Аналогна отпорност: Да ли је стара технологија постала предност у дигиталном свету?

Страх од хакерских напада навео је неке стручњаке и институције да се окрену технологијама које су нове генерације сајбер-криминалаца готово заборавиле.

Од светски познатог стручњака за сајбер-безбедност тешко би се очекивало да годинама користи застарели програм за електронску пошту. Ипак, управо је то радио фински стручњак Мико Хипонен. Уместо популарних сервиса попут Gmail-а и Hotmail-а, користио је давно превазиђени програм Eudora, чак и годинама након што је престала званична техничка подршка, пише Би-Би-Си.

Хипонен је сматрао да Eudora има бројне предности, али је временом уочио још једну – како су корисници прелазили на новије програме, тако су и хакери постепено престали да обраћају пажњу на стари софтвер.

Такав приступ назива „безбедношћу кроз старост“, док се користи и израз „безбедност кроз застарелост“. Идеја је једноставна: старија технологија понекад може бити безбеднија управо зато што је користи веома мали број људи, па сајбер-криминалцима није исплативо да развијају нападе усмерене на њу.

Хипонен, међутим, наглашава да је у већини случајева и даље најбоље користити најновији софтвер са свим безбедносним исправкама. Ипак, постоје ситуације у којима застарела технологија има неочекиване предности.

– Огромна већина нападача су криминалци који покушавају да зараде новац и нема никаквог смисла да нападају системе које користи 50 људи – објашњава он.

Тај принцип није ограничен само на рачунаре. Ирске ваздухопловне власти недавно су одлучиле да задрже земаљске радио-навигационе уређаје, иако постоје модернији сателитски системи. Разлог је све већа изложеност GPS-а ометању сигнала.

Другим речима, технологија која је требало да буде превазиђена постала је резервни механизам у случају да савремени системи престану да функционишу.

Професор емеритус Универзитета Калифорније у Дејвису Мет Бишоп још деведесетих година готово случајно је уочио исти феномен. Његов тим поставио је систем повезан са интернетом и намерно га оставио доступним како би привукао хакере. Реч је о техници познатој као „honeypot“ – својеврсној дигиталној замци којом истраживачи прате покушаје напада.

ФОТО: Shutterstock/PeopleImages

Међутим, користили су стару верзију софтвера и готово нико није покушавао да је нападне.

– Када смо га надоградили на нову верзију, добили смо све нападе које смо желели – присећа се Бишоп.

Сличан принцип важи и за мобилне телефоне. Хипонен познаје људе који намерно одбијају да користе паметне телефоне. Један од њих и даље користи Nokia 9210, модел стар око четврт века.

Такав телефон није нужно потпуно безбедан. Његов оперативни систем Symbian има одавно познате слабости, а старији уређаји могу бити изложени и прислушкивању. Међутим, проблем за нападаче је једноставан – готово нико више не користи те системе, па је и интересовање за њих мало.

Напредак технологије зато не значи увек и већу отпорност. Бишоп је још крајем деведесетих тврдио да су рачунарски системи у многим аспектима мање безбедни од папирних система које су почели да замењују.

Та дилема и данас је присутна, нарочито када је реч о електронском гласању. Електронски системи могу много брже да преброје гласове, али за неке стручњаке та предност није довољна да оправда могуће безбедносне ризике.

– Гласање је темељ наше демократије. То је једна од последњих ствари које бих желео да на било који начин ослабимо, посебно ако су користи тако мале – каже Хипонен.

Папирна карта не може да се омета

Војске су посебно заинтересоване за комбинацију старих и нових технологија. Чак и најсавременије оружане снаге понекад користе папирне карте, компасе и традиционалне радио-везе.

Томас Витингтон из британског Краљевског института уједињених служби наводи пример Украјине, где се и даље користе папирне или пластифициране карте и компаси.

– То не можете да ометате – каже Витингтон, описујући овакав приступ као „аналогну отпорност“.

Рат у Украјини показао је колико ослањање на сателитску навигацију може постати проблематично када противник има могућност електронског ометања. Због тога неке државе поново разматрају системе који су до недавно изгледали као технолошки остаци прошлости.

ФОТО: Shutterstock/alexkich

Један од њих је eLoran, радио-навигациони систем чији корени сежу до технологије развијене током Другог светског рата. За разлику од GPS-а, он користи изузетно снажан сигнал и много га је теже ометати.

Слична логика примењује се и на војске које задржавају старију радио-опрему. Стефан Краус, суоснивач компаније Kraus Hamdani Aerospace, истиче да су поједини војни радио-системи који постоје деценијама проверени, поуздани и безбедни. Зато нове комуникационе платформе морају да буду способне да повежу савремену технологију са старом опремом.

Магнетне траке преживеле дигиталну револуцију

Још упечатљивији пример је магнетна трака, технологија за чување података која се користи још од педесетих година прошлог века.

Иако делује као реликт ране ере рачунарства, компаније, научне институције и државне агенције и даље на магнетним тракама чувају огромне количине информација.

Технологија је током деценија значајно усавршена, али основни принцип остао је исти – подаци се чувају на тракама које се могу физички одвојити од рачунарских система и пребацити на безбедну локацију, па чак и у подземна складишта и напуштене руднике.

Управо та физичка одвојеност постала је велика предност у време ransomware напада, током којих криминалци блокирају приступ рачунарским системима и траже откуп.

– Ransomware је, по мом мишљењу, одржао магнетну траку у животу последњих 10 до 15 година – каже Иг Мејрат, директор компаније Quantum, специјализоване за складиштење података.

Ако организација изгуби приступ својим рачунарима, најважније информације и даље могу бити сачуване у резервним копијама на физички одвојеним магнетним тракама.

ФОТО: Shutterstock/matsiukpavel

Њихова предност лежи и у томе што су далеко од свакодневног корисника. Хакери, на пример, могу оставити заражене USB меморије на паркингу и рачунати на то да ће неко пронаћи једну од њих и прикључити је на рачунар.

– Никада нећете видети магнетну траку разбацану по паркингу – сликовито објашњава Бишоп.

Стручњаци ипак не препоручују масовни повратак застарелој технологији. За свакодневну употребу најбезбеднији избор и даље су савремени системи који се редовно ажурирају и имају активну безбедносну подршку.

Али искуства из сајбер-безбедности, ваздухопловства, складиштења података и рата у Украјини показују да „новије“ не мора у свакој ситуацији да значи и „боље“.

Зато би способност повратка на једноставније и старије системе могла да постане све важнија у свету у којем су дигитална инфраструктура, сателитске комуникације и навигациони системи све чешће мете напада.