Кинеска технолошка офанзива: Како гигант са Далеког истока гради индустријску моћ

Следећа велика борба за индустријску моћ неће се водити на једном фронту. Водиће се у фабрикама чипова, на производним линијама електричних аутомобила и у лабораторијама у којима настају роботи. Кина и Запад већ су ушли у технолошки рат у којем свака освојена индустрија може да значи много више од новог тржишног удела. Она може да донесе контролу над читавим ланцима снабдевања, да спусти цене, потисне конкуренте и, на крају, промени однос индустријскем, а у крајњој линији и политичке моћи.

Једна од тих битака управо се отвара у индустрији полупроводника, где Кина покушава да пробије једну од последњих великих баријера на путу ка технолошкој самосталности.

Кинески Yangtze Memory Technologies, познат као YMTC, жели да до краја 2027. престигне Samsung и SK Hynix и постане највећи светски произвођач NAND флеш меморије. Компанија је поднела захтев за излазак на берзу у Шангају, којим би могла да прикупи око 5 милијарди долара за проширење производње и истраживање и развој.

YMTC је већ трећи највећи произвођач NAND-а, а у првом кварталу ове године остварила је приход од око 47 милијарди јуана и нето добит од 33 милијарде јуана. То показује колико је брзо кинеска компанија напредовала у сегменту у којем су деценијама доминирали јужнокорејски гиганти, пише Фајненшл тајмс (Financial Times).

NAND меморија служи за трајно складиштење података и налази се у телефонима, рачунарима и серверима. Њена потражња расте и са ширењем вештачке интелигенције, која захтева све веће количине података и складишног простора. Али истовремено, брзо ширење производних капацитета могло би да повећа понуду брже него што расте потражња, што би притисло цене меморијских чипова.

– Ово је глобални производ, он има глобалне цене – каже Џоана Јанг, портфолио менаџерка у Ninety One, указујући на ризик да кинеско ширење производње промени однос понуде и потражње.

И управо ту YMTC постаје више од приче о једној технолошкој компанији. Она показује шири кинески приступ, у којем се домаћи производни капацитети граде и брзо шире све док не постану конкурентна предност на глобалном тржишту и на крају диктирају обим понуде и потражње.

Тај модел је у неким индустријама већ Кини донео водећу позицију, док се у другим тек води битка за то да ли ће успети да понови исти успех. Најбољи пример онога што се дешава када та стратегија успе јесте индустрија електричних аутомобила.

ФОТО: Sascha Winter / Panthermedia / Profimedia

Прва добијена битка – електрични аутомобили

Кина је за само једну деценију од земље која је покушавала да ухвати корак са традиционалним произвођачима постала највећи светски производни центар за електрична возила.

Према подацима Међународне агенције за енергетику, у свету је 2025. произведено готово 22 милиона електричних аутомобила, а Кина је била одговорна за скоро три четвртине те производње. Кинеске фабрике произвеле су око 16 милиона возила, око 20 одсто више него што је било домаће потражње, што је помогло да извоз порасте на више од 2,5 милиона аутомобила. 

Још важнија је чињеница да предност није ограничена искључиво на готов аутомобил. На производњу батерија отпада више од 80 одсто светских производних капацитета, док компаније из земље учествују са готово 75 одсто у глобалној потрошњи батерија за електрична возила. Још је већа њихова доминација у производњи кључних материјала, око 85 одсто катодних и више од 90 одсто анодних материјала долази из кинеских фабрика.

Кинеска предност, дакле, није само у готовом производу, већ дуж читавог ланца производње. Уместо да се ослања на неколико успешних произвођача попут BYD-а и Geelyја, изграђен је читав екосистем који обухвата материјале и компоненте, батерије и електронику, па све до фабрика способних да производе милионе возила.

Истовремено, жестока конкуренција на домаћем тржишту приморава произвођаче да снижавају цене и све снажније се окрећу иностранству. Земља која је некада пре свега била огромно тржиште за стране произвођаче сада је постала један од њихових најозбиљнијих конкурената.

Управо се ту најбоље види особеност кинеског модела. У трци више није пресудно само ко ће направити бољи производ, већ ко ће успети да га произведе брже, по нижој цени и у количинама које ће му омогућити да освоји што већи део светског тржишта.

ФОТО: metamorworks/Shuttersrock

Полупроводници – најтежи тест

Ако су електрични аутомобили показали колико далеко Кина може да стигне када успе да изгради читав производни екосистем, полупроводници су много тежи тест. Ту се технолошки јаз и даље мери најнапреднијим процесима, опремом и знањем које Кина не може лако да надомести.

Логички процесори, производна опрема и велики део кључне технологије и даље су под контролом компанија из САД, Тајвана, Јапана, Јужне Кореје и Европе. Управо зато су америчке контроле извоза постале једно од главних оружја у технолошком ривалству.

Али полупроводничка индустрија је огромна и није сваки њен сегмент подједнако недоступан. Најбољи пример је управо NAND меморија, где је кинеска компанија већ стигла до трећег места на светском тржишту и сада отворено напада позиције Samsung-а и SK Hynix-а.

Кинеска компанија је већ стигла до трећег места на глобалном NAND тржишту, а сада жели да нападне прво. Истовремено, друга кинеска компанија, SHMT, гради позицију у DRAM меморији и недавно је имала изузетно успешан излазак на берзу.

То показује да Пекинг не покушава да једним потезом реши проблем најнапреднијих чипова. Уместо тога, домаће компаније прво освајају сегменте у којима је технолошки јаз могуће постепено смањивати, попут тржишта меморије, док истовремено убрзано повећавају производне капацитете.

Међутим, кинеска стратерија није сасвим без мане. Брзо ширење производних капацитета носи и ризик да понуда на глобалном тржишту порасте брже од потражње. Управо ту аналитичари виде једну од кључних неизвесности за даљи развој индустрије.

Ипак, Камерон Чуи, азијски стратег у JPMorgan Private Bank, остаје оптимиста у вези са овим ризиком.

– Понуда расте, али мислимо да потражња расте брже. Мислимо да није довољна да уравнотежи тржиште – каже он, указујући пре свега на раст потражње за меморијом који доноси развој вештачке интелигенције.

Тај однос између нових производних капацитета и растуће потражње биће један од важних тестова за кинеску технолошку експанзију, јер превелика улагања у производњу могу да доведу до пада цена и угрозе профитабилност компанија.

ФОТО: Shutterstock/QQMinh88

Роботика – следећа велика опклада

Ако су електрични аутомобили пример сектора у којем је Кина већ изградила огромну предност, а полупроводници пример индустрије у којој тек покушава да сустигне лидере, роботика је пример онога што би могло да буде следеће.

Кинеске компаније већ доминирају производњом индустријских робота, али њихове амбиције сада сежу много даље. Фокус се све више помера ка хуманоидним роботима који би могли да раде у фабрикама, складиштима, продавницама, па чак и у домаћинствима.

Кина је овог месеца одржала друге Светске игре хуманоидних робота у Пекингу, са више од 2.000 робота и 666 тимова из 16 земаља. Један кинески робот чак је поставио рекорд на 100 метара, трчећи брже од људског светског рекорда. Али спортски спектакл није исто што и пословни успех.

Према анализи Ројтерса, кинеске компаније произвеле су око 95 одсто од приближно 20.000 хуманоидних робота испоручених широм света током 2025. године. Истовремено, у кинеску индустрију су само у првим месецима 2026. стигле стотине милиона долара државних субвенција. Ипак, велики производни капацитети и државна подршка још не значе да је технологија спремна за масовну употребу.

Хуманоидни роботи већ могу да трче, играју фудбал или изводе унапред припремљене покрете, али прави тест почиње тек када се нађу у непредвидивом окружењу. Да би били заиста корисни, морају да препознају неочекиване ситуације, рукују различитим предметима и самостално исправе грешку. Управо је та способност прилагођавања један од најтежих проблема које индустрија тек треба да реши.

И у роботици је препознатљив исти кинески приступ. Велики број компанија, државна подршка, прилив капитала и брзо ширење производње требало би да омогуће да масовна производња временом снизи цену и убрза развој технологије.

Питање је, међутим, да ли ће овог пута производни капацитети успети да стигну технологију, или ће технологија морати прва да направи тај корак.

Кина не мора да буде прва да би победила на глобалном тржишту

Када се сагледају заједно, ове три индустрије откривају много више од појединачних успеха кинеских компанија.

Електрични аутомобили показују шта се дешава када земља успе да изгради читав производни екосистем и затим га прошири на светско тржиште. У полупроводницима тај процес још није завршен, али YMTC показује да се и у сектору изложеном америчким ограничењима може постепено градити озбиљна конкурентска позиција. Роботика је следећи корак, у којем Кина покушава да своју производну снагу претвори у технолошко и комерцијално лидерство.

Зато ова три примера заједно говоре више него сваки појединачно. Кинеска амбиција није да преко ноћи буде најбоља у свакој технологији, већ да производни капацитет претвори у предност, а ту предност временом прошири на све сложеније делове индустрије.

Јер кинеска технолошка политика више није усмерена само на то да домаће компаније направе производ који може да замени страни. Циљ је да се изгради читав екосистем у којем се спајају производња, добављачи, материјали, капитал, инжењерско знање и велико домаће тржиште, како би се технологија могла развијати и производити у огромним размерама. То је модел који је већ показао успех у области електричних аутомобила, а сада тек треба да се покаже поузданим у области производње чипова и роботике.

Зато је прича о YMTC-у много већа од борбе за прво место на NAND тржишту. Она показује да се технолошко ривалство мења. Запад и Кина више се не такмиче само у томе ко ће измислити следећу технологију. Све више се такмиче у томе ко ће је производити јефтиније, брже и у већој количини.

Ако Кина успе да модел који је изградила у електричним аутомобилима примени на све већи број технолошких индустрија, питање више неће бити да ли може да стигне светске лидере, већ да ли ће они моћи да прате њен темпо.