Вештачка интелигенција већ мења начин на који функционише здравствени систем, од дијагностике до организације рада. Њен пуни потенцијал може се остварити само кроз одговорну примену и сарадњу лекара, технологије и друштва.
Вештачка интелигенција у нашем животу више није нешто далеко и апстрактно. Сви смо бар једном претраживали симптоме на интернету: укуцате нешто и добијете списак могућих болести. То може да збуни, али ако AI користимо паметно и одговорно, може и истински да помогне. Посебно у медицини, где свака грешка може бити кобна, ова технологија може да промени живот. Вештачка интелигенција је већ део здравственог система Србије.
Прво и најважније морамо да схватимо да је AI алат. Лекари га гледају као што хирург гледа на скалпел. Добар хирург и добар скалпел су савршени, али ако неко ко се никада није у тој области обучио узме тај скалпел, он не вреди ништа. Иста је прича са вештачком интелигенцијом. Она мора бити у правим рукама, као „колега“ који нема пулс, не трепће и не спава, али је ту да помогне.
У радиологији, на пример, AI може да уочи оно што људско око једноставно не може, јер није способно да обрађује милионе пиксела након дугих сати рада. Током вишечасовног рада, човек се умори и пропушта ситне детаље. Комбинација лекара и AI води ка најбољем решењу. Добар лекар и вештачка интелигенција као алат постају савршени партнери. Са применом AI, лекар има више времена за пацијента, мање се бави бирократијом, а шансе за грешку су сведене на минимум.
Вештачка интелигенција ради оно што човек не може. Обрађује огромну количину података без умора и пружа подршку у сложеним случајевима
Посебно у кардиологији, када се ради са аритмијама, AI доноси прецизност која раније није била могућа. Податке из холтера сада може анализирати са готово стопостотном тачношћу оно што се раније није могло ни наслутити. Ово је само један од примера где ће следећа година бити преломна: мање чекања, брже дијагнозе и бољи резултати за пацијенте. Србија ту има чиме да се поноси, захваљујући подршци Владе, Министарства здравља и многим стручњацима који се овиме баве.
Чињеница је да је здравствени систем данас много бољи него пре двадесет година. Операције су успешније, чекања су краћа, дијагнозе прецизније, стопе смртности ниже. Вештачка интелигенција ради оно што човек не може. Обрађује огромну количину података без умора, детектује ситне сигнале на снимацима и пружа подршку у сложеним случајевима.
Права вредност AI у медицини није у томе да замени лекара, већ да постане његов савршени партнер. Са добрим алатом и правим знањем резултати су бољи, пацијенти задовољнији, а радни процес ефикаснији. Ми лекари можемо да се посветимо ономе што је најважније, а то су људи.
Тренутно AI није само будућност, он је садашњост у нашим болницама и клиничким центрима. У радиологији, кардиологији, онкологији и другим областима, AI већ помаже у бржој и тачнијој дијагностици, смањује листе чекања и подржава клиничаре у сложеним одлукама.
Али да бисмо вештачку интелигенцију користили на најбољи начин, потребно је да и јавност и стручна заједница буду активно укључени у овај процес. Позивам све пацијенте, здравствене раднике, научнике, студенте, па и креаторе јавне политике да се прикључе отвореној дискусији о етичким, правним и практичним аспектима примене AI у медицини. Само разумевањем и заједничким радом можемо поставити праве оквире који ће гарантовати сигурну, фер и ефикасну примену ове технологије.
Прошле године, у мају 2025, у Сава Центру одржан је први регионални MIND конгрес посвећен примени вештачке интелигенције у медицини под називом Medical Innovation through Digital Transformation (MIND 2025). Скуп је окупио стручњаке из области медицине, технологије и науке, са циљем да кроз предавања, радионице и панеле постави темеље дигиталне трансформације здравства у Србији и региону.
Била је то прва коференција тог типа у овом делу Европе.
Прво и најважније морамо да схватимо да је AI алат. Она мора бити у правим рукама, као „колега“ који нема пулс, не трепће и не спава, али је ту да помогне
Током два дана, учесници су разматрали кључне теме примене AI у медицини: унапређење дијагностике и терапије, персонализоване третмане, развој лекова, као и етичке и безбедносне изазове у здравственом систему. Конгрес је омогућио размену искустава о томе како дигитални инструменти могу унапредити клиничку праксу, оптимизовати рад здравствених установа и повезати лекаре, инжењере и истраживаче у мултидисциплинарну заједницу. Oвај догађај је потврдио да Србија има кадрове, инфраструктуру и интересовање не само да буде активан учесник у глобалним дискусијама о будућности медицине и AI технологија, већ и апсолутни лидер у наведеној области.
У Србији ће се и овог септембра у Београду одржати један од водећих научних скуповa посвећених AI у медицини, конференција MIND 2026, где ће стручњаци из целог света размењивати знања и искуства о томе како да AI најбоље служи пацијентима и лекарима. Биће то ‘Давос медицине и АI’.
На крају, моја порука је једноставна. AI је наш савезник. Он није чаробни лек, али са добрим знањем и одговорним приступом може да повећа сигурност, квалитет дијагнозе и лечења, омогући лекарима да буду бољи, а пацијентима да се осећају сигурније.
Вештачка интелигенција враћа људскост медицини јер омогућава да лекар више времена проведе са пацијентом него са монитором.
