фејсбук и Инстаграм, сутра у Калифорнији очекује почетак једног од најважнијих судских процеса у историји друштвених мрежа. На оптуженичкој клупи није само пословни модел једне компаније, већ и читав начин на који функционишу савремене платформе које свакодневно користе милијарде људи.

Тужбу против Мете поднело је 29 америчких савезних држава, а у првом плану су Калифорнија, Колорадо, Кентаки и Њу Џерзи. Оне тврде да је компанија годинама свесно дизајнирала Фејсбук и Инстаграм тако да код младих корисника изазивају зависност, користећи механизме попут бесконачног скроловања, алгоритамских препорука и система награђивања који подстичу што дуже задржавање на платформи.

Истовремено, државе оптужују Мету да је обмањивала јавност у погледу безбедности својих производа и да је незаконито прикупљала податке деце млађе од 13 година.

Уколико суд прихвати аргументе тужилаца, последице би могле да буду далеко веће од новчане казне. Правни стручњаци овај процес већ називају потенцијално историјским, јер би суд први пут могао директно да наложи промене у начину рада једне велике друштвене мреже. То би значило да Инстаграм и Фејсбук више не би могли да функционишу по истим принципима који су годинама представљали основу њиховог раста и зараде.

Иако су у фокусу финансијске санкције, које би према неким проценама могле да достигну чак 1,4 билиона долара, много важније питање јесте да ли ће суд наложити структурне промене. Тужиоци траже да се ограниче или редизајнирају функције за које сматрају да подстичу компулзивно коришћење платформи, посебно код деце и тинејџера. Управо зато се овај процес посматра као преседан који би могао да отвори пут сличним тужбама против других технолошких компанија.

Мета одбацује све оптужбе и истиче да је последњих година увела бројне алате за заштиту младих корисника, укључујући родитељски надзор, ограничења за малолетнике и нове безбедносне механизме. Њихов став је да не постоје докази да су платформе намерно прављене како би штетиле младима.

ФОТО: AP Photo/Jeff Chiu, File

Ово, међутим, није први велики изазов са којим је Мета суочена. Само овог месеца суд у Њу Мексику наложио је компанији да уплати додатних 567 милиона долара у фонд за ублажавање последица по ментално здравље младих. Та одлука уследила је након раније пресуде вредне 375 милиона долара, па је укупан терет за компанију у том случају достигао 942 милиона долара. Поред новчаних казни, суд је наложио и низ мера које се односе на заштиту малолетника и контролу приступа платформама.

Шири контекст показује да Мета није усамљена мета правосудних органа. У Сједињеним Државама тренутно се води на хиљаде поступака против Мете, ТикТока, Јутјуба и Снепа због улоге друштвених мрежа у погоршању менталног здравља младих.

Посебно је занимљив талас тужби које подносе школе и школски окрузи. Више од хиљаду школских округа широм САД тврди да су били приморани да издвајају све већа средства за психолошку подршку ученицима, саветовалишта и кризне интервенције због последица прекомерног коришћења друштвених мрежа. Они не траже само одштету, већ и судске налоге који би приморали технолошке компаније да измене кључне функције својих платформи.

Исход суђења у Калифорнији има значај који далеко превазилази једну компанију и једну државу. Ако суд стане на страну држава које су поднеле тужбу, то би могао бити тренутак када ће правосуђе први пут озбиљно утицати на саму архитектуру друштвених мрежа. До сада су технолошки гиганти углавном плаћали казне и настављали да послују по старом моделу. Овога пута на удару је сам начин на који су њихови производи осмишљени.

Неке земље ограничиле младима приступ друштвеним мрежама

Аустралија је постала прва земља на свету која је увела потпуну забрану коришћења већине друштвених мрежа за млађе од 16 година. Закон обухвата Инстаграм, Фејсбук, ТикТок, Јутјуб, Редит и друге платформе.

ФОТО: View Apart/Shutterstock

Сличне мере или законе припремају и друге државе. Словенија ради на забрани приступа друштвеним мрежама за млађе од 15 година, док је Малезија најавила ограничења за кориснике млађе од 16 година. Француска је покушала да уведе забрану за млађе од 15 година, али је тај закон недавно блокирао Уставни суд. У више европских земаља и даље трају расправе о обавезној верификацији старости и додатним ограничењима за малолетнике.