Ратни слонови били су један од кључних фактора који су помогли истраживачима да утврде којом је рутом картагински војсковођа Ханибал прешао Алпе на свом походу против Рима.
Године 218. пре нове ере, генерал Ханибал, који је командовао снагама Картагине у северној Африци, кренуо је у смели поход преко Алпа са циљем да освоји Рим. Са њим је било око 40.000 војника, 7.000 коња и 37 ратних слонова. Слонови су коришћени попут тешке коњице, носили су залихе и ратнике и били спремни да се директно супротставе непријатељским линијама,пише Nautilus.
Био је то изузетан подвиг, имајући у виду стрме планинске пределе, снег, локална племена и ограничене количине хране којом је требало обезбедити и људе и животиње.
ФОТО: Prachaya Roekdeethaweesab/ShutterstockРатни слонови открили највероватнију руту
Пут којим су Ханибалове трупе прешле Алпе за само 15 дана вековима је предмет расправа. Сада је, на основу топографских података, студија објављена у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“ додатно разјаснила највероватнију трасу којом су се кретали.
Истраживачи са Универзитета Оксфорд у Великој Британији и Универзитета „Фридрих Шилер“ у Јени у Немачкој анализирали су биоенергетске потребе Ханибалове војске. При томе су применили моделски приступ који је коришћен у ранијим истраживањима афричких слонова.
Модели су показали да је планински превој Кол де ла Траверсет представљао енергетски најмање захтевну руту преко Алпа.
ФОТО: Berit Kessler/ShuuterstockИако се налази на око 2.957 метара надморске висине и виши је од неких других претпостављених праваца, овај превој је био најкраћи и енергетски најефикаснији.
Мања потрошња енергије била је пресудна
Међу алтернативним правцима били су Кол де Монженевр, на око 1.860 метара, Кол ду Клапје, на око 2.477 метара, и Кол ду Мон Сени, на око 2.083 метра надморске висине.
Ипак, Кол де ла Траверсет захтевао је најмању укупну количину енергије – процењених 5,42 билиона џула, односно 5,42 теравата-часа.
Рута коју су раније најчешће заступали проучаваоци Ханибаловог похода, Кол ду Клапје, захтевала би око 16 одсто више енергије, односно 6,28 билиона џула.
За ратне слонове то је била огромна разлика. Према прорачунима аутора студије, да би током преласка планинског превоја унели довољно калорија за своје потребе, морали би да проведу око пет до шест сати дневно у исхрани.
ФОТО: Prachaya Roekdeethaweesab/ShutterstockИстраживачи су због тога закључили да је такав сценарио веома мало вероватан и да су Ханибалови слонови током преласка Алпа морали да се ослањају на резерве масти у свом телу.
ХАНИБАЛОВ ПОХОД ПРЕКО АЛПА
Ханибал је 218. године пре нове ере повео огромну војску из правца Пиринејског полуострва ка Италији, у покушају да Рим нападне из неочекиваног правца. У походу су му се придружили војници, коњи и десетине ратних слонова. Прелазак Алпа био је један од најтежих делова пута. Војску су успоравали снег, стрми терени, недостатак хране и сукоби са локалним становништвом. Ипак, Ханибал је успео да пређе планине и настави поход у Италији. Начин на који је изабрао трасу вековима је остао предмет историјских расправа.
Слонови су могли да преживе калоријски дефицит
Због тога је избор најкраће и енергетски најмање захтевне руте, Кол де ла Траверсет, био практично неопходан.
Тај правац омогућио би слоновима да издрже озбиљан калоријски дефицит, а да ипак преживе изузетно тежак прелазак преко планина.
ФОТО: Berit Kessler/ShutterstockУправо је њихова величина, која би на први поглед могла да делује као додатно оптерећење, у овом случају била њихова предност.
Ратни слонови су, захваљујући већој телесној маси и знатно већим резервама масти у односу на људе, могли да поднесу губитак тежине који је за многе њихове људске сапутнике био смртоносан.
ЗАШТО СУ СЛОНОВИ БИЛИ ВАЖНИ ХАНИБАЛУ
Ратни слонови нису били само средство за транспорт људи и залиха. У античком ратовању могли су да делују као снажна ударна сила, способна да наруши непријатељске линије и унесе страх међу противнике. Међутим, њихова величина значила је и огромне потребе за храном. Управо зато су током Ханибаловог преласка Алпа енергетски захтеви слонова могли да буду пресудан фактор у избору руте. Истраживање показује да је најкраћи пут био и најбољи избор за преживљавање целе експедиције, посебно животиња које су захтевале велике количине хране.
Ово истраживање тако повезује историјске записе, топографију и биологију животиња како би понудило нови увид у један од најпознатијих војних подвига античког света.
