„Мислим, дакле постојим“, рекао је Рене Декарт. Вековима су филозофи покушавали да објасне колико су наше мисли важне за то ко смо, како доносимо одлуке и како доживљавамо свет око себе. Ново истраживање сада нуди занимљив увид у питање о чему људи размишљају сваког дана – и показује да су наше мисли често много једноставније него што бисмо очекивали.
Иако су мисли један од најважнијих делова људског искуства, о њиховом садржају знамо изненађујуће мало. Чак и када некога добро познајемо, готово је немогуће знати шта му се у одређеном тренутку заиста налази у глави.
Управо тим питањем бавили су се истраживачи са Универзитета Клермонт у Калифорнији и Универзитета Вухан у Кини. Они су покушали да открију обрасце у људском размишљању и да утврде да ли се начин на који људи доживљавају сопствене мисли може поделити у неколико типова, пише Nautilus.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
О чему људи размишљају током дана?
У истраживању је учествовало 258 Американаца старости од 19 до 71 године. Током две недеље, учесници су шест до осам пута дневно добијали питања на својим телефонима о томе која им је мисао у том тренутку била најдоминантнија.
Научници су тако прикупили више од 23.000 записа о унутрашњем монологу учесника. Испитаници су бележили о чему су размишљали, да ли је мисао била намерна или наметљива, шта су радили у том тренутку и како су се осећали.
Резултати су показали да највећи део свакодневних мисли није посвећен великим животним питањима, већ врло практичним стварима.
Људи најчешће размишљају о свом телу, послу и храни. Мисли повезане са телесним осећајима чиниле су око петину свих забележених мисли, док су посао и храна заузели 17, односно 14 одсто.
Када је реч о жељама, храна и пиће били су убедљиво најчешће теме, а посебно се издвајала кафа. Насупрот популарним представама, еротичне мисли биле су веома ретке у одговорима учесника.
ШТА НАМ НАЈЧЕШЋЕ ОКУПИРА МИСЛИ?
Истраживање је показало да су најчешће теме људског размишљања повезане са свакодневним потребама и обавезама. Тело, посао и храна чине велики део унутрашњег монолога већине људи. Иако људи често сматрају да су њихове мисли сложене и непредвидиве, резултати указују да се велики део размишљања врти око сличних, практичних питања: да ли смо уморни, шта треба да урадимо и шта нам је потребно у том тренутку.
То, међутим, не значи да су људске мисли једноличне. Иза свакодневних брига крију се различита искуства, планови и очекивања. Неко у истом тренутку размишља о обавезама које га чекају, неко о следећем оброку, а неко о одлукама које треба да донесе у будућности.
Научници истичу да управо те мале, наизглед обичне мисли чине велики део нашег дана. Оне су повезане са начином на који организујемо живот, бринемо о себи и реагујемо на окружење.
Иако често тражимо одговоре на велика животна питања, велики део времена проводимо размишљајући о стварима које су нам непосредно важне – о телу, послу, храни и људима који нас окружују.
ФОТО: we.bond.creations/ShutterstockПријатељи и кућни љубимци заузимају посебно место у нашим мислима
Када су у питању односи са другим људима, резултати су донели занимљива открића. Пријатељи су били најчешћа тема у категорији односа, чак чешћа од романтичних партнера.
Око 46 одсто учесника навело је да су бар једном размишљали о пријатељу током периода истраживања. Мисли о пријатељима појављивале су се отприлике једнако често као све категорије романтичних односа заједно – супруг, супруга, дечко и девојка.
Занимљиво је и место које у људским мислима имају кућни љубимци. Пси и мачке били су присутнији у размишљањима учесника него деца.
Док су мисли о псима најчешће биле повезане са шетњама и активностима, мачке су се више повезивале са питањима о њиховим потребама и понашању. Чини се да многи власници кућних љубимаца често размишљају да ли су њихови четвороножни пријатељи гладни, задовољни или им нешто недостаје.
Истраживачи су били изненађени малим бројем пријављених еротичних мисли. Та тема појавила се само 11 пута у читавом узорку, што су аутори објаснили могућношћу да су учесници неке одговоре избегавали због осетљивости теме.
МИСЛИ И ОСЕЋАЈ СРЕЋЕ
Садржај наших мисли можда има већу улогу у осећају среће него што се раније претпостављало. Анализа прикупљених података показала је да су намерне и изабране мисли биле повезане са већим задовољством од нежељених и наметљивих мисли. Посебно позитиван утицај имало је размишљање о музици, хобијима и храни.
Истраживачи су закључили да није пресудно само шта нам се дешава, већ и начин на који о тим догађајима размишљамо. Људи који су чешће имали свесно изабране мисли, повезане са активностима које воле и стварима које их испуњавају, пријављивали су већи ниво задовољства.
Ови резултати не значе да позитивне мисли могу у потпуности да промене животне околности, али указују на важну улогу унутрашњег дијалога у доживљају свакодневице. Начин на који тумачимо сопствена искуства може утицати на то како видимо проблеме, доносимо одлуке и доживљавамо тренутке који нас чине срећним.
ФОТО: Prostock-studio/Alamy/ProfimediaЧетири начина на која људи размишљају
Истраживачи су анализом података утврдили да се људски стилови размишљања могу поделити у четири шире групе.
Прву групу чине људи чије су мисли често усмерене на свет око себе – политику, друштвене проблеме и ратове. Другу чине они који највише размишљају о свакодневним обавезама, кућним пословима и финансијама.
Трећа група највише је усмерена на тело и сопствени ум. У њој су преовладавале жене, а њени припадници чешће су пријављивали наметљиве мисли.
Четврта група добила је незванични назив „ради вредно, уживај још више“. Њени припадници подједнако су размишљали о каријери и слободном времену, а у просеку су имали већа примања и највиши ниво задовољства животом.
Ипак, истраживачи наглашавају да су разлике између група мање него што би се могло очекивати и да начин размишљања не одређују само године, пол или друштвени статус.
ФОТО: PerfectWave/ShutterstockМисли можда имају већу улогу у срећи него што смо мислили
Аутори студије напомињу да је истраживање тек први корак у разумевању људског размишљања. Узорак није у потпуности репрезентативан за целокупно становништво, а подаци засновани на личним одговорима могу имати одређена ограничења.
Ипак, резултати потврђују једну стару филозофску идеју. Римски цар и филозоф Марко Аурелије веровао је да „срећа нашег живота зависи од квалитета наших мисли“.
Поменуто истраживање показује да је можда био у праву. Наше мисли могу имати важнију улогу у осећају задовољства него што имају новац, године или чак оно што у том тренутку физички радимо.
На крају, можда нас не одређује само живот који водимо, већ и глас који тај живот непрестано описује у нашој глави.
