Ложионица – место где наслеђе сусреће будућност

16. март 2026. 20:30

Некадашњи симбол индустријског Београда данас представља најсавременији регионални центар иновација и креативних индустрија који покреће модерни економски развој Србије

На месту где су се пре једног века, тачније 1925. године, сервисирале парне локомотиве, данас пулсира срце једног новог времена. Стара београдска Ложионица, једна од првих армирано-бетонских конструкција у нашој земљи, трансформисана је у најсавременији центар креативних индустрија и иновација у овом делу Европе. Овај архитектонски комплекс, који на аутентичан начин спаја богато индустријско наслеђе и савремени културни израз, већ је награђен с пет међународних признања, јер поставља нове стандарде архитектонске праксе у Србији.

Визија која спаја уметност, науку и економију

Директорка Ложионице и платформе „Србија ствара“ Ана Илић истиче да је идеја о оваквом простору сазревала годинама. Према њеним речима, приликом оснивања платформе, пре девет година, уочено је да је управо физички простор, као јединствено чвориште иновација, кључна карика која недостаје за даљи развој сектора.

„Изградњом и адаптацијом Ложионице директно утичемо на развој чак 52 делатности које спадају у област креативних индустрија у Србији, а индиректно на побољшање квалитета живота свих грађана Србије, пружајући додатну вредност свим традиционалним индустријама“, објашњава Илић за Компас. Ложионица данас функционише као платформа која брише границе између уметности, науке, технологије и бизниса. Кроз баланс јавног добра и приватних партнерстава, изграђен је самоодржив модел пословања који обезбеђује стабилан и дугорочан развој.

1925.
Година изградње првобитне зграде

5
Престижних међународних признања која је овај архитектонски комплекс већ освојио

619
Квадратних метара има највећа мултифункционална сала „Black Box“

Центар промоције модерне Србије у свету

Ана Илић наглашава да је један од кључних циљева повезивање области које традиционално не сарађују како би се оснажио економски потенцијал земље.

Изградњом овог центра директно се утиче на развој више делатности креативних индустрија

„Желимо да покажемо да је могуће бити и креативан и економски одржив, да повежемо уметност, науку, бизнис и технологију, омогућимо инфраструктуру креативцима и покажемо да су креативне индустрије реалан и снажан економски и друштвени покретач. Циљ нам је да кроз извозни потенцијал креативних индустрија Ложионица постане центар за промоцију Србије у свету као модерне и креативне земље и на тај начин привлачи нове инвестиције“, наводи она.

Импресивни резултати

Иако је прошло свега пет месеци од отварања, резултати су импресивни. Организовано је скоро 180 догађаја који су привукли више од 30.000 посетилаца. Од гостовања водећег шкотског ансамбла савременог плеса „Scottish Dance Theatre“ и програма БЕМУС-а, преко светског музичког фестивала „Todo Mundo“, па све до Каравана игре и представа Београдског фестивала игре, сцена Ложионице постала је незаобилазна тачка на културној мапи.

Ложионица функционише као платформа која брише границе између уметности, науке и бизниса

Посебан фокус стављен је на развој младих талената кроз пројекте попут „Creative Engine“, који нуди рад са светским ауторитетима, и „Western Balkans Songwriting Hub“, регионални центар за младе ауторе и продуценте.

Инфраструктура за дигиталну будућност

Међународни карактер центра потврђује и сарадња с партнернима из више од 20 земаља света, укључујући САД, Кину, Русију, Јужну Кореју, Аустрију, Немачку, Велику Британију, Француску, Финску…

„Циљ нам је да Ложионица постане центар за промоцију Србије у свету као модерне и креативне земље“, директорка Ана Илић

У том духу, Београд и Ложионица ће од 11. до 14. марта бити домаћини престижног скупа „Try Before you Buy – Belgrade“ by Conventa. Овај професионални сусрет лидера „event“ индустрије из Европе и света додатно позиционира престоницу као динамичан екосистем у којем се бизнис и култура природно прожимају.

Инфраструктурно, комплекс нуди капацитете који одговарају највишим светским захтевима. Највећа мултифункционална сала, „Black Box“, простире се на 619 квадратних метара и може да прими до 1.000 посетилаца уз најсавременију технолошку подршку, док су бројне друге сале капацитета од 15 до 600 места идеалне за пословне трибине, сајмове и концерте. Симбол трансформације јесте и стари водоторањ, који је данас претворен у савремени изложбени простор посвећен дигиталним и мултимедијалним уметностима, чиме је заокружена визија Ложионице као полигона за развој Четврте индустријске револуције.

ШТО НАМ СМЕТАЈУ МОДЕРНЕ ГРАЂЕВИНЕ?

Док се још слежу утисци с последњих протеста против изградње Акваријума у Београду, академик и професор Бранислав Митровић покушава да спусти тензије стручним аргументима. Као аутор пројекта Природњачког музеја и Акваријума, архитекта Митровић инсистира на томе да је овај објекат искључиво научна инфраструктура, а не нови комерцијални напад на зелене површине, како га тумаче противници његове изградње.

Он наглашава да се читав пројекат неоправдано поистовећује са забавним парковима или делфинаријумима, што је био један од главних разлога за побуну грађана. „Акваријум треба посматрати као организациону јединицу Природњачког музеја, као његов функционални и просторни продужетак. Његова сврха није спектакл, већ разумевање биодиверзитета и едукација“, истиче Митровић, подвлачећи да би Акваријум служио као база за студенте Биолошког и Ветеринарског факултета.

Као одговор на оптужбе да ће свака градња у Парку пријатељства трајно нарушити екосистем, Митровић нуди концепт „архитектуре мимикрије“, што значи да је реч о објекту који се не намеће нити нарушава амбијенталну целину, већ се прилагођава логици места и постојећем пејзажу.