Фрижидер те шпијунира, усисивач дресира, а кревет мапира. Савремени животни простор јесте интелигентни кавез у ком се лажни комфор плаћа високом ценом приватности
Постоји та суптилна линија која удобност дома дели од кавеза са златним решеткама. Деценијама смо сањали о кућама које раде за нас, маштали о томе како нам технологија ослобађа време за креативност, а уместо тога добили животне просторе који нас превазилазе у доношењу одлука. Теза да је твоја кућа „паметнија“ од тебе није научна фантастика, јер то је реалност сваког јутра када те кафа чека припремљена, а заправо немаш појма како је твој апарат знао да си се баш тада пробудио.
Нико не спори да је технологија заснована на вештачкој интелигенцији донела револуционарне помаке. Паметни домови постали су кључни савезници у самосталности особа са инвалидитетом и врхунски алати за оптимизацију енергије у свету који вапи за рационалним коришћењем. Ипак, управо у тој очигледној корисности крије се замка, те право питање није да ли је технологија постала интелигентна, већ да ли смо ми постали сувишни у сопствена четири зида?
ФОТО: RossHelen/ShutterstockЛењост и атрофија чула
Наши преци су „осећали“ кућу као свој дом, знали су по звуку ветра да ли прозор дихтује, а по мирису влаге где водоводна цев пропушта. Данас, ми о свему томе чекамо нотификацију на телефону. Ако сензор не пишти, претпостављамо да је све у реду.
Наша кућа треба да буде место где се искључујемо од света, а не где смо на њега најјаче прикопчани
Овде долазимо до (не)очекиваног парадокса – кућа постаје „паметнија“ јер ми сензорно отупљујемо. Више не верујемо сопственим очима и носу, већ некаквој апликацији. Тај трансфер поверења са чула на сензоре први је корак ка губитку контроле над уређајима. Ако твоја рерна „зна“ боље од тебе кад је хлеб печен, ти више ниси кувар, већ асистент машини који служи само да извади плех. Ово препуштање мозга аутопилот режиму прави човека неспособним да функционише у аналогном свету. Ми постајемо странци у сопственој инфраструктури, јер смо процес интерпретације препустили рачунарском процесору.
ФОТО: JOURNEY STUDIO7/ShutterstockКо кога дресира?
Погледај свој робот-усисивач, јер је он савршен пример како АИ манипулише људским понашањем. Ти мислиш да си га купио да те служи, али заправо ти радиш за њега. Склањаш каблове, подижеш тепихе, пазиш да не оставиш чарапе на поду, уклањаш све што би том уређају било препрека. Е, то је суштина модерне паметне куће – она те „дресира“ да будеш предвидљив.
Вештачка интелигенција мрзи спонтаност и креативни неред. Да би твоја кућа била максимално „паметна“, ти мораш да постанеш максимално шематизован. Сваки пут када прилагодиш свој покрет да те сензор „види“, направио си мали уступак машини. Логично је да се онда запиташ ко је ту интелигентнији?
ФОТО: Halfpoint/ShutterstockДом као лабораторија
Паметни уређаји нису ту само да ти олакшају живот, они су ту да те мапирају. Твој фрижидер „види“ твој холестерол кроз оно што купујеш, а паметни звучник анализира твој стрес кроз боју гласа, док кревет зна када ти срце убрзано куца јер његов душек осећа микровибрације твог крвотока.
Ово је интелигенција надзора и ти си у сопственом дому постао „производ“. Сваки сензор неког паметног кућног апарата рупа је у твојој приватности кроз коју корпорације посматрају твоје најинтимније навике.
У том контексту, интелигенција куће је само продужена рука тржишта, а ти си заморче у сопственој лабораторији.
ФОТО: Summit Art Creations/ShutterstockИнтелигентни затвор
А шта се дешава када „мозак“ куће откаже? Овде се види разлика између људске и механичке памети. Ако нестане интернета или струје, твоја „препаметна“ кућа престаје да буде то. Можеш остати закључан испред сопствених врата јер је сервер у Калифорнији пао или се смрзавати јер је термостат одлучио да му треба апдејт система баш усред поларне ноћи.
Ако рерна „зна“ боље од тебе кад је хлеб печен, ти више ниси кувар, већ асистент који служи само да извуче плех
То нас доводи до закључка да је памет наше куће заправо позајмљена интелигенција, а наша зависност од тих система чини нас рањивим на начин на који наши преци никада нису били. Ако не знаш да одврнеш вентил за воду без апликације, да ли си ти уопште власник тог простора или само корисник лимитираних права?
ФОТО: ImageFlow/ShutterstockЕфикасност или мудрост
Куће су постале непобедиве у мерењу влажности ваздуха и штедњи киловата, али интелигенција без мудрости само је аутоматизација. Опасност, дакле, није у томе што ће зидови почети да мисле, већ у томе што ћемо ми престати. Дом би требало да буде место где се искључујемо од света, а не где смо на њега најјаче прикопчани.
Права победа људске интелигенције над „паметном“ кућом јесте тренутак када одлучиш да урадиш нешто потпуно нелогично и спонтано, нешто што њен алгоритам никада не би могао да предвиди.
Намеће се закључак да своје животе морамо што пре вратити под контролу, али не тако што ћемо избацити технологију из животног простора, већ свесним одбијањем да она буде врховни судија свих наших рутина.
