Вежбе за мозак могле би да помогну старијим људима да бар делимично очувају когнитивне способности, показује нова студија објављена у часопису Educational Gerontology. Иако оне не доносе чудесне резултате, истраживачи су уочили да свакодневна рутина од 30 минута, састављена од три једноставна задатка, може да донесе мерљиво побољшање.
Између потпуно очуваног когнитивног здравља и деменције постоји велики простор у који многи људи улазе како старе. Као што тело после деценија употребе показује знаке трошења, тако и ум може да постане спорији, расејанији и мање сигуран у свакодневним задацима, пише Nautilus.
Редовно физичко вежбање помаже телу да се боље носи са старењем. Али научнике све више занима да ли сличну улогу могу да имају и менталне активности. Према новој студији, одговор је: могу, али у умереној мери.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Вежбе за мозак у три корака
Тим социјалних радника из Вирџиније окупио је више од 100 људи старијих од 59 година и задао им једноставан домаћи задатак. Учесници су сваког дана током 12 недеља требало да ураде три активности: 10 минута читања наглас, 10 минута писања руком и 10 минута решавања једноставних математичких задатака.
Учесници су сами могли да бирају шта ће читати и о чему ће писати. Неко је писао писма сестри, неко је рецитовао поезију, док су математички задаци долазили са припремљеног радног листа. Пре и после периода од 12 недеља истраживачи су тестирали њихове когнитивне способности скраћеном верзијом Монтреалске когнитивне процене.
Ове вежбе за мозак део су програма StrongerMemory, бесплатног програма за тренинг мозга који је развила Фондација Гудвин ливинг. Програм је осмишљен тако да активира префронтални кортекс, део мозга важан за пажњу, краткорочно памћење и расуђивање.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstockЕмили Ихара са Универзитета Џорџ Мејсон објаснила је да комбинација читања наглас, писања руком и једноставне математике активира више когнитивних путева. Управо зато такав приступ може да донесе шире користи него вежбе које се ослањају само на једну врсту менталне активности.
ТРИ ЗАДАТКА ЗА МЕНТАЛНУ РУТИНУ
Програм описан у студији траје 30 минута дневно и састоји се од три једноставна дела. Први је читање наглас, које укључује пажњу, говор и разумевање текста. Други је писање руком, које повезује памћење, језик и фину моторику. Трећи су једноставни математички задаци, који подстичу концентрацију и решавање проблема.
Учесници су могли сами да бирају шта ће читати и писати, што је програм чинило личнијим и лакшим за прихватање. Иако резултати нису били драматични, студија показује да мала, редовна ментална рутина може имати смисла у старости.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаМали резултати који ипак нешто значе
После 12 недеља, просечан резултат учесника порастао је са 12,73 на 13,26 од могућих 15 поена. То није драматичан скок, али је довољан да покаже да редовне вежбе за мозак могу да имају ефекат. Учесници су, такође, показали боље присећање, што је посебно важно у старости.
Када су истраживачи детаљније анализирали податке, уочили су да су људи који живе у заједници имали већу корист од програма него они који живе у домовима за пензионере. Једно од могућих објашњења јесте да домови могу да ограниче самостално доношење одлука, решавање проблема и физичку активност, а све то је важно за очување когнитивног здравља.
ФОТО: Ws Studio1985/ShutterstockТо не значи да ће 30 минута дневно спречити деменцију или потпуно зауставити старење мозга. Ипак, као што број корака може да помогне телу, тако и вежбе за мозак могу да буду једноставна рутина која подстиче пажњу, памћење и менталну активност.
Највећа предност овог приступа јесте једноставност. Није потребна скупа опрема, посебна технологија или компликован програм. Довољни су књига, свеска, оловка и неколико математичких задатака. За старије људе, али и за све који желе да одрже ум активним, то може да буде мали дневни тренинг са потенцијално корисним ефектом.
