У будућности ће се пре или касније јављати ситуације у којима ће се сличне економске мере реализовати, а за то је потребно да се настави убрзана економска динамика у земљи
Србија је у последњих десет година направила значајан искорак у подизању стандарда у односу на земље региона, што подразума унапређење индустријског капацитета и инфраструктуре, али и пораст просечних вредности кључних макроекономских индикатора, са чим се слажу и објективни критичари. Српску привреду тренутно карактеришу фискална консолидација, очувана релативна атрактивност пословно-инвестиционог амбијента, пораст куповне моћи становништва и већа отпорност на шокове. Поменути пораст куповне моћи се наставља на раст личне потрошње становништва, као кључне компоненте БДП-а и главни извор раста у текућој и наредној години, руку подруку са улагањем у инфраструктурне пројекте, примарно у оквиру, за наше услове, мегапројекта, Експо 2027.
Не треба заборавити да у Србији има 120.000 регистрованих привредних друштава, од којих је 20.000 у прошлој години реализовало извозне послове, док остатак, односно већина, своје производе и услуге пласира на домаћем тржишту. Тржиште чине потрошачи, било као фирме или физичка лица, те од њиховог броја, склоности ка потрошњи, али и платежним могућностима, зависи потенцијал пропусне моћи унутрашњег економског простора.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаМеђутим, треба нагласити да као последица несумњивог раста и позитивне динамичности српске привреде, долази и до раслојавања домаћег друштва, што је карактеристика у већој или мањој мери готово свих земаља на свету, без обзира на то да ли су развијене или су у развоју. То је на неки начин и логична ствар, јер највећу шансу за зараду на тржишту имају они који су се одважили да ступе у предузетничке воде, па још ако имају тражен производ или услугу и успешан пословни модел, могу значајно унапредити своје материјално стање, па и да уђу у релативно мали проценат становништва које зовемо – богати. Ту треба додати и особе које раде на високим позицијама у снажним фирмама, као менаџери, инжењери, али и све већи број добро плаћених ИТ послова.
Управо тако се долази до чињенице да постоји значајна разлика између просечне нето зараде и медијалне нето зараде, што значи да око 60% оних који примају зараду имају плату испод просечне у Србији. Ипак, тешко је замислити у било ком друштву, па и српском, потпуну једнакост и правичну економску расподелу. Са опорезивањем профита фирми и зарада одлично плаћених професионалаца треба бити јако опрезан, јер та могућност може довести до сељења капитала из земље или избегавања пореских обавеза кроз „креативно рачуноводство“. Суштина није у високом опорезивању, нити у континуираној примени краткорочних мера, већ у подизању зарада и стандарда свих у друштву, у границама реалног и одрживог.
Уколико се настави пад броја становника, Србији прети опасност да крајем наредне декаде више не буде интересантна великим страним директним инвеститорима
Србија се као и многе европске земље налази пред изазовима демографске кризе и насушном потребом да очува становништво на истом, или благо вишем нивоу, као основе за функционисање тржишта рада, унутрашње тражње, али и да из њега има ресурсе креативности, иновативности, лидерства па и целокупног друштвеног прогреса. Уколико се настави пад броја становника, Србији прети опасност да крајем наредне декаде, као релативно мало тржиште (испод пет милиона становника) са не тако снажном куповном моћи, више не буде интересантна великим страним директним инвеститорима, посебно када су у питању делатности више додате вредности.
Без обзира на то што се у наредној деценији очекује значајан пораст нивоа аутоматизације, дигитализације и роботизације у производним процесима, број потрошача остаје кључан за већину наших привредника који су оријентисани на домаћу тражњу.
Из тог разлога, актуелни предлог мера подршке делу становништва са скромнијим материјалним примањима, треба да резултира у очувању куповне моћи у периоду повишеног инфлаторног притиска. Јасно је да ће сви буџетски издаци, усмерени у правцу једнократне исплате пензионерима, евентуални пораст плата у јавном сектору и пензија (у складу са очекиваним привредним растом), али и уштеде у погледу мањих издатака за лекове, посете рехабилитационим центрима, на крају завршити у потрошњи, чиме се доприноси економској динамици у земљи у време стагнације европске привреде.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаТреба нагласити да је у последњих шест до седам година Влада Србије често прибегавала оваквим мерама и у томе није била усамљена, нити у региону нити у Европи, тако да је најава новог финансијског стимуланса оправдана, посебно у делу селективности, односно усмеравања на део становништва који има исподпросечан економски стандард.
На крају, неопходно је не губити из вида да ће се и у будућности пре или касније јављати ситуације у којима ће се сличне мере реализовати, а да би за то било комфорног простора у републичком буџету, потребно је да се настави убрзана економска динамика у земљи, којој би доприносили не само инфраструктурни пројекти у виду Експо 2027 или нове агенде Владе познате као Србија 2030/35 већ и кроз већу конкурентност наше привреде на домаћем и међународном тржишту. Из тог разлога потребно је да се кроз дипломатску акцију у оквиру преговора са Бриселом, појача економска аргументација о значају привреде Србије за ЕУ политику подизања нивоа економске аутономије, јер за Србију у догледно време ЕУ тржиште остаје кључно у погледу извоза, али и као увозно тржиште и извор страних директних инвестиција.
