Стручњаци упозоравају да поред стреса и исхрана може допринети порасту кортизола, посебно када се често конзумирају слатки доручци, заслађене житарице, fast food и рафинисани угљени хидрати попут белог хлеба.
Последњих година све више се говори о кортизолу и његовом потенцијално негативном утицају на здравље, а друштвене мреже, нутриционисти и здравствени портали често га истичу као један од кључних хормона који утиче на физичко и ментално стање, преноси Б92.
Кортизол, познат и као хормон стреса, природан је и неопходан део одбрамбеног система организма, али његови хронично повишени нивои могу бити повезани са умором, поремећајима сна, повећањем телесне тежине и сталним осећајем напетости.
Иако се стрес сматра главним узроком повишеног кортизола, мање је познато да и исхрана може играти важну улогу у његовој регулацији. Одређене намирнице и пића могу подстаћи његово лучење или отежати одржавање хормонске равнотеже, због чега је важно знати које треба конзумирати умерено.
ФОТО: barmalini/ShutterstockСлатка пецива за доручак
Популарна „health“ инфлуенсерка (садржај на друштвеним мрежама одности се на здравље), Глукоза Годес истиче да доручак треба да буде слан, богат протеинима и влакнима. Слично поручују и дијететичари за портал Real Simple, наводећи да би требало избегавати слатка пецива за доручак.
Разлог је тај што слатки доручци могу изазвати нагли пораст нивоа глукозе у крви, након чега често следи једнако нагли пад. Организам то доживљава као стресну ситуацију, па ради стабилизације нивоа шећера појачава лучење кортизола.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Заслађене пахуљице
Рафинисани шећери који изазивају нагле скокове глукозе налазе се и у заслађеним пахуљицама. Стручњаци уместо тога препоручују избор намирница богатих влакнима, попут целовитих житарица, воћа и поврћа, уз додатак протеина и здравих масти.
На пример, овсена каша са орашастим плодовима и бобичастим воћем или грчки јогурт са семенкама и воћем бољи су избор за одржавање стабилног нивоа глукозе у крви.
ФОТО: Tatjana Baibakova/ShutterstockБрза храна
Опште је познато да ултрапрерађену храну треба избегавати, не само због утицаја на телесну тежину и здравље, већ и због могућег утицаја на хормоне стреса. Храна попут типичних fast food оброка често садржи велике количине соли, нездравих масти и адитива који могу подстаћи упалне процесе у организму и повећати метаболички стрес.
Дугорочно, такви ефекти могу допринети повишеном нивоу кортизола. То не значи да повремени одлазак у fast food представља проблем, али стручњаци наглашавају да таква храна треба да буде изузетак, а не правило. Уместо тога, препоручује се исхрана базирана на целовитим и минимално прерађеним намирницама које обезбеђују стабилнији извор енергије.
ФОТО: ShutterstockБели хлеб
Иако се бели хлеб често сматра безазленим делом свакодневне исхране, његов утицај на глукозу у крви може бити разлог за опрез. Због рафинисаних угљених хидрата и ниског садржаја влакана, организам га брзо вари, што доводи до наглог пораста, а затим и пада шећера у крви.
Такве осцилације представљају стрес за организам, што може појачати лучење кортизола. Додавање протеина попут пилетине, ћуретине, јаја или сира, као и намирница богатих влакнима, може успорити варење и стабилизовати ниво глукозе.
Још бољи избор су интегралне житарице, овас или махунарке, које захваљујући већем садржају влакана обезбеђују дужи осећај ситости.
