Квантни рачунари и вештачка интелигенција могли би да се такмиче ко ће пре да заврши исти задатак, да у тој дигиталној борби пошаљу електроне једни на друге или покушају да искључе струју противничком дата центру како би га логистички одвојили од линије фронта, али може да се деси и потпуно други сценарио – да једни другима помогну у развоју, ако је судити по тексту који је објавио The Economist.
Да ли ћемо присустовати епском крешу у судару технологија или новој љубави у клауду, показаће будућност. А ако погледамо у прошлост, Google и НАСА, америчка свемирска агенција, још 2013. године покренули су лабораторију за квантно рачунарство. Идеја је била да се специјализовани квантни рачунар, који је направила америчка компанија D-Wave, употреби за тежак посао обучавања алгоритама машинског учења.
Испоставило се, међутим, да је лабораторија била испред свог времена, и то двоструко. Ни машинско учење, које ће убрзо бити преименовано у „вештачку интелигенцију”, ни квантно рачунарство тада нису били зреле технологије, како сада признаје шеф компаније D-Wave Алан Барац.
Рад објављен још 2014. године у часопису Nature Physics испитивао је перформансе 108-кубитног уређаја D-Wave One и показао доказе квантног жарења на више од 100 кубита. Ипак, сродно истраживање исте године у часопису Science, спроведено на уређају D-Wave Two, показало је да у тим тестовима није било доказа о квантном убрзању у односу на класичне алгоритме.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ипак, судбине вештачке интелигенције и квантног рачунарства остале су испреплетене. Једни их виде као комплементарне технологије: напредак у вештачкој интелигенцији подстакао је покушаје изградње квантних рачунара, док су помаци у квантним алгоритмима указали на нове начине за унапређење вештачке интелигенције.
Са друге стране, постоје и они који их виде као конкуренте. Ако се слушају савремене лабораторије за вештачку интелигенцију, до тренутка када квантни рачунари постану потпуно употребљиви можда неће остати много корисних проблема које би они могли да решавају.
Истина је (углавном увек) мање драматична. Постоје три начина на која се вештачка интелигенција и квантни рачунари преклапају: прво, у проблемима које покушавају да реше; друго, у начину на који једна технологија може да помогне изградњу друге; и треће, у ресурсима за које се такмиче. У сваком од тих случајева, колико год људи, генерално говорећи, више реагују на речи „сукоб“, „борба“ и „битка“ – сарадња ипак делује као победничка стратегија.
ФОТО: Shutterstock/GorodenkoffКвантни рачунари улазе у област хемије, биологије и материјала
Најперспективнија употреба квантних рачунара јесте симулирање саме квантне механике. У пракси, то значи примену у науци о материјалима, хемији и биологији. Прорачуни који су потребни за симулирање чак и релативно једноставних хемијских реакција толико су захтевни да су и суперрачунари ограничени на грубе апроксимације, које су подложне грешкама.
Довољно моћан квантни рачунар могао би да омогући истинске, веома прецизне симулације стварности на њеном најосновнијем нивоу.
Али компаније које се баве вештачком интелигенцијом, као што су Isomorphic Labs и CuspAI, већ раде на системима који имају циљ да реше исте изазове. Оне се не ослањају на савршено прецизне симулације, већ на препознавање образаца и предвиђања.
Суоснивач CuspAI-а Чед Едвардс раније је био један од виших руководилаца у Quantinuum-у, стартапу за квантно рачунарство са седиштем у Кембриџу. Ипак, темпо напретка у вештачкој интелигенцији је био такав да га је уверио да промени страну.
Понекад сукоб иде у другом смеру. У марту су кинески истраживачи приказали мали квантни систем који је могао да надмаши класичне приступе у временској прогнози. Тај рад је у медијима у Хонгконгу представљен као ударац индустрији вештачке интелигенције, који би могао да учини скупе дата центре застарелим.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Такво размишљање као да је реч о игри у којој једна страна мора да изгуби погрешно је, сматра Дејвид Кокс, потпредседник IBM-а за моделе вештачке интелигенције. Квантни рачунари ће, каже он, увек имати своје место, јер „ниједна друга врста рачунара не може да ради оно што може квантни рачунар”.
Модел вештачке интелигенције који покушава да предвиди хемијске реакције прво мора да буде обучен на милионима примера, како би могао да закључи правила игре. Пошто ће квантни рачунари омогућити тачније симулације, то би требало да донесе и боља предвиђања модела који су обучени на тим симулацијама.
Ти модели би, заузврат, могли да помогну у проналажењу других обећавајућих области хемије ка којима би требало усмерити квантне рачунаре.
– Ово је први пут да тај круг оптимизације може да се затвори – каже Ручир Пури, главни научник IBM Research-а.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstockКако вештачка интелигенција може да помогне квантним рачунарима
Други начин на који квантно рачунарство и вештачка интелигенција могу да сарађују јесте убрзавање међусобног напретка. Системи вештачке интелигенције могу да помогну у једној од највећих препрека за изградњу моћног квантног рачунара: решавању грешака.
„Квантни битови”, односно кубити, од којих се граде квантни рачунари, познати су по непоузданости. Инжењери покушавају да то поправе тако што више физичких кубита групишу у један „логички” кубит, у којем више физичких кубита проверава рад један другог.
Компаније као што је стартап Infleqtion сматрају да тај процес могу да унапреде уз помоћ „декодера” покретаног вештачком интелигенцијом, који ради уз квантни рачунар и помаже у процесу исправљања грешака. Писање софтвера за квантне рачунаре такође је изузетно тешко, па би вештачка интелигенција могла да помогне и у томе.
С друге стране, квантни рачунари могу да унапреде вештачку интелигенцију. Један пример је квантна варијанта такозваног „резервоара”, који истраживачи вештачке интелигенције користе за моделирање сложених система, као што су финансијска тржишта.
China’s New Quantum Computer Is Already Open for Global Use
— VisiveAI (@VisiveAI) July 29, 2026
via ChinaEnEsp#Engineering #Robotics #AI #Innovation pic.twitter.com/gQEZ9k3hjU
„Резервоарско рачунарство” омогућава вештачкој интелигенцији да јефтино моделира бучан, сложен и брз систем посматрајући његов утицај на посредника. Сваки пут када се нови подаци унесу у тај резервоар, његово стање се благо промени. Излази тог система одражавају сложеност улазних података које је примио, али могу бити много једноставнији за моделирање.
То је слично таласима на површини воде, који одражавају величину, облик и брзину камења баченог у базен. Такав приступ има аналогије у класичном рачунарству, али квантни рачунари могу да искористе своја јединствена својства како би тај процес унапредили.
Аустралијска компанија SQC продаје управо такве квантне резервоарске чипове. Telstra, телекомуникациона компанија која је и инвеститор и један од првих купаца, скратила је време обучавања својих модела вештачке интелигенције за 90 одсто.
Ипак, представа да је са квантним рачунарством тешко радити и даље опстаје, наводи Мишел Симонс, оснивач SQC-а.
– Ми чак и не помињемо квантно. Само говоримо о томе као о „акцелератору вештачке интелигенције” – каже она.
Др Кокс из IBM-а слаже се да квантни рачунари могу да помогну у обучавању модела вештачке интелигенције, задатку који тренутно обављају милиони GPU-а у дата центрима који троше огромне количине енергије.
– Постоје стварне прилике у самом средишту начина на који данас радимо са вештачком интелигенцијом да искористимо квантне рачунаре – каже он.
ФОТО: CineVI/ShutterstockМања потрошња енергије као велика предност
Ако је у праву, добици неће нужно доћи само од брзине. Квантни рачунари су скупи и осетљиви уређаји. Деликатна квантна стања која им омогућавају рад морају пажљиво да се заштите од спољашњег света.
У IBM-овом истраживачком центру у Јорктаун Хајтсу, у држави Њујорк, један од квантних рачунара System Two ради у средини просторије. Сам квантни рачунар налази се у посуди са течним хелијумом, што његову температуру спушта готово до апсолутне нуле. Специјализована електроника која га контролише налази се поред те посуде, док се са стране налази много већи и бучнији низ машина које напајају систем за хлађење.
Иако је машина незграпна, она је и даље много мања и јефтинија од огромних дата центара пуних GPU-а, који су потребни за врхунске моделе вештачке интелигенције.
– Уместо гигавата, ми смо на нивоу мегавата – каже Џери Чоу, који води IBM-ов квантни програм.
За многа поља, укључујући вештачку интелигенцију, привлачност квантног рачунарства почела је да се мења. Технологија која се некада чекала зато што би могла да буде бржа сада делује привлачно и зато што би могла да буде много ефикаснија.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Сопствени хардвер компаније SQC направљен је тако да стане у стандардни серверски ормар, иако мора да буде охлађен на минус 269 степени Целзијуса. Према наводима компаније, троши мање од десетине енергије коју потроши серверски ормар пун GPU-а.
IBM и D-Wave били су међу неколико квантних лабораторија у које је америчка влада у мају уложила чак две милијарде долара. Арвинд Кришна, шеф IBM-а, назвао је то изразом поверења да је индустрија квантног рачунарства „одмах ту, иза угла”.
Када се до тог угла дође, сектор вештачке интелигенције дочекаће квантно рачунарство спремно. А за човечанство би, по свему судећи, било најбоље да то двоје крену напред руку под руку, најављујући почетак једног дивног пријатељства… Је л’ неко рекао Казабланка?
ЗАШТО СУ КВАНТНИ РАЧУНАРИ ДРУГАЧИЈИ
Квантни рачунари не раде као класични рачунари, који информације обрађују кроз битове са вредношћу нула или један. Они користе кубите, који захваљујући правилима квантне физике могу да представљају сложенија стања. Због тога нису намењени да замене обичне рачунаре у свакодневном раду, већ да решавају посебне проблеме који су за класичне машине изузетно тешки. Најчешће се помињу симулације молекула, хемијских реакција, материјала и сложених физичких процеса. Управо зато су важни за фармацију, енергетику, биологију, индустрију материјала и развој вештачке интелигенције.
Њихов велики проблем је осетљивост: кубити лако греше и морају да раде у строго контролисаним условима, често на температурама близу апсолутне нуле. Ако се те препреке савладају, квантни рачунари могли би да постану моћан додатак класичним рачунарима, а не њихова проста замена.
good morning legends
— syam (@proakalsehat1) August 4, 2026
Everyone talks about building a bigger quantum computer.
But what if the future isn't one giant machine?
What if it's thousands of smaller quantum computers connected through a quantum network, working together to solve problems no single system could… https://t.co/GRO3k28rRb



