Огњен Гудељ: Оно што је Давос у економији, то ће MIND бити у медицини

Вештачка интелигенција више није будућност медицине, већ њена садашњост. О томе како AI открива болести, убрзава развој лекова и мења улогу лекара за Српски недељник Компас пише Огњен Гудељ

MIND 2026 (Medical Innovation through Digital Transformation) је конгрес посвећен вештачкој интелигенцији у медицини који се одржава по други пут. Сматрам да су за годину дана и друштво и медицина сазрели довољно да кренемо путем којим свет одавно иде, или барем покушава да пронађе своје место.

Србија је направила велики искорак захваљујући Влади Републике Србије и свима који воде ову земљу у имплементирању многих сегмената вештачке интелигенције у здравствени систем. Моја улога као председника AI Med (Удружења за примену вештачке интелигенције у медицини) јесте да све те добро познате системе, који су покривени вештачком интелигенцијом, објединим под један кишобран и да покажем на који начин су имплементирани у здравствени систем Републике Србије.

Конгрес организујемо са међународним учешћем где ће присуствовати светски предавачи. Једно од три највећа светска имена вештачке интелигенције у медицини – Данијел Крафт, долази из Сан Франциска. Имамо чувене Немце који су направили велики искорак када је реч о операцији на даљину. Реч је заиста о једном од најобухватнијих конгреса посвећеном вештачкој интелигенцији у медицини у овом делу Европе.

Када говоримо о вештачкој интелигенцији у медицини ствари су заиста отишле далеко, најдаље у радиологији. Број FDA одобрених уређаја који користе вештачку интелигенцију у радиологији прелази 1.000. Код кардиолошких уређаја тај број је око 400.

Самим тим они су већ заживели. Ту су, наравно, и урологија, патологија, пулмологија.

Оно што је основа вештачке интелигенције јесте да наши здравствени системи, односно наша дијагностичка помагала и апарати, могу да препознају прве симптоме много пре него што се они испоље. Једно је када на прави начин препознате, много пре испољавања самих особина тумора, нешто што можете да лечите, а друго је када вам вештачка интелигенција помогне у фармацији да брже дођете до траженог лека. Добро је познато колико су дуго трајала клиничка испитивања. Вештачка интелигенција је то време драстично скратила, до те мере да ме је понекад страх да помислим на то шта нас чека за годину дана. Говорим о страху у позитивном смислу јер мислим да ћемо и као друштво и као народ напредовати.

На нама као Удружењу за примену вештачке интелигенције у медицини јесте да се надамо да радимо праву ствар зато што стопа преживљвања пацијената и ране детекције болести драстично расте из дана у дан

Вештачка интелигенција је ушла у све поре друштва, али је највеће бенефите направила у медицини. Морамо да разумемо шта то значи у пракси. Један лекар, негде у средишту Србије, где нема ултразвука, када за пар месеци добије дигитални стетоскоп, који у себи има AI модел, и када га прислони на груди пацијента моћи ће, на пример, да види да он има неку тиху форму аритмије која се још није испољила на ЕКГ-у. Као и да процени ејекциону фракцију срца (пумпна моћ) уколико је мања од 40 одсто, самим тим лекар ће моћи да одлучи и одмах процени колики је ризик за тог пацијента као и да му ординира адекватну терапију.

Нису му потребне велике, компиковане машине. Знаће да пацијента са таквим налазом мора да упути у неки већи клинички центар, неће га пустити са оним општим: „Није ти ништа, иди кући.“

Ми учимо од вештачке интелигенције као што и она учи од нас. Оно што тренутно представља највећи проблем јесу етичке баријере, закони, подзаконски акти и све оно што ће бити предмет озбиљних дискусија. На нама као Удружењу за примену вештачке интелигенције у медицини јесте да се надамо да радимо праву ствар зато што стопа преживљвања пацијената и ране детекције болести драстично расте из дана у дан. Живимо primetime наших живота, јер све може брзо да се открије. Неизлечивост скоро да не постоји. Верујем да уколико преживимо још пет година здрави, да ћемо остати здрави до 150. године.

Развој вештачке интелигенције је тешко пратити, нарочито у медицини где она буја. Међутим, многи људи су се укључили, као што сам се и ја укључио, и тиме су то подигли на виши ниво. Да све буде видљиво. Човек мора нешто да уради за своју нацију како би је описменио.

Морамо да разумемо да је вештачка интелигенција данас оно што је био први мејл када је 1997. године пуштен у употребу. Тада смо сви желели да пишемо писма дуга, као у Чолиној песми, али не иде то више тако. Морамо да идемо у корак са временом, јер ко тада није знао да напише мејл, или није научио до дана данашњег, вероватно није успео у животу.

Поента је да је вештачка интелигенција двосмерна улица - ми учимо од ње, она учи од нас, а у здравству је научила највише

Не треба да страхујемо да ће вештачка интелигенција заменити лекаре, то се неће десити. Она је само добар алат у рукама доброг лекара. Ништа друго. Што пре научимо да је савладамо и овладамо њом, то ћемо пре доћи до решења, пре ћемо радити све оно што је у интересу нашег пацијента. Вештачка интелигенција у медицини у 99 одсто случајева не греши. Ако узмемо пример радиологије, лекарско око после 24 сата дежурства је уморно, дешава се да му нешто промакне. Грешке се дешавају код људи, док код оваквих система за сада још увек нису уочене грешке. Друга ствар, важно је разумети да је лекар тај који је завршио факултет, а не вештачка интелигенција. Он је тај који треба да користи своје знање да би је контролисао. Поента је да је вештачка интелигенција двосмерна улица – ми учимо од ње, она учи од нас, а у здравству је научила највише. Јако је велики искорак направила на пољу персонализоване медицине. Ту смо много захвални. Зато је MIND 2026  важан, реч је будућем Давосу. Оно што је Давос у економији, то ће MIND бити у медицини.