Да ли су људи којима „доминира десна половина мозга” заиста креативнији?

Логични сте, усмерени на детаље или добри с бројевима? Онда вам сигурно „доминира лева половина мозга”.

Креативни сте, уметнички настројени и интуитивни? Онда вам „доминира десна половина мозга”.

Тестови личности и савети о избору занимања, који се преносе генерацијама, навели су многе од нас да поверују како једна страна мозга управља нашим начином размишљања и објашњава нашу личност, пише Конверзејшн.

Али да ли је то истина или мит? И како је ова идеја уопште настала?

Да бисмо пронашли одговор, морамо да се вратимо више од 150 година у прошлост.

Повратак у 19. век

Научна основа ове идеје потиче из шездесетих година 19. века. Француски лекар Пол Брока тада је установио да говор контролише претежно лева страна мозга. Био је то први доказ да две мождане половине могу имати различите улоге.

Век касније, нобеловац Роџер Спери проширио је ово сазнање. Он и његов тим проучавали су људе који су били подвргнути операцији мозга ради контроле епилепсије. Операција је подразумевала пресецање нервних влакана која повезују леву и десну страну мозга, што је истраживачима омогућило да сваку страну испитују засебно. Тако су први пут могли да утврде којим функцијама управља свака хемисфера.

Открили су да је лева страна специјализованија за језичке функције, а десна за емоционалну и невербалну обраду информација.

ФОТО: Компас/Илустрација

Оваква подела задатака између две стране мозга, односно латерализација, није својствена само људима. Присутна је и код инсеката, риба, птица и других сисара, а не само код примата.

Гени који управљају овим процесом активирају се рано у људском развоју, пре него што се мозак у потпуности формира.

Из еволуционе перспективе, научници сматрају да нам је специјализација можданих половина за одређене задатке омогућила да истовремено обављамо две активности. На пример, да пазимо на грабљивице док тражимо храну. Латерализација би, дакле, могла бити еволуциона одлика нервног система, а не узрок креативности или логичког размишљања.

Међутим, јавност је сазнање да неким функцијама претежно управља једна страна мозга протумачила као тврдњу да свим људима доминира или лева или десна половина мозга. Та подела постала је начин да се објасни зашто размишљамо и осећамо другачије од других људи.

После више од хиљаду снимака мозга

Истраживачи су 2013. године проверили теорију о доминацији леве или десне половине мозга. Анализирали су снимке магнетне резонанце више од 1.000 људи, испитујући преко 7.000 можданих региона.

Циљ је био да утврде да ли су различити делови мозга активни истовремено, што би указивало на њихово учешће у истом задатку.

Претпоставили су да би, уколико је контрола особина личности ограничена на једну хемисферу, уочили доследне обрасце повезане активности можданих региона на тој страни.

Установили су да су неке функције заиста више концентрисане на једној страни мозга. То се односило на области повезане са језиком и пажњом, слично ономе на шта су указивала ранија истраживања.

Међутим, нису пронашли доказе да се ове мреже разликују међу људима у складу са њиховом личношћу или способностима. Ништа није указивало на то да особа са израженијом левостраном организацијом језичких функција има слабије функције пажње на десној страни мозга, или обрнуто.

ФОТО: Компас/Илустрација

Истраживачи су зато закључили да њихови налази не подржавају поделу људи на оне којима у целини доминира лева или десна половина мозга.

А шта је са креативношћу?

Друга истраживања испитивала су да ли је активност десне половине мозга повезана са креативношћу. Показала су, међутим, да креативно размишљање захтева широку мрежу мождане активности која обухвата обе хемисфере. Оно није специјалност искључиво десне половине мозга.

Ипак, као и многи упорни митови, и овај можда садржи зрно истине.

Једно истраживање из 2013. године показало је да су људи код којих је одређена функција израженије смештена у једној можданој половини били успешнији у одговарајућој вештини. На пример, што су језичке функције неке особе биле израженије организоване у левој половини мозга, то су њени резултати у језичким задацима били бољи.

Другим речима, индивидуалне разлике у функцијама леве и десне половине мозга постоје и могу утицати на успешност у одређеним задацима. Али њихово дејство није толико широко да одређује нашу личност или начин размишљања.

Зашто је овај мит толико распрострањен?

Зрно истине налази се у томе што лева и десна страна мозга заиста имају различите улоге. Међутим, та порука је током година поједностављена и искривљена, све док није постала општа етикета за описивање људи.

Други, вероватнији разлог могао би бити Барнумов ефекат — појава да прихватамо описе личности када нам се каже да се односе на нас. То уверење затим само себе учвршћује. Примећујемо и развијамо особине које га потврђују, а занемарујемо оне које му не одговарају.

У стварности, обе мождане хемисфере раде заједно у готово свему што радимо — укључујући логичко и креативно размишљање.