Последње редитељско дело Милорада Милинковића спаја дворске интриге, CSI атмосферу и мрачни Београд с краја 19. века

СУМПОР

ТВ Серија

Производња: 2024–2025.

Династија Обреновић физички и фактички не постоји, нема живе потомке по директној мушкој линији, али је присутнија у колективној свести од ривалске династије Карађорђевић, чији наследници станују у Белом двору на Дедињу.

Крај рата српске беле и црвене руже био је крвав и суров, убиство краља Александра и краљице Драге злочиначко, и ту је затворен погубан круг из Радовањског луга када је на сличан начин, страдао вожд Карађорђе. Ипак, каснија култура сећања од 1945. и формирања социјалистичке Југославије склонија је Обреновићима, па су тако данас четири најлепше улице у Београду: Кнеза Милоша, Кнез Михаилова, Краља Милана и Булевар краља Александра. Споменик кнезу Михаилу је оријентир на Тргу републике (некада Позоришном тргу) а Милошу, у облику реплике Таковског устанка, јесте поред зграде Владе Србије. На филму и телевизији Обреновићи су екранизовани у Тимочкој буни Жике Митровића (краљ Милан), култним ТВ серијама Вук Караџић Ђорђа Кадијевића (кнез Милош), Крај династије Обреновић Саве Мрмка (краљеви Милан и Александар) и у последњим режијама прерано преминулог Милорада Милинковића.

Ускоро почиње снимање филма Сретење Предрага Антонијевића, где ће први пут после ТВ драме Карађорђева смрт, Ђорђа Кадијевића, кадар делити Милош Обреновић и Ђорђе Петровић. Претходно је краљ Петар добио серију у режији Петра Ристовског, делимично инспирисану причом Милована Витезовића.

Бонвиван међу владарима

Милинковић је најпре 2023. обрадио атентат на Михаила у филму и серији Што се боре мисли моје, где је просвећеног кнеза који се трудио да модернизује нову српску државу после Турака, отелотворио Драган Мићановић (касније одиграо и премијера Зорана Ђинђића у серији Сабља), да би потом приступио реализацији псеудонаставка у коме се, кроз фиктивну сторију, поново појављује лик шефа полиције Ђорђа Чогурића (Милош Тимотијевић). На другој стани је некадашњи адвокат и политичар Андрија Кустурић (Петар Стругар), обојица у миљеу Београда и руралне околине позног 19. века у време младе Краљевине и неуспелог атентата Илке Марковић на Милана Обреновића, бонвивана међу нашим савременим владарима који се током своје турбулентне власти највише сукобљавао с радикалима. Утемељио је активну српску војску чији је био командант по повратку у земљу после развода од краљице Наталије. Официри су га обожавали, толико да су му, после модернизације армије, опростили ранији непотребан рат с Бугарском, али га је раскалашан приватни живот, где је умео да претера с коцком и женама, удаљио од престола. Умро је млад од упале плућа у 46. години у Бечу где се нашао у својеврсном изгнанству после женидбе сина Александра с Драгом Машин.

Серија Сумпор, из које је лани, измонтиран дајџест филм Седеф магла, стартује као рутинска епизода CSI Истражитеља смештена у епоху, с два леша, женским, који је испливао на обали реке у Земуну, тада делу Аустроугарске монархије и унакаженим мушким, откривеним у шипражју на Топчидеру, чије су насилне смрти можда повезане с ранијим покушајем убиства краља Милана. Прве две епизоде нису откриле карте, ни све наративне токове јер сценарио плете мрежу мноштва ликова и потребне су концетрација и пажња да се похватају све нити иза којих стоји заједнички списатељски напор Милинковића и Драгољуба Стојковића, аутора романа који је сплетом тужних околности сам извео 11 епизода до краја.

Премало, чак и на папиру

Ово је визуелно најлепши Милинковићев рад, редитељски вероватно најзрелији. Педантна фотографија Далибора Тонковића, историјски погођена сценографија Иване Протић и верно реконструисани костими Драгице Лаушевић доприносе утиску квалитетне телевизијске продукције. Домет серије је ограничен на домаће тржиште, али је добро да у естетском смислу не заостаје за иностранним стандардима.

Серија Сумпор, из које је лани, измонтиран дајџест филм Седеф магла, стартује као рутинска епизода CSI Истражитеља смештена у епоху

Милорад Милинковић, за колеге из филмске бранше – Дебели, за телевизијску публику, један од четири трагача из РТС квиза Потера. Био је приступачан и опуштен професионалац разноврсних интересовања и изузетног, готово енциклопедијског познавања света око нас. У играним структурама је преферирао комедије (Мртав ладан, Потера за срећком, Патуљци с насловних страна, Читуља за Ескобара) али је занатски успешно извео први домаћи 3D филм дечјег жанра Пети лептир. И у осталим излетима био је знатижељан и креативан било да је реч о спотовима, музици или коментарисању спортских преноса. Умро је изненада 6. јануара прошле године на Бадњи дан. Имао је 60 година, што је и на папиру било мало за све што је још могао и планирао да оствари.