Вештачка интелигенција могла би да буде један од одговора на највеће проблеме јапанске економије, од недостатка радне снаге и старења становништва до хронично ниске продуктивности. Ипак, компаније је прихватају много спорије и опрезније него њихове америчке и британске колеге.
Однос Јапана према вештачкој интелигенцији све више подсећа на једну од традиционалних јапанских НО драма (класична позоришна форма спорог ритма, свечаних покрета и ритуализоване игре).
Када би се ова ситуација претворила у позоришну сцену, редитељ би вероватно записао – сви маскирани ликови на сцени слажу се да је време за акцију и то изнова потврђују готово свечаним тоном. Ипак, нико се не помера. Као позоришна сцена, то појачава драму. Као одговор на проблеме са којима се Јапан суочава, није нарочито делотворно.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Подаци о употреби вештачке интелигенције на радном месту показују да је Јапан у овом погледу заостао за другим развијеним економијама. Према извештају Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) објављеном крајем прошле године, свега 8,4 одсто јапанских радника користи вештачку интелигенцију у свом послу.
За поређење, одвојени подаци показују да је тај удео у САД око 50 одсто, а у Великој Британији 32 одсто. У Сингапуру, који се наводи као друга земља у свету по распрострањености употребе вештачке интелигенције, иза Уједињених Арапских Емирата и прва у Азији, чак 56 одсто радника користи је „више пута недељно“.
Зашто Јапан оклева?
Аустин Сју, суоснивач америчког стартапа Кјуз АИ (Kuse AI), који је недавно отворио канцеларију у Јапану како би тамошњим компанијама понудио своје системе вештачке интелигенције, сматра да је један од главних разлога конзервативност јапанских компанија и њихова неспремност да ризикују.
– Постоје организације у којима култура процедура и консензуса заиста успорава ствари. Толеранција на грешке вештачке интелигенције готово је нулта, посебно када је реч о пословима који подразумевају директан контакт са клијентима. Неке компаније би радије оставиле радно место непопуњено него дозволиле машини да преузме тај посао – каже Сју за Би-Би-Си (BBC).
У САД је, према његовим речима, ситуација знатно другачија. Неке компаније већ дозвољавају АИ агентима много већу слободу у циљу повећања продуктивности.
– У САД АИ колеге почињу као помоћници, а затим постепено постају део радног процеса. Став америчких руководилаца често је – пустите је да покуша, па ћемо исправити оно што погреши – каже он.
ФОТО: ImageFlow/ShutterstockЈапанским компанијама, додаје, потребно је много више доказа пре него што стекну довољно поверења у вештачку интелигенцију.
Слично мишљење има и Париса Хаџиријан, професорка међународног менаџмента на Универзитету напредних наука у Кјоту. Она сматра да су многе јапанске компаније превише несклоне ризику да би озбиљније приступиле вештачкој интелигенцији.
– Изазови њеног усвајања исти су као код увођења било које друге промене у јапанским компанијама. Зато је употреба АИ и даље прилично ограничена и опрезна, посебно на радном месту – каже Хаџиријан.
Она прави поређење са предузетничкијом културом у САД, истичући да су јапанске компаније изузетно осетљиве на грешке, неизвесност и ризик по углед.
– Пошто генеративна АИ још није у потпуности поуздана, у Јапану се углавном користи за послове са малим ризиком, попут писања, сумирања или прикупљања информација. Много се мање користи у кључним операцијама, доношењу одлука и унапређењу целокупних пословних процеса – истакла је професорка.
Болнице још чувају папирне картоне
Посебно споро увођење АИ забележено је у јапанском здравству. У неким болницама чак ни медицинска документација још није у потпуности дигитализована.
– Папирна документа се гомилају у невероватним размерама. Као да смо у каменом добу – рекао је за британски медиј један запослени у једној јапанској болници који је желео да остане анониман.
Јапанска влада свесна је ширег проблема и настоји да подстакне компаније да у већој мери користе вештачку интелигенцију. Прошле године парламент је усвојио први закон који се односи на развој и примену АИ.
Циљ је да се благим регулаторним приступом подстакну компаније да више улажу у област АИ. Влада у Токију обећава да ће Јапан постати „најпријатељскија земља на свету за развој и коришћење вештачке интелигенције“.
ЗАШТО ЈАПАН ЗАОСТАЈЕ У ПРОДУКТИВНОСТИ
Јапан има најнижи ниво продуктивности рада међу земљама групе Г7. Иза те статистике стоји комбинација проблема који се годинама надовезују један на други.
Највећи је демографски проблем. Становништво стари, број радно способних људи опада, а компанијама све више недостаје радна снага. Због тога се у радним организацијама запослени суочавају са све већим обимом посла.
Проблем је и у дигитализацији. Део компанија и даље се ослања на застареле рачунарске системе, ручне процедуре и папирну документацију. У неким случајевима технологија која би требало да убрза посао једноставно није стигла до радног места.
Ту је и специфична пословна култура. Јапанске компаније традиционално много више пажње посвећују консензусу, стабилности и избегавању грешака. То може да буде предност када је потребна прецизност, али постаје препрека када треба брзо увести нову технологију или променити постојећи начин рада.
Такође, Јапанци су познати и по томе да дуже остају на послу, али статистика указује да дуг радни дан сам по себи није гаранција веће продуктивности. Напротив, управо јапански пример показује да број проведених сати на послу не може да надокнади недостатак технологије, аутоматизованих и ефикасних процеса и радне снаге.
Зато се у Јапану од вештачке интелигенције очекује много више од новог технолошког алата. Она би могла да помогне компанијама да са мање људи ураде више, али само ако буду спремне да промене и начин на који организују посао.
ФОТО: metamorworks/ShutterstockУ влади верују да би већа употреба вештачке интелигенције могла да помогне у повећању продуктивности. Јапан, међутим, и даље има најнижи ниво продуктивности међу земљама Г7.
Према подацима Министарства финансија, употреба АИ у компанијама значајно је порасла у последњих пет година, па вештачку интелигенцију сада користи 75 одсто компанија, док је њихов удео пре пет година износио свега 11 одсто.
Критичари, међутим, указују да се у многим од тих компанија АИ користи само у малом делу послова и да је број запослених који је заиста користе и даље ограничен.
Недостају људи који разумеју вештачку интелигенцију
Професор Јашуши Огасавара са Универзитета Меиђи, стручњак за јапански друштвени систем и технологију, сматра да је један од проблема и недостатак технолошки образованих кадрова.
– Иако Јапанци воле да користе уређаје попут паметних телефона, дигитална писменост је овде ниска – каже он.
Један извештај објављен раније ове године указао је да би Јапану до 2030. године могло да недостаје готово 800.000 стручњака за информационе технологије.
Многе компаније истовремено се боре са застарелим рачунарским системима, од којих је око 60 одсто старије од 20 година.
Огасавара додаје да су јапанске компаније под већим притиском да избегну повећање незапослености него да развијају АИ која би могла да доведе до губитка радних места.
– Влада говори о АИ, преквалификацији и дигиталним вештинама, али је у стварности тешко прилагодити људске ресурсе дигиталним вештинама јер је најважнији циљ очување пуне запослености – каже он.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ипак, промене су почеле да се виде и приликом запошљавања. Неке компаније сада приликом избора младих кадрова све више траже такозвану „АИ писменост“.
Међу њима је и Канемацу (Kanematsu), велика јапанска трговинска компанија, која је у априлу запослила Уту Јамагучи.
– Прилично често користим АИ на послу. Многе моје колеге је такође много користе – за писање мејлова за мог шефа, сажимање сложених докумената, снимање састанака и њихово сумирање – каже она.
Ипак, за разлику од САД, системи вештачке интелигенције који могу самостално да обаве сложене послове у више корака у Јапану су и даље готово непознати.
Њен послодавац, међутим, који важи за компанију окренуту будућности, сада их уводи у употребу.
ФОТО: SWKStock/ShutterstockЈапану је потребна промена коју покушава да избегне
Професор Огасавара сматра да је „промена у Јапану ограничена“.
– Јапанско друштво очекује реформе без бола, па се може рећи да су радикалне промене, најблаже речено, тешко изводљиве – каже он.
Поремећај постојећег система можда није реч коју јапанске компаније воле да чују. Али без озбиљнијег прекида са досадашњим начином рада, продуктивност која је Јапану преко потребна могла би и даље да остане недостижна.
