Прошле недеље, на дан сећања на почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, РТС је у ударном вечерњем термину премијерно емитовао телевизијски документарaц Тачка прелома – рат који је променио правила. За ту прилику наменски је отворен студио, где је Зоран Станојевић угостио колегиницу ауторку Слађану Зарић, новинарку Љиљану Смајловић и некадашњег српског премијера, а током рата 1999. године, потпредседника савезне владе Николу Шаиновића. Након кратког пролога пуштен је филм, да би се потом слагали утисци. Овакaв третман давања уводне и завршне живе речи указује на очекивања јавног сервиса од свог пројекта који је после преноса државне церемоније у Врању, а пре емитовања играног филма Небеска удица, прве и најбоље режије Љубише Самарџића, био централни део прилагођене РТС-ове шеме којим је обележен 24. март.
Брижљиво и амбициозно
Тачка прелома – рат који је променио правила јесте предугачак наслов. Није то класичан документарни филм већ брижљиво припремљена и амбициозно изведена емисија с доста релевантних саговорника сниманих у неколико земаља. Сви интервјуисани су странци и сви су били активни или пасивни учесници или посматрачи у вртлогу догађаја који су погодили нашу земљу пре 27 година. Главни „играчи“ из првог ешалона, наведени на одјавној шпици, одбили су да изнесу своју накнадну памет. Разумљиво, нема игране реконструкције и то овај рад раздваја од неких ранијих из сјајног серијала Мерила времена с потписом Слађане Зарић, која је и даље водећи телевизијски аутор ове форме у Србији. Уназад две деценије, бавила се кључним темама из прошлости које ће још дуго да оптерећују садашњост и будућност. Комплексним односом Туђман–Милошевић (у режији Филипа Чоловића), убиством премијера Ђинђића, петим октобром, злочином над Бошњацима у Сребреници, а претходно Орићевим над Србима у Подрињу, ратним причама с Паштрика и Кошара, Жутој кући и погрому.
Њено ново остварење било би још боље да је из два дела, и ако је нешто каменчић у ципели, то је када је већ одлучила да га компресује у један, непотребно учестало понављање визуелног и текстуалног представљања саговорника које успорава наративни ток и оставља дежа ви утисак током преплитања изјава иначе богатих важним детаљима. Јасно је да људи који су пристали да причају нису толико или уопште познати овдашњој јавности, али је по један интро за сваког био довољан, с каснијим потписима. Ишло би лакше и било би динамичније. Архивски видео-материјал уметнут између је драгоцени фил, којег је можда могло бити за нијансу више. Порука Тачке прелома захвата шире од 1999. године и може да се односи на текући рат Русије и Украјине, недавни удар Израела на Газу и актуелне ракетне интервенције САД и Израела на Иран. Заједничка нит тим глобално политичким ризико-ратним играма у којима ко снопље падају стварни људи јесте да се одвијају мимо повеље УН, међународног права и одлуке Савета безбедности. Савезна Република Југославија била је рубикон после ког је могло и може све. Ми у том 78 дана дугом, наметнутом нам сукобу нисмо победили, али нисмо ни изгубили.
Није све у статистици
Око тог исхода враћам се у студио. Никола Шаиновић је последњи живи представник највишег и најужег Милошевићевог круга унутар државног руководства Србије и СРЈ 1999. године. Кад год сам у прилици пратим његова иступања у медијима у којима смирено, разложно и аргументовано говори о замкама с којима се тадашња власт на спољнополитичком плану суочавала током деведесетих, с фуснотама које бацају другачије светло на потоњу његову али, пре свих, судбину и улогу Слободана Милошевића. Зоран Станојевић, Љиља Смајловић и ауторка Слађана Зарић осетили су то и Шаиновић је у разговору после емисије, жаргонски речено, украо шоу. Гледаност је делимично оправдала очекивања уз отежавајућу околност атрактивног спортског преноса и домаће серије на другим каналима у исто време. Међутим, статистика не игра пресудну улогу јер постоје резервоар дугорочне експлоатације наредних година и чување сведочанства из прве руке која ће неким будућим истраживачима бити од користи када се буду бавили тешким делом наше савремене историје.
