Иван Карл: Како су деца спасила биоскопе

Док платформе своју снагу црпу од пунолетних, средовечних претплатника, најмлађи постају фото-робот по коме велики студији кроје ударну програмску и репертоарску политику

Погледао сам последњег Спајдермена који је прометовао преко две милијарде долара, и зауставиће се, могуће је, на петом месту најгледанијих филмова свих времена. Није прављен за мене и моје исписнике, рођене годину дана после прве праве високобуџетне и даље најузорније холивудске стрип екранизације (Супермен, 1978) већ за Тикток клинце школског и тинејџ узраста. Тзв. гикови свих генерација су наравно облигаторна публика, али они су ту да анализирају сваки детаљ и дијалог, гунђају и пореде са својим фаворитима и светоназорима у стрип и поп култури.

Одигравају се чудно ротирање и смена генерација где најмлађи постају фото-робот по коме велики студији кроје ударну програмску и репертоарску политику

Спајдермену је ово девети соло наступ уз неколико гостовања у ансамблу Осветника. Оригиналну и вероватно највољенију трилогију са Тобијем Мегвајером, режирао је почетком овог века Сем Рејми, и већ тада наговестио да ће Marvel релативно лако да туче DC Comics, јер је у првом викенду у мају 2002. за три дана, уписао тада рекордних 110 милиона долара на отварању, док је, примера ради, коју годину касније Повратак Супермена, Брајана Сингера, за три месеца једва стигао до укупно 200 милиона. Тај однос снага је идентичан и данас. Прошлогодишњи Супермен Џејмса Гана завршио је биоскопско приказивање у Америци на солидних 360 милиона, таман колико је актуелни Спајдермен (Том Холанд и Зендаја) зарадио за само три дана.

Смена генерација

Бројке које су поражавајуће, понижавајуће и фрустрирајуће за Warner Bros охрабрујуће су и спасоносне за опстанак биоскопа као највећег и најважнијег залогаја у ланцу исхране у кинематографији у којој стримери желе да буду све, производња, промет и дистрибуција. И док платформе своју снагу црпу од пунолетних, средовечних претплатника широм света који желе да у комфору дневне собе, на крају радног дана, бирају са нетфликсовог шведског стола, њихови наследници продужавају живот биоскопима. Одигравају се чудно ротирање и смена генерација где најмлађи постају фото робот по коме велики студији кроје ударну програмску и репертоарску политику.

Биоскоп се трансформацијом у 3D – IMAX спектакл враћа на своје прапoчетке када су људи уплашени бежали са дрвених столица мислећи да ће их црно-бели улазак воза у станицу Браће Лимијер прегазити

Од топ 10 најгледанијих филмова на свету прошле сезоне, девет су цртани, диносауруси, видео-игре, суперхероји, и само један мејнстрим рад за одрасле, Формула 1, са Бредом Питом. Ове године је тренутно пата карта, и клацкалицу у ваздуху још увек држи Ноланова Одисеја. Дакле, имамо високобуџетне блокбастере за децу, која у биоскоп, односно тржне центре, не могу сама, већ у друштву родитеља, а на репризна гледања, којима су склона, воде их деке, баке, тетке, ујаци, ујне, што све повећава број продатих карата. Са друге стране су must see остварења за старије, са третманом догађаја, која припадају чуварима ватре, редитељима тешкашима попут Нолана, Тарантина, Спилберга, Андерсона и глумцима – Тому Крузу, Бреду Питу, Ди Каприју. И тако ће бити док су они у радној и креативној снази. Засебна категорија су преостале франшизе које се по потреби регенеришу, Ратови звезда, Џејмс Бонд, Аватар, Топ Ган и поменути корпус Marvel и DC Comics суперхероја које ће пре или касније укрстити.

Повратак у будућност

Биоскоп се трансформацијом у 3D – IMAX спектакл враћа на своје прапoчетке када су људи уплашени бежали са дрвених столица мислећи да ће их црно-бели улазак воза у станицу Браће Лимијер прегазити, док сада у удобним фотељама скоро па као на ролекостеру пред екраном од 270 степени (screen x формат) са наочарима постају активни посматрачи филмске представе.

Квалитет приповедања, она златна средина која је некада красила репертоарски филм, полако нестаје, односно мигрира на платформе које се ослањају на добре приче продукционо мањег обима, које пакују са некадашњим биоскопским звездама без обзира на то да ли је реч о сезонској серији или филму. Ту алгоритам постаје мерило по коме се бирају сценарији и пројекти, а вештачка интелигенција чини разне потребне ефекте лакшим и јефтинијим.

И за крај, фестивали, као оазе уметничког, ауторског филма, који може да опстане само као део буџетски дотираних кинематографија и јасно дефинисаном и организованом наменском приказивачком мрежом. Тржиште се одредило и поделило на велике екране за малу децу, и мале екране за њихове родитеље.