Итака се зове – биоскоп

Више од екранизације Хомеровог епа, Одисеја је манифест једног редитеља који верује да велики филмови још припадају великом платну

ОДИСЕЈА

Производња: САД, 2026.

Ово, наравно, није прва екранизација једног од два Хомерова епа, али ће свакако бити последња за дужи временски период. Старије верзије су рађене за телевизију, у италијанској из 1968. коју је продуцирао Дино Де Лаурентис, насловну улогу је тумачио велики југословенски глумац Беким Фехмију, међународна звезда у успону после Гран прија Скупљача перја, Саше Петровића, годину дана раније на фестивалу у Кану.

Три деценије касније, Халмарк је произвео нову TV адаптацију, у режији брата Никите Михалкова, тада на привременом раду у Америци, Андреја Кончаловског, у којој је Одисеја одиграо Арман Асанте, након што је претходно отелотворио још једног војсковођу, Наполеона Бонапарту у данас заборављеној мини-серији Наполеон и Жозефина. За биоскопе, треба поменути конфекцијску Троју Волфганга Петерсона из 2004, засновану на Хомеровој Илијади где је фокус на Тројанском рату у коме је Ахил, Бред Пит, а Одисеј – Шон Бин. Пре две године, релативно незапажено је прошао Повратак у режији Уберта Пазолинија, у коме Рејф Фајнс дочарава Одисеја на крају његовог пута кући.

Повратак у златно доба Холивуда

Кристофер Нолан је после Бетмен трилогије која је била комерцијални и критички тријумф и заслужених Оскара за Опенхајмера, у позицији редитеља који бира теме и мејџорс компаније спремне да их бланко одобре и финансирају. То подразумева да му се излази у сусрет по свим питањима, захтевима и условима а овде их је било подоста и сви су били у корист чувања технологије филма у доба када дигитализација, CGI ефекти и надолазећа плима коришћења вештачке интелигенције прете да ликвидирају или промене кинематографију нагоре.

Одисеја је замишљена и изведена као пројекат по узору на некадашње раскошне продукције златног Холивуда, а то значи ручни рад од припрема до краја монтаже која није била у компјутерском програму, већ на старом монтажном столу. Снимано је на природним, аутентичним локацијама у Мароку, Грчкој, Италији, Шкотској, Малти, Исланду. Студијски део у Америци је подразумевао велике сетове и сценографију за сцене у ентеријерима која је наменски конструисана у стварним димензијама.

ФОТО: Odiseja © Universal Studios. All Rights Reserved

Костими и реквизита за главну поделу и бројне статисте са задатком су шивени и прављени по мери уз поштовање најситнијих детаља. Композитор није имао на располагању оркестар већ је музичку подлогу базирао на старогрчким инструментима. Нолан је перфекционизам испољио и у компликованом процесу руковања IMAX камерама са 70 милиметарском траком, које могу да континуирано раде само неколико минута пре поновног пуњења, а притом праве значајну буку, па су патентирали посебну врсту маске да звук механизма сведу на минимум како не би угрозили дијалоге.

Контроверзе наше насушне

Око дијалога се већ повела расправа, да ли је модеран, и зашто са америчким акцентом, а салву негодовања и коментара је изазвао избор афроамериканке Лупите Нјонго за лик Јелене Тројанске и трансродног Елиота Пејџа за војника Синона. Тај уобичајни фолклор контраверзи по друштвеним мрежама и медијима увек добро послужи за промоцију, а на почетку и крају треба поштовати суверено право аутора на сопствени избор. Када смо код тога, ангажовао је махом своје редовне глумце, Мета Дејмона, Ен Хатавеј, Роберта Патисона, Шарлиз Терон, Џона Легуизама и већина их је оправдала поверење. Код дебитаната, то је јача половина уметничко-брачног пара Том Холанд и Зендаја. Њима је ово лето каријере, јер им за десетак дана излази и следећи Спајдермен.

Хомеров еп написан пре 2.800 година, прати лутања Одисеја, краља Итаке, након Тројанског рата и његов дуг покушај повратка кући након година изгнанства. На Итаци се прича да је страдао, па на двор пристижу насртљиви просци, нудећи се његовој жени Пенелопи, да изабере једног, који би женидбом краљице преузео власт и престо. Њихов син Телемах, који је био дете када је Одисеј отишао, креће у потрагу за оцем, који се налази заточен на острву код нимфе Калипсо и постепено враћа сећање на тројанског коња, борбу са Киклопом, морским неманима, чаробницом Кирком и богињу мудрости Атину која утиче на његове изборе и одлуке.

ФОТО: Odiseja © Universal Studios. All Rights Reserved

Три сата, 250 милиона и Оскар на видику

Нолан је на себе преузео незахвалан посао адаптације епске поезије у сценарио. Одлучио се за нелинеарни наратив где кроз flashback-ове екранизује визуелно најупечатљивије епизоде изворног материјала, и то је био исправан избор. Филм траје скоро три сата, и треба бити стрпљив за све детаље и сваку изговорену реч, до задовољавајућег финала, пре којег, повремено има празног хода.

Одисеја није најбољи и можда неће бити комерцијално најуспешнији Ноланов подухват. Има своје мане, али јесте филмски догађај сезоне чији што већи успех на благајнама одржава у животу конвенционални део америчке кинематографије који се и даље базира на биоскопу. Свакако је за сада фаворит у броју номинација за следеће Оскаре, где би било изненађење да је заобиђе нека од битнијих категорија, јер је у свим секторима који творе екипу од неколико хиљада људи постигнут креативни и професионални максимум. На екрану се види уложених 250 милиона долара и, што је важније, напор сваког појединца ангажованог у најкомплекснијој продукцији вероватно још од Камероновог Титаника.