Председник Привредне коморе србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је данас да до Експа 2027. треба да буде направљена национална платформа за вештачку интелигенцију, чије срце представља национални српски језички модел, на којем се ради у дата центру у Крагујевцу. Чадеж је, на представљању стратегије „Србија 2030“ и „Србија 2035“, рекао да је национални језик срце националне стратегије за вештачку интелигенцију.
– Срце те инфраструктуре јесте национални српски, национални језички модел или велики језички модел (ЛЛМ). Шта је то за све оне који се први пут сусрећу са овим појмом? Језички модел је заправо систем вештачке интелигенције који разуме, генерише језик, разговара, анализира, предвиђа, пише извештаје, даје одговоре – рекао је Чадеж.
Додао је да је ЦхатГПТ на пример, језичког модела, али који је изграђен на знањима које сакупља на интернету, не нашем националном језику.
– Када ваша фирма, ваша болница, ваше министарство, било ко од вас унесе податке у њега, ти подаци одмах физички не напуштају Србију и тај систем није изграђен на нашем знању. Он је изграђен на свом оном знању које је могао да покупи са интернета делом има ту и српског језика, али не познаје наше прописе, не познаје наша писма како треба, не познаје нашу администрацију. Српски језички модел јесте управо одговор на то – објаснио је Чадеж.
Истакао је да се српски језички модел развија у дата центру у Крагујевцу и истакао још једном да он не шаље, податке ван граница, да разуме српски закон, српску медицину, српску бирократију, обим писма, све нијансе. Истакао је да важно приширење вокабулара за српски језик на овој платформи.
– Уносимо податке на српском корпусу закона судских праваца, медицина, архива, образовног материјала и свега онога да допринесемо да би овај језик заиста да би вештачка интелигенција и заиста могла да се спроводи код нас у било који, да ли је то привреда или државна управа. Шта то значи? То значи да ви сада, у овом тренутку, у правом смислу вештачку интелигенцију не можете у потпуности да примените. Када имамо национални језички модел, а наш задатак је да га направимо до Експа 2027. године, то ћемо моћи – рекао је он.
Чадеж је објаснио да то на пример у аутомобилској индустрији значи од 25 одсто нижих трошкова.
– То значи у пољопривреди, када имате домаће податке трениране на домаћим подацима о усевима и временским приликама, то је 30 одсто већи принос. Да не говорим о предикцији болести, заразних болести, куповине лекова и тако даље. Дакле, ово је заиста оно што је суштина и срце саме активности коју морамо да спроведемо, да бисмо успели опште да користимо вештачку интелигенцију у будућности – истакао је он.
Председник ПКС је рекао да је такав српски ЛЛМ вештачка интелигенција која је наша која ради у Крагујевцу, не шаље податке ван граница која разуме српски закон српску медицину.
– То је као дигитални аутопут који држава гради да би привреда могла да га користи. Разлика уколико ово успемо је до 2035. године имаћемо 50 милијарди долара у нашем БДП-у. А цена, ако не успемо, није само губитак БДП-а, већ конкурентних сектора, подсектора, свака фирма неће моћи да остане. Ово је заиста шанса коју имамо једном у генерацији и захваљујем се председнику и влади Србије што препознају, овај задатак као један од главних задатака који нам је потребан – закључио је Чадеж.
