Кина ствара раднике будућности: Роботи нове генерације мењају лице индустријске производње

Отеловљена вештачка интелигенција, нова генерација AI система који су способни да опажају окружење, доносе одлуке и делују у физичком свету посредством робота, све се чешће помиње као следећа велика технолошка револуција. За разлику од генеративних модела који комуницирају текстом, сликом или гласом, ови системи добијају „тело“ – камере, сензоре, механичке удове и способност да непосредно извршавају задатке у стварном окружењу.

Како та будућност изгледа у пракси, показује сцена из Иновационог центра за отеловљену интелигенцију Јунван у Гуангџоуу, на југу Кине. Док техничар, обучен у одело за снимање покрета са VR наочарима, ручним контролерима и сензорима постављеним на ногама, чучи, подиже ноге и окреће се, хуманоидни робот испред њега у реалном времену прецизно понавља сваки његов покрет. Реч је о једном од најновијих система које развија компанија Guangzhou Baiyun Xuanji Technology Industry Investment, а чији је циљ да роботи уче директно из људских покрета и искуства.

– Прошле године успевали смо да контролишемо само горњи део тела робота, док су покрети ногу морали да се задају даљинским управљачем. Сада развијамо систем који омогућава управљање читавим телом. Технологија је још у фази усавршавања, али очекујемо да ће, након оптимизације, тачност репродукције покрета премашити 90 одсто – каже заменик генералног директора компаније Лу Џиконг за Синхуа (Xinhua).

ФОТО: NassornSnitwong/Shutterstock

Према његовим речима, компанија не развија универзалне роботе, већ постојеће моделе прилагођава конкретним задацима кроз такозвани секундарни развој, односно надоградњу хардвера и софтвера за специфичне примене.

Један од таквих пројеката је роботски пас намењен гашењу пожара. Иако су овакви роботи већ присутни на тржишту, инжењери ове компаније опремају их инфрацрвеним сензорима, системима за детекцију варница, комуникационим модулима, као и алгоритмима за машински вид и самостално кретање, како би могли да одговоре захтевима ватрогасно-спасилачких интервенција.

– Наш циљ је да роботе уведемо у стварне производне и животне услове, где ће преузети понављајуће и високоризичне послове које људи не би требало да обављају – истиче Лу.

Од фабрика будућности до реалне производње: роботи све прецизније опонашају људски рад

Сличан приступ развија и компанија Li-Gong Industrial. На Светској конференцији о вештачкој интелигенцији 2026. године њихов изложбени простор привукао је велику пажњу посетилаца, који су могли да виде читав низ роботизованих радних станица. Демонстрирани су системи за паметну малопродају, интелигентно сортирање, манипулацију материјалом и складиштење, при чему су роботи самостално обављали читав логистички циклус – од преузимања и допуне залиха до транспорта робе.

Како робот научи да покрете људске руке понови са истом прецизношћу? На то питање Као Јуран, виши менаџер за маркетинг компаније, одговара показујући пар плавих рукавица – „Ово је комплет за прикупљање података који смо у априлу представили на глобалном тржишту.“

Систем функционише тако што бинокуларна камера постављена на глави бележи призор из перспективе човека, док минијатурна камера на ручном зглобу прати и најситније покрете шаке. Истовремено, тактилне рукавице са више од стотину сензорских тачака региструју притисак на прстима и длану, бележећи сваки контакт са предметом.

– Послови као што су наношење заптивне масе или прецизна монтажа одувек су зависили од осећаја искусног мајстора. Ми сада тај осећај претварамо у дигиталне податке – комбинујемо информације о виду и додиру, формирамо скупове података и на њима обучавамо роботе да разумеју и понове исту логику рада – објашњава Као.

Он наглашава да циљ није замена људи.

– Производна индустрија већ се суочава са недостатком радне снаге, а млади све мање желе да раде монотоне послове на монтажним линијама. Роботи преузимају понављајуће задатке, док се људи усмеравају на послове веће вредности, попут подешавања машина, планирања производње и оптимизације процеса – наводи Као.

Према његовим речима, производни капацитети компаније већ су распродати до октобра, док потражња на иностраном тржишту убрзано расте, пре свега у Јужној Америци, Европи и југоисточној Азији.

Као открива да највећи део запослених у компанији ради у сектору за истраживање и развој.

– Користимо аутоматизовану опрему сопственог развоја за производњу робота, а ти роботи затим учествују у производњи нових робота – истакао је Као.

Управо то, према оцени аналитичара, најбоље илуструје промену која се дешава у кинеској индустрији отеловљене интелигенције: фокус се помера са робота који су само способни да ходају ка роботима који су способни да раде, док се њихова примена сели из изложбених салона у фабрике и друге реалне радне средине.

Аутономни роботи већ раде у реалним условима

Подаци кинеског Министарства индустрије и информационих технологија показују размере развоја овог сектора. Роботи на четири ноге произведени у Кини чине готово 70 одсто светске продаје, док се у земљи тренутно развија више од 400 модела хуманоидних робота, што представља више од половине укупног броја таквих платформи у свету.

Ли Јан, истраживач Развојног истраживачког центра Државног савета Кине, сматра да отеловљена интелигенција пролази кроз суштинску трансформацију. Уместо робота који извршавају унапред програмиране, појединачне задатке, развијају се системи способни да опажају окружење, самостално доносе одлуке и флексибилно сарађују са људима и другим машинама. Очекује се да ће таква решења постепено налазити примену у индустријској производњи, пољопривреди, специјалним операцијама и јавним службама.

Један од најконкретнијих примера већ долази из Шенжена. На линији 16 градског метроа свакодневно саобраћа флота аутономних логистичких робота компаније 1024 Robotics. Током периода мањег оптерећења превозе робу и материјал између станица, самостално пролазе кроз контролне капије, користе лифтове, улазе и излазе из композиција и стижу до одредишта без ослањања на GPS навигацију.

Према речима Хе Џиђијана, генералног директора компаније, развој 1024 Robotics у великој мери омогућила је подршка локалних власти. Градска управа округа Пингшан повезала је компанију са потенцијалним корисницима и конкретним сценаријима примене, обезбедила простор од 3.400 квадратних метара за истраживање, развој и производњу, као и неопходне дозволе за тестирање аутономних система.

Да је реч о једном од државних приоритета, показује и Петнаести петогодишњи план Кине (2026–2030), у којем је отеловљена интелигенција препозната као један од нових покретача привредног раста. Паралелно је покренут и национални акциони план за развој хуманоидних робота и њихово тестирање у реалним условима, са циљем да се идентификује више од стотину високовредних области примене.

Од аутоматизације до интелигентних машина: Пекинг гради темеље нове индустријске ере

На седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине, одржаној 30. јула, додатно је наглашена потреба за убрзаним развојем модерног индустријског система, дугорочним улагањима у фундаментална истраживања, ширењем иницијативе „AI Plus“ и изградњом регулаторног оквира за примену вештачке интелигенције. Посебан акценат стављен је на развој технологија будућности и трансформацију традиционалних индустријских грана кроз њихово повезивање са вештачком интелигенцијом, аутоматизацијом и роботиком.

Управо у томе лежи суштина кинеског приступа отеловљеној интелигенцији. Циљ није само стварање напредних робота који ће заменити људски рад на појединим задацима, већ дубока промена начина на који функционише производња – од фабрика и логистике до пољопривреде и јавних служби. Интелигентни системи постају нова производна инфраструктура, способна да повећа ефикасност, смањи ризике за раднике и омогући индустријама да пређу на виши ниво аутоматизације.

Према „Извештају о развоју индустрије отеловљене интелигенције у Кини 2026“, вредност овог тржишта порасла је са око 213 милијарди јуана 2018. године на процењених 1,09 билиона јуана у 2026, уз просечну годишњу стопу раста од 22 до 23 одсто. Ови подаци показују да Пекинг отеловљену интелигенцију не посматра само као једну од технолошких области, већ као потенцијални темељ новог индустријског циклуса.

– Кина располаже најразноврснијим сценаријима примене и огромном количином података из стварног света, што је чини јединственим полигоном за тестирање, усавршавање и масовну примену отеловљене интелигенције – оцењује Веј Кај, стручњак за вештачку интелигенцију при Кинеској академији за информационе и комуникационе технологије.

Кинеска предност у овој трци произлази из споја индустријске снаге, великог домаћег тржишта и способности да се нове технологије брзо претворе у практична решења. Земља која је деценијама градила највећу производну базу на свету сада настоји да ту предност пренесе у еру интелигентних машина.

Ако је прва индустријска револуција донела механизацију, а дигитална ера аутоматизацију информација, следећа би могла да припадне системима који не само да размишљају и анализирају, већ и делују. Машине више неће бити само алати у рукама људи. Оне постају активни учесници производње, способни да уче, прилагођавају се и самостално обављају сложене задатке.