За јавност, Хладни рат био је пре свега стална претња употребом тенкова, бомбардера и ракета. Али иза затворених врата, далеко од очију јавности, научници, инжењери и обавештајне службе радили су на неким од најсмелијих и најтајнијих војних пројеката у историји.
Неки од тих програма никада нису стигли до оперативне употребе, док су други неприметно променили начин на који се води савремено ратовање – од извиђања и технологије прикривености до прецизног дејства и прикупљања обавештајних података, пише Interesting Engineering.
Многе технологије које данас представљају основу војних операција имају корене управо у овим строго чуваним пројектима. Ово је прича о седам тајних програма Хладног рата чије се наслеђе и данас осећа на савременом бојишту.
1. Пројекат Corona: Шпијунски сателит који је променио обавештајни рад
Пре појаве извиђачких сателита, Сједињене Америчке Државе су за прикупљање обавештајних података о Совјетском Савезу у великој мери користиле ризичне извиђачке летове, попут мисија авиона U-2.
Покренут 1960. године, пројекат Corona постао је први успешан програм фотографског извиђачког сателита на свету. Сателит је бележио снимке на филмској траци, која је потом у посебним капсулама враћена назад кроз атмосферу до Земље. Те капсуле су, у једном од најневероватнијих подухвата тог времена, преузимали специјално опремљени авиони још током пада.
ФОТО: U.S. Air Force / Wikimedia Commons, Public DomainИако је првих неколико мисија завршено неуспехом, Corona је временом постала један од најважнијих обавештајних програма Хладног рата. У једној мисији успела је да прикупи више фотографског материјала него сви претходни извиђачки летови авиона U-2 заједно.
Програм је значајно унапредио увид у совјетске војне капацитете и поставио темеље за развој савремених војних извиђачких сателита.
2. Have Blue: Почетак ере стелт авиона
Много пре него што је на небо полетео F-117 Nighthawk, постојао је Have Blue – тајни амерички програм који је отворио пут стелт технологији (тзв. технологији невидљивости).
Развијан током 1970-их у сарадњи агенције Darpa и америчког ратног ваздухопловства, овај строго поверљиви програм испитивао је да ли посебан облик летелице и материјали који апсорбују радарске таласе могу значајно да смање њен радарски одраз.
ФОТО: U.S. Air Force / DARPA / Wikimedia Commons, Public DomainДва прототипа Have Blue изгледала су потпуно другачије од свих авиона који су до тада летели. Њихове оштре, угаоне површине нису биле само дизајнерски избор – биле су резултат компјутерских прорачуна направљених како би се радарски таласи расипали уместо да се враћају ка извору.
Пројекат је потврдио да је концепт стелт технологије могуће применити у пракси и директно је отворио пут развоју авиона F-117, суштински мењајући приступ пројектовању савремених борбених летелица. Данас се принципи развијени током програма Have Blue налазе у основи многих авиона пете генерације.
3. Пројекат Azorian: Тајна операција извлачења совјетске подморнице из дубина океана
Мало је обавештајних операција у историји које су спојиле толики ниво тајности и инжењерског подухвата као Пројекат Azorian. Након што је совјетска подморница са балистичким ракетама потонула у Тихом океану 1968. године, ЦИА је тајно организовала изградњу брода „Хјуз Гломар Експлорер“ (Hughes Glomar Explorer), представљеног јавности као брод за истраживање морских дубина, са циљем да извуче део олупине са дубине од готово 5.000 метара.
ФОТО: U.S. Government Photo / Wikimedia Commons, Public DomainИако је операција била само делимично успешна, Пројекат Azorian померио је границе технологије за рад на великим морским дубинама и подизање тешких терета. Постао је једна од најзначајнијих обавештајних операција Хладног рата, а из њега је произашао и чувени израз
„Гломаров одговор“, који се односи на праксу америчке владе да на питања о поверљивим активностима не потврђује нити демантује њихово постојање.
4. A-12 Oxcart: Авион који је утро пут SR-71 Blackbird-у
Легендарни SR-71 Blackbird вероватно не би постојао без свог мање познатог претходника. Развијен у потпуној тајности у одељењу Skunk Works компаније Lockheed за потребе ЦИА, авион A-12 Oxcasrt први пут је полетео почетком 1960-их и постао једна од најбржих летелица икада направљених, способна да лети брзином већом од 3 маха на висинама изнад 27 километара.
ФОТО: U.S. Air Force / Defense Visual Information Center (DVIC) / Wikimedia Commons, Public DomainКако би се постигле такве перформансе, инжењери су развили нове методе обраде титанијума, напредне системе за гориво, електронске противмере, као и материјале отпорне на екстремне температуре. Многе од тих иновација касније су примењене на SR-71 и наставиле да утичу на развој брзих борбених и извиђачких авиона.
5. Пројекат Pluto: Нуклеарна ракета која је била превише ризична
Мало који пројекат Хладног рата звучи толико блиско научној фантастици као Пројекат Pluto. Циљ програма био је развој крстареће ракете на нуклеарни погон, опремљене посебним млазним мотором за лет при веома великим брзинама, која би могла да прелази хиљаде километара на малим висинама и носи више нуклеарних бојевих глава.
ФОТО: Lawrence Livermore Laboratory / Wikimedia Commons, Public DomainПошто је реактор током лета био директно изложен околини, ракета би за собом остављала радиоактивни траг. Иако су инжењери успешно тестирали нуклеарни реактор намењен овом систему, програм је отказан 1964. године, јер су интерконтиненталне балистичке ракете постале практичније и мање ризично решење.
6. Poppy: Сателити који су прислушкивали совјетске радаре
Док је Corona прикупљао фотографске снимке војних објеката, други тајни сателитски програм имао је другачији задатак – прикупљање електронских сигнала. Сателити Poppy, развијани под окриљем Националног извиђачког завода, пресретали су радарске емисије совјетских ратних бродова и друге електронске сигнале.
ФОТО: Daderot / Wikimedia Commons, CC0Програм је помогао Сједињеним Америчким Државама да боље разумеју совјетске радарске системе, прате активности морнарице и унапреде електронско извиђање током Хладног рата. Технике развијене у оквиру POPPY програма постале су део темеља савремених система за прикупљање и анализу електронских сигнала.
7. Пројекат Iceworm: Нуклеарне ракете испод леда Гренланда
Један од најсмелијих војних планова Хладног рата никада није стигао даље од експерименталне фазе. Пројекат Iceworm предвиђао је изградњу огромне мреже тунела испод леденог покривача Гренланда, у којима би биле скривене нуклеарне ракете способне да преживе евентуални први удар Совјетског Савеза.
ФОТО: Piotr Krzeslak/ShutterstockАмеричка војска је чак изградила Камп Сенчури, истраживачку станицу испод леда, како би испитала услове за живот и рад у таквом окружењу. Међутим, стално померање и деформације гренландског леда показали су да би одржавање тако сложеног подземног система за распоређивање ракета било непрактично.
Иако је напуштен, Пројекат Iceworm остао је један од најамбициознијих војно-инжењерских планова икада осмишљених.
Наслеђе иновација Хладног рата
Нису сви тајни пројекти Хладног рата били успешни, али су многи од њих променили правац развоја војне технологије на начине које њихови покретачи нису могли у потпуности да предвиде. Стелт авиони, извиђачки сателити, системи за електронско извиђање и напредна ваздухопловна решења део својих темеља имају управо у строго поверљивим програмима насталим током једне од најинтензивнијих технолошких трка у историји.
Док су неки пројекти временом заборављени, други су поставили основу за технологије које и данас обликују савремено ратовање, деценијама након завршетка Хладног рата.
