Док су се прошлог петка на Тајвану завршавале велике војне вежбе Хан Куанг (Han Kuang), било је јасно да њихов циљ није био само увежбавање одбране острва. Током десет дана тајванске снаге припремале су се за ситуацију у којој би кинеска агресија озбиљно пореметила свакодневно функционисање земље, при чему је посебна пажња посвећена томе како би Тајван наставио да функционише уколико би биле погођене његове кључне комуникационе везе.
Први пут је у оквиру ових вежби изведена и симулација блокаде телекомуникација, односно ситуације у којој би становништво и институције остали без дела уобичајених комуникационих канала, нарочито интернета. Овогодишње вежбе су зато обухватиле и питање како би Тајван могао да очува функционисање економије и критичне инфраструктуре у условима дуготрајне кризе, а не само како да одговори на сам војни напад.
Управо ту почиње прича која превазилази војну карту Тајвана. Јер на том острву није концентрисана само једна од најразвијенијих економија Азије. На њему се налази и Taiwan Semiconductor Manufacturing Company — TSMC, компанија која је постала једна од најважнијих карика у светској производњи полупроводника.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Како је TSMC постао кључна карика у свету чипова
TSMC није компанија која осмишљава већину чипова које производи. Њен пословни модел је управо супротан, она производи чипове које су дизајнирали њени клијенти.
То је такозвани „pure-play foundry“ модел. Компанија попут NVIDIA, на пример, може да дизајнира процесор за вештачку интелигенцију, али јој је потребна фабрика која ће тај дизајн претворити у физички чип. Један од најважнијих произвођача који то ради јесте TSMC.
Посебно је важна његова улога у производњи најнапреднијих полупроводника. Када се говори о процесима од седам, пет или три нанометра, реч је о све напреднијим начинима израде чипова који омогућавају да се на веома малу површину смести огроман број транзистора. Што је производни процес напреднији, чипови у правилу могу да буду снажнији и енергетски ефикаснији. Управо су такви чипови неопходни за најмоћније процесоре, системе вештачке интелигенције и најсавременије електронске уређаје.
Колико је TSMC важан за тај део индустрије показује и податак да су напредне технологије, од седам нанометара и мање, током прошле године чиниле око три четвртине прихода компаније од производње чипова. Сам процес од три нанометра чинио је готово четвртину тих прихода.
Треба такође поменути и чињницу да је TSMC у четвртом кварталу 2025. започео масовну производњу чипова по 2-нанометарском процесу. Другим речима, говоримо о компанији која се налази веома близу самог врха технолошког ланца који обухвата читаву планету.
ФОТО: Jack Hong/ShutterstockАли TSMC није сам
Производња најнапреднијих чипова није посао једне компаније. Иза њих стоји сложен ланац специјализованих компанија из различитих делова света, а добар пример за то су машине које се користе у њиховој производњи.
Кључну улогу има холандски ASML, једина компанија на свету која производи EUV литографске машине. Оне користе екстремну ултраљубичасту светлост како би на силицијумске плочице пренеле изузетно ситне обрасце од којих настају транзистори најнапреднијих чипова.
Ни ASML, међутим, не производи све сам. Амерички Cymer развио је технологију извора EUV светлости, док немачки TRUMPF производи ласере, а ZEISS изузетно прецизне оптичке системе. ASML све те технологије интегрише у једну машину која потом завршава у фабрици TSMC на Тајвану.
Тако један од најнапреднијих чипова на свету настаје захваљујући технологијама развијеним у више земаља. Управо та међузависност чини глобални ланац полупроводника снажним, али га истовремено чини осетљивим на геополитичке кризе и прекиде у снабдевању.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Зашто је онда Тајван толико важан?
TSMC последњих година убрзано шири производњу ван Тајвана, настојећи да део капацитета приближи најважнијим светским тржиштима и смањи ослоњеност на једну локацију. Ипак, најнапреднија производња и даље је концентрисана на острву.
Да би се избегла потпуна географска изолација, компанија гради фабрике у Сједињеним Државама, Јапану и Немачкој. Њена фабрика у Аризони већ је ушла у масовну производњу 4-нанометарских чипова, док се у Јапану граде додатни капацитети, а у Немачкој је изграђена фабрика специјализована за производњу чипова намењених аутомобилској индустрији.
Крајем 2025. године фабрике TSMC-а широм света имале су укупан производни капацитет од више од 17 милиона силицијумских плочица пречника 12 инча годишње. Најважнија постројења налазе се у Хсинчуу и Каосјунгу, где компанија развија и производи најнапредније генерације чипова, укључујући и оне засноване на 2-нанометарској технологији.
Зато се безбедност Тајвана више не може посматрати само кроз однос Пекинга и Тајпеја и питање контроле над острвом. Значај производње чипова учинио је Тајван једном од кључних тачака глобалне економије, па би озбиљнији поремећај производње или транспорта могао да се осети далеко изван Азије. Безбедност острва тако је постала и питање стабилности глобалног ланца снабдевања полупроводницима.
ФОТО: Jim West/Universal images group/ProfimediaШта би блокада значила за свет?
Овде је важно направити разлику између блокаде, војног напада и потпуног уништења фабрика. Ниједан од тих сценарија није исти.
Али чак и без директног напада на TSMC, озбиљан поремећај саобраћаја око Тајвана могао би да створи проблем.
Фабрике полупроводника спадају међу најосетљивије производне системе јер њихов рад зависи од непрекидног функционисања читавог низа спољних услова, од стабилног снабдевања енергијом и водом до доступности специјализованих машина, хемикалија и других материјала неопходних за производњу. Чак и озбиљнији поремећај у снабдевању или транспорту може да успори или прекине производњу, док готови чипови морају без већих застоја да стигну до компанија које их уграђују у своје производе.
Зато проблем не би морао да настане директно у фабрикама. Озбиљан поремећај у било ком делу ланца снабдевања могао би да успори или прекине производњу, а последице би се брзо прошириле на компаније које зависе од тих чипова.
С обзиром на то да су најнапреднији полупроводници основа савремених дата центара, система вештачке интелигенције и великог броја електронских уређаја, такав поремећај не би остао ограничен на Источну Азију, већ би могао да се осети широм светске економије.
ФОТО: FOTOGRIN/Shutterstock„Силицијумски штит“ као стратешка предност
Оваква позиција Тајвана довела је до настанка појма „силицијумски штит“.
Идеја је да зависност светске индустрије од тајванских чипова представља додатну препреку војном сукобу. Кина би евентуалним нападом ризиковала да остане без дела снабдевања чиповима који су важни и њеној сопственој индустрији, док би Сједињене Државе, Јапан и друге велике економије имале снажан интерес да очувају производњу и стабилност ланца снабдевања.
Термин је настао почетком 2000-их, али је са успоном TSMC-а и све већом улогом најнапреднијих чипова у светској економији добио још већи значај.
Ипак, „силицијумски штит“ није стварна гаранција безбедности. Критичари упозоравају да економска зависност сама по себи не мора бити довољна да спречи војну акцију, посебно ако би политички и стратешки интереси Пекинга превагнули над економским трошковима.
ФОТО: metamorworks/ShutterstockОд ASML-а до TSMC-а — карика коју је готово немогуће брзо заменити
Глобални значај TSMC-а произлази из комбинације технологије, производних капацитета и броја компанија које зависе од његових фабрика.
Његова производна предност грађена је деценијама, кроз акумулирано технолошко знање, огромна улагања у фабрике и стално усавршавање сложених производних процеса. Управо способност да те процесе изводи поуздано и у великом обиму представља једну од највећих предности компаније.
Посебно је важна производња по најнапреднијим процесима, где је простор за алтернативу ограничен. Нову фабрику није могуће изградити и покренути преко ноћи. Потребне су године развоја и усавршавања, као и велико искуство да би производња достигла ниво приноса и поузданости који захтевају најсложенији чипови. Управо то искуство представља једну од највећих препрека за брзо премештање најнапредније производње на друге локације.
Због тога се зависност од TSMC-а не може једноставно решити пребацивањем производње у другу земљу.
То је уједно и разлог због којег су фабрике компаније на Тајвану много више од обичних индустријских постројења. Оне су део кључне инфраструктуре од које зависе неке од најважнијих технолошких компанија на свету и производња уређаја и система које користимо свакодневно.
Управо ту геополитички значај Тајвана добија своју технолошку димензију.
Ако би производња TSMC-а била озбиљно поремећена, последице не би биле ограничене на Тајван. Поремећај би се прелио на читав низ индустрија које зависе од напредних чипова, док би проналажење алтернативних производних капацитета највероватније захтевало године, можда и читаву деценију, а не недеље или месеце. Све то додатно добија на значају због чињенице да Пекинг Тајван сматра делом Кине и да његово уједињење са копненим делом земље представља један од његових кључних стратешких циљева.
