Древна Осака била је позната као „кухиња царства“, а ново истраживање зуба њених становника открива да су и обични људи јели разноврсну храну, укључујући бројне врсте рибе и намирнице које су стизале из удаљених крајева Јапана.
Током изолационистичког периода Едо, који је у Јапану трајао од 1603. до 1868. године, међународна трговина била је сведена на минимум. Унутар саме земље, међутим, трговина је доживела велики процват, а са њом су расли и важни трговачки центри попут Осаке.Како су се они хранили пре неколико векова? Одговор су сада потражили јапански истраживачи – не у писаним рецептима или сачуваним јеловницима, већ у зубима становника древне Осаке, пише Nautilus.
Древна Осака – средиште трговине и културе у доба изолационизма
Град, смештен уз простран залив на највећем од четири главна јапанска острва, временом је постао значајно културно средиште и дом бројне и активне класе обичних грађана.
ФОТО: Garwood Herbert/ShutterstockНова студија објављена у часопису Anthropological Science показује да су чак и припадници нижих друштвених слојева имали приступ изненађујуће разноврсној храни.
Зуби откривају шта се некада јело
Зуби могу да пруже много информација о начину исхране људи који су живели пре стотина или хиљада година. Карактеристични трагови хабања, на пример, могу да покажу од чега се састојао већи део исхране.
Изотопска анализа може да понуди још прецизније податке и да укаже на шире категорије намирница – попут разлике између кукуруза и пиринча – као и на количину меса коју су људи конзумирали.
ФОТО: Henk Vrieselaar/ShutterstockЈапански тим, међутим, желео је да оде корак даље. Уместо да се ослони само на трагове који су остали у самим зубима или костима, истраживачи су анализирали зубне наслаге, односно каменац.
Проучавали су протеине сачуване у каменцу око зуба осам обичних становника Осаке, чији су остаци пронађени на гробљу Умеда.
Риба из залива, али и из далека
Секвенцирањем протеина из зубног каменца, научници су идентификовали чак 38 протеина из 17 таксона, што им је омогућило да утврде које су животиње и биљке биле део исхране испитаних становника.
Посебно је упечатљив број врста рибе. Истраживачи су пронашли трагове девет врста, међу којима су били језичарка и црвена орада.
Црвена орада била је нарочито занимљива јер је у то време представљала луксузну намирницу. Њено присуство у исхрани обичних становника указује да приступ квалитетној храни није био ограничен искључиво на богате слојеве друштва.
Још занимљивији били су протеини риба из породице лососа. Ове рибе не живе у Осачком заливу, што сугерише да су до града стизале из удаљених крајева.
ФОТО: akegooseberry/ShutterstockТо отвара могућност да је храна у Осаки путовала на велике удаљености, вероватно бродовима и дуж развијених трговачких путева.
Разноврсна храна
Исхрана становника Осаке, међутим, није се састојала само од рибе. Истраживачи су открили и протеине копнених четвороножних сисара.
Тај налаз је посебно занимљив због тадашњих друштвених и верских правила. У Јапану је постојао формални табу у вези са конзумирањем меса одређених копнених животиња. Ипак, такво месо је било толерисано када се користило у медицинске сврхе.
Налази зато показују да су стварне навике становништва могле бити сложеније од формалних правила.
Истраживачи су пронашли и протеине семена памука. Памук се широко узгајао у околини Осаке, а присуство његових остатака указује да је памучно уље вероватно коришћено у свакодневном кувању.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Шта нам говори јеловник обичних људи?
Иако је истраживање обухватило само осам особа, научници сматрају да резултати пружају занимљив увид у живот становника Осаке током периода Едо.
Налази сугеришу да су обични грађани имали приступ разноврсној исхрани, која је обухватала више врста рибе, укључујући и ону која није била доступна у непосредној околини града.
То је у складу са значајем који је Осака имала у унутрашњој трговини Јапана. Град није био само место у којем се производила и продавала храна већ и велико чвориште кроз које су намирнице стизале из различитих крајева земље.
Истраживачи ипак упозоравају да мали број испитаних особа значи да се резултати не могу аутоматски применити на све становнике древне Осаке.
ФОТО: by: Danica Chang/ShutterstockИпак, анализа зубног каменца показала је колико савремене научне методе могу да открију о свакодневном животу људи чији су животи иначе готово нестали из историјских записа.
У случају Осаке, ти ситни трагови сачувани у зубима открили су јеловник који је био далеко разноврснији него што би се можда очекивало за обичне људе тог времена.
Није случајно што је Осака добила надимак „кухиња царства“ – а нова анализа показује да се тај назив није односио само на богате трговце и елиту, већ је део тог обиља стизао и до обичних становника.
