Пуме као чувари путева? Научници открили необичну везу саобраћаја и дивљих животиња

Пуме (Puma concolor), велике грабљивице које насељавају делове Сједињених Америчких Држава, код многих људи и даље изазивају страх. Помисао на предатора који вас посматра из непосредне близине није пријатна, а управо је страх од пума био један од разлога због којих су ове животиње својевремено готово потпуно истребљене на истоку САД. Данас се полако враћају у делове свог некадашњег станишта на западу земље, што неминовно доводи до нових сусрета са људима.

Ипак, све је више доказа да пуме прилично предвидљиво избегавају подручја у којима има много људи. A нова студија, објављена у часопису Current Biology, доноси и неочекиван закључак да присуство пума може да учини путеве безбеднијим, пише портал Nautilus.

Истраживање које је спровео тим биолога предвођен научницима из организације Conservation Science Partners из Калифорније, уз учешће стручњака из неколико индијанских племена са запада САД, показало је да је присуство пума значајно смањило број судара возила са дивљим животињама на Олимпијском полуострву у савезној држави Вашингтон.

– Грабљивице могу да учине путеве безбеднијим тако што утичу на понашање плена и начин на који он користи простор – објаснио је водећи аутор студије Џастин Сурачи.

Између јула 2020. и јуна 2025. године, јелени црнорепани били су одговорни за чак 92 одсто свих судара возила са дивљим животињама на Олимпијском полуострву. У тим несрећама погинуле су две особе, док је више од 80 људи повређено.

Истраживачима је, међутим, пажњу привукла чињеница да судари нису били равномерно распоређени. Нека подручја била су далеко опаснија од других, што је отворило питање да ли на то утиче присуство пума, будући да су јелени црнорепани (Odocoileus hemionus columbianus) њихов главни плен у овом делу САД.

Научници су анализирали податке са 503 камере постављене у природи, као и податке о кретању 59 пума које су имале GPS огрлице. Животиње су праћене у оквиру биолошких истраживања индијанских племена широм полуострва.

Комбиновањем података са камера и GPS огрлица истраживачи су могли да упореде кретање животиња у подручјима са и без присуства пума. Тако су, уместо да посматрају само број забележених судара, могли да прате и промене у понашању јелена. Показало се да се њихово кретање мења онда када се у окружењу појави предатор, што сугерише да смањење броја судара није случајно, већ последица промене начина на који јелени користе простор.

ФОТО: Michal Ninger/Shutterstock

Пуме смањиле ризик од судара са јеленима за 67 одсто

Резултати посматрања су били упечатљиви. Тамо где су биле присутне пуме, јелени су постајали активнији током дана. То је значило да су ноћу, када је ризик од судара са возилима већи, ређе излазили на путеве. Процењено је да је присуство пума смањило вероватноћу судара јелена и возила за чак 67 одсто.

– Јелени покушавају да избегну ризик од пума и због тога проводе мање времена у близини путева – рекао је Сурачи.

Постоји и занимљив разлог због којег се јелени уопште често задржавају поред саобраћајница. Њима одговарају шумски рубови, где има више простора за испашу, па је густина јелена уз путеве већа. Али управо су таква, отворенија и фрагментисана подручја погодна и за пуме, које тамо могу успешније да лове.

Чини се да су јелени то научили. Када осете присуство предатора, мењају понашање и избегавају подручја у којима су путеви пресекли њихово природно станиште.

Ово откриће могло би да промени и начин на који људи гледају на велике грабљивице. Како се пуме постепено враћају у делове свог некадашњег станишта, укључујући и источне делове САД, сазнање да њихово присуство може да допринесе безбедности на путевима могло би да помогне да се смањи отпор према њиховом повратку.

А истраживачи сматрају да пуме можда нису једини предатори који на овај начин доприносе безбедности људи.

– Грабљивице можда пружају сличну услугу повећања безбедности на путевима и у другим деловима света где су њихове популације опстале, а ова вредна услуга екосистема до сада је једноставно остала непримећена – закључио је Сурачи.