Дуговечност жена једно је од најзанимљивијих питања у истраживању старења. Жене у просеку живе дуже од мушкараца, али у познијим годинама чешће имају проблем са слабошћу, крхкошћу организма и хроничним тегобама. Тај парадокс дуго збуњује научнике: ако жене живе дуже, зашто то не значи увек да старост проводе здравије?
Постоји и други, још необичнији парадокс, пише Nautilus. У животињском свету, женке које су изузетно плодне понекад живе знатно дуже од неплодних женки и мужјака. Најпознатији пример су пчеле матице, које могу да живе годинама, док мужјаци, односно трутови, живе много краће. Како је могуће да велика репродуктивна улога не скраћује живот, већ га у неким случајевима прати дуговечност?
Тим научника који предводе истраживачи са Института Бак за истраживање старења у Калифорнији покушао је да помири ове наизглед супротстављене чињенице. У раду објављеном у часопису Cell представили су нови оквир под називом „Хипотеза репродуктивне отпорности„.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Дуговечност жена као еволуциона предност
Према традиционалним моделима старења, репродукција и дуг живот често су посматрани као супротстављени процеси. Организам има ограничене ресурсе: оно што уложи у потомство, не може истовремено да уложи у одржавање сопственог тела. Та логика, међутим, не објашњава зашто жене у просеку живе дуже од мушкараца, нити зашто код неких врста плодне женке имају најдужи живот. Наравно да има и мушкараца који доживе дубоку старост, али у просеку – даме ипак „побеђују“.
Хипотеза репродуктивне отпорности предлаже другачије објашњење. Ако репродуктивни успех зависи од дужег преживљавања – било зато што јединка више пута има потомство, брине о младима или помаже следећој генерацији – природна селекција може да фаворизује дужи живот. У таквим организмима репродукција није нужно трошак који убрзава старење, већ може бити повезана са већом отпорношћу.
ФОТО: PeopleImages/Shutterstock– Наш приступ помаже да се објасни зашто женке сисара често надживе мужјаке, зашто матице инсеката могу да споје изузетну плодност и дуговечност и зашто животни век мужјака може да буде једнак или дужи од животног века женки код врста у којима очеви много брину о младима – објаснио је аутор студије Парминдер Синг.
Код примата се, на пример, виде различити еволуциони притисци на мужјаке и женке. Природна селекција је код мужјака великих човеколиких мајмуна подстицала веће тело, већу агресивност и више нивое тестостерона, јер су им те особине помагале у борби за парење. Али такве предности имају цену: могу да буду повезане са ранијом смртношћу.
Зашто старење мушкараца и жена не треба мерити исто
Код женки су притисци другачији. Њихов репродуктивни успех често зависи од издржљивости, ефикасног коришћења енергије, понављане репродукције и способности да потомство преживи. Зато, према ауторима, мушко и женско старење не треба посматрати као један исти биолошки процес са малим разликама, већ као резултат различитих еволуционих стратегија.
Истраживачи наводе да те различите стратегије дубоко обликују биологију старења код оба пола. То је важно и за медицину, јер болести повезане са старењем не морају имати исте узроке, ток и последице код мушкараца и жена. Због тога би дуговечност жена могла да буде кључ за разумевање механизама отпорности који су до сада били недовољно проучавани.
ШТА ЈЕ ХИПОТЕЗА РЕПРОДУКТИВНЕ ОТПОРНОСТИ
Хипотеза репродуктивне отпорности полази од идеје да репродукција не мора увек да буде супротстављена дугом животу. Ако успех потомства зависи од тога да мајка дуже преживи, више пута се размножава или брине о младима, еволуција може да подстакне механизме који продужавају живот и повећавају отпорност организма. То би могло да објасни зашто женке многих врста живе дуже од мужјака, али и зашто су код људи жене дуговечније, иако у старости често имају више здравствених проблема.
ФОТО: fizkes/ShutterstockТо, међутим, не значи да би добит од ових истраживања имале само жене. Напротив, ако научници открију како женска биологија повезује репродукцију, отпорност и дужи живот, та знања могла би да помогну у развоју терапија корисних за оба пола.
– Женска биологија треба да буде приоритет не само да би се исправила дугогодишња празнина у биомедицинским истраживањима, већ и зато што може да открије механизме отпорности који ће нам помоћи да разумемо како да продужимо здрав живот и жена и мушкараца – навео је Синг.
Другим речима, истраживање старења не би требало да тражи један универзални модел који важи за све. Ако жене дуже живе, али другачије старе, онда се управо у тим разликама можда крије одговор на питање како продужити не само животни век, већ и године проведене у бољем здрављу.
