6G технологија још није стигла до корисника, али борба за њена правила већ је почела. Иако се широј јавности технички стандарди као што су IMT–2030 или субтерахерцне фреквенције могу учинити као сувопарни детаљи за стручне комитете, управо ће они одредити како ће изгледати следећа генерација мобилних комуникација.
Амерички председник Доналд Трамп вероватно није превише заинтересован за расподелу субтерахерцних фреквенција или спецификације IMT–2030, али би, према мишљењу аутора текста, морао да буде, јер Пекинг већ ради на томе да будућа правила буду написана у корист Кине, а не Запада, пише за Washington Post Метју Гулд, бивши генерални директор за дигиталну политику Уједињеног Краљевства, који данас саветује компаније у области технологије и аналитике података.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
IMT–2030 је званични глобални оквир за 6G, нову генерацију мобилне комуникације. Субтерахерцне фреквенције представљају ултрабрзе таласе које ће 6G користити. Они који се не баве технологијом лако могу да помисле да је реч о детаљима за сале у Женеви, али управо се тамо често одлучује ко ће поставити правила игре.
6G технологија није само бржи интернет
Запад се у технолошким односима са Кином често ослања на брзе потезе: царине, контролу извоза полупроводника, политичке самите и притиске на поједине компаније. Пекинг, међутим, игра стрпљивију игру. Кина годинама јача утицај у међународним телима која пишу глобалне техничке стандарде.
Док западне државе и компаније на преговоре о стандардима често долазе са сопственим, уским интересима, Кина успева да своје компаније и савезнике окупи око јасне националне агенде. Последица би могла бити да западне државе убудуће плаћају лиценцне накнаде кинеским компанијама и користе инфраструктуру осмишљену у складу са безбедносним циљевима Пекинга.
ФОТО: TenPixels/Shutterstock6G неће бити само бржа верзија 5G мреже. Телефони ће моћи да функционишу као радарске мреже, способне да у реалном времену прате кретање, објекте и окружење. Вештачка интелигенција биће уграђена у саму архитектуру мреже, како би управљала саобраћајем и обрађивала податке.
Ко пише стандарде, пише и правила моћи
Стандарди за интегрисано сензорско праћење и архитектуру засновану на вештачкој интелигенцији одредиће где се дешава шифровање, како се третирају метаподаци и да ли постоје скривени пролази кроз које државе могу да приступе подацима. Зато није свеједно ко обликује стандарде.
Ово не би био први пут да Пекинг успева да утиче на глобална правила. Кина већ има важне позиције у Међународној унији за телекомуникације, у областима као што је квантна дистрибуција кључева, напредна криптографска технологија за безбедну комуникацију.
Кина је, такође, обезбедила утицај у радним групама за паметне градове, где се обликују оквири за градске облачне мреже које повезују полицијске, саобраћајне и сензорске податке. Такве архитектуре кинески добављачи већ су извозили у градове широм Европе и Азије.
ШТА ЈЕ IMT–2030
IMT–2030 је званични глобални оквир за развој 6G мрежа, односно следеће генерације мобилних комуникација. У њему се дефинишу технички захтеви, могућности и правци развоја будућих мрежа. То обухвата брзину преноса података, кашњење сигнала, употребу нових фреквенција, повезивање уређаја, уградњу вештачке интелигенције и безбедносна правила. Иако звучи као техничка документација, IMT–2030 има велики политички и економски значај: ко утиче на та правила, утиче и на тржиште опреме, патенте, лиценце и будућу дигиталну инфраструктуру.
Од биометрије до електричних мрежа
Кинеске технолошке компаније учествовале су и у писању бројних глобалних стандарда за биометрију и препознавање лица. Гулд упозорава да су тако стандардизоване и поједине карактеристике надзора, попут аутоматског индексирања нијансе коже, у складу са кинеским вредностима, а не западним.
Утицај се не завршава на дигиталним технологијама. Државна електроенергетска корпорација Кине стекла је контролу у појединим комитетима Међународне електротехничке комисије, где се пишу глобалне спецификације за високонапонске електроенергетске мреже. То значи да компаније широм света могу бити приморане да купују компоненте усклађене са кинеским стандардима.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сличан процес види се и у областима брзих железница, прераде и тестирања ретких земаља, прекограничног поравнања дигиталних валута и литијумских батерија. Све су то области у којима се техничка правила све више обликују у Пекингу.
Кинески стандарди доносе и кинеске патенте
Претња није само у томе ко пише књигу правила. Технички стандарди често подразумевају и обавезне патенте који су неопходни за њихову примену. Када Кина поставља правила, она настоји да технологија заштићена патентима буде у власништву кинеских компанија које имају подршку државе.
То значи да би испуњавање глобалних 6G спецификација могло да подразумева плаћање накнада компанијама из Шенжена и Пекинга. За сиромашније земље у развоју алтернатива би често могла да буде куповина кинеског хардвера. Према Гулдовој оцени, слична логика већ је видљива код 5G технологије.
Кина је до овог положаја дошла захваљујући визији China Standards 2035, осмишљеној да преокрене оно што је Пекинг видео као западну употребу стандарда за ограничавање кинеског економског развоја. Та стратегија има неколико јасних корака.
Прво, Кина подстиче своје компаније да подносе предлоге и освајају техничке стандарде у међународним телима. Градови као што су Шенжен и Шангај исплаћују значајне новчане награде за сваки постигнути технички стандард.
Друго, кинеске делегације преплављују техничке састанке великим бројем учесника и стотинама амандмана. Такав приступ исцрпљује радне групе све док се кинеска интелектуална својина не угради у глобалне стандарде.
Треће, Кина поставља савезнике у међународним телима. Од 2015. до 2022. године кинески званичник Џао Хоулин био је генерални секретар Међународне уније за телекомуникације, а у том периоду мандат те организације проширен је и на области које су раније биле више децентрализоване.
ЗАШТО СУ СТАНДАРДИ ВАЖНИ
Технички стандарди одређују како уређаји, мреже и софтвери комуницирају једни са другима. Они нису само питање инжењера, већ и питање новца, безбедности и политичке моћи. Ако нека држава или компанија успе да у глобални стандард угради сопствену технологију, други морају да је користе, плаћају лиценце или купују компатибилну опрему. Зато стандарди могу да отворе тржишта, али и да створе зависност. У случају 6G мрежа, правила ће одредити ко контролише податке, безбедност и инфраструктуру будућег дигиталног света.
Запад мора да научи да игра тимски
Најзад, кинеске компаније и званичници наступају јединствено. Насупрот томе, западне владе слабо се координишу, а западне компаније често отворено конкуришу једна другој. Унутар Међународне уније за телекомуникације европски телекоми, попут Deutsche Telekomа и Telefónica, залагали су се за стандарде који би приморали интернет компаније да плаћају „правичан део” трошкова повећаног веб-саобраћаја. Америчке технолошке компаније, укључујући Google, Meta, Microsoft и Amazon, противиле су се том предлогу, тврдећи да угрожава неутралност интернета.
ФОТО: Shutterstock/QQMinh88Гулд упозорава да земље које технологију виде као снагу слободе, више занемаривањем него намером, губе технолошки рат за који једва да знају да га воде. Ако Запад жели да победи у борби за будућност технологије, мора да парира кинеској одлучности, стратегији и јединству.
То није немогуће. Године 2020. координисана акција довела је до избора Сингапурца Дарена Танга за генералног директора Светске организације за интелектуалну својину, уместо кинеске кандидаткиње Ванг Бињинг. Циљ је био да се сачува тржишно оријентисани приступ те организације.
Али повремени успеси нису довољни. Западне земље морају да створе трајне механизме координације између влада, савезника и компанија. У супротном, могле би да се пробуде у свету у којем су земље у развоју закључане у кинески хардвер, а Запад постао само корисник правила за технологију коју је сам измислио.
