„Нуклеомитуофобија“, страх од нуклеарног уништења који погађа саму срж нашег инстинкта за преживљавањем
„Не знам којим оружјем ће се водити трећи светски рат, али четврти ће се водити камењем и штаповима“ – АлбертАјнштајн.
Милан је већ скоро годину мој пацијент. Индустријалац, самлевен у жрвњу стреса, повишеног крвног притиска, гутао би шаку лекова као желе бомбоне. Често би заборављао на своју терапију те би му усред сеансе зазвонио аларм на телефону. Није био обично анксиозан, јер Боже мој како би било да ја добијем неки лакши случај. Патио је од нуклеомитуофобије – страха од нуклеарног уништења који погађа саму срж нашег инстинкта за преживљавањем. Не могу да спавам. Сваки пут кад чујем вести о ратним сукобима или звук авиона, срце ми стане. Читам о нуклеарној зими и осећам да је све бесмислено. Чему планирање будућности ако све може нестати у секунди? Полако Милане. Твој страх је рационалан у својој основи, али ирационалан у свом интензитету. Он те паралише. Карл Саган, чувени астроном, сматрао је нуклеарно оружје страшном опасношћу, али и да решење лежи у нама, а не у звездама. Он није сугерисао панику, већ свест. Проживљаваш тренутно оно што психолози зову “егзистенцијални дред”. Али наука каже да је уништење тотално. Како да останем хладан пред чињеницама? Хајде да погледамо науку из другог угла. Теорија о нуклеарној зими је научни модел који служи као одвраћање, а не као зацртана судбина. Историјски гледано, човечанство је прошло кроз периоде екстремних тензија, попут Кубанске кризе 1962.
Упркос реторици, број нуклеарних глава у свету смањен је за више од 80% од врхунца хладног рата
Сваки пут је превагнуо инстинкт за очувањем. Стивен Пинкер у својој књизи “Просвећеност данас” износи податке који показују да је, упркос реторици, број нуклеарних глава у свету смањен за преко 80% од врхунца Хладног рата. Свет се заправо креће ка већој контроли, а не ка хаосу. Чак је и Бернард Броди, отац америчке нуклеарне стратегије, истицао да је сврха војске у нуклеарном добу избегавање рата, а не победа у њему. Стивен Пинкер, когнитивни психолог, у књизи “Бољи анђели наше природе” користи податке да покаже како човечанство прогресивно одбацује масовно насиље. “Свет је постао сувише повезан и интегрисан да би нуклеарни рат био рационалан избор за било кога. Ми не живимо у ери уништења, већ у ери најдужег периода мира међу великим силама у историји.“ Али тај један притисак на дугме. Осећам се тако мало и беспомоћно. Као паук у тегли, кад га деца ухвате. То је кључ – илузија контроле. Боји се јер није твоја рука на том дугмету. Али наука о срећи каже да фокус на факторе ван наше контроле директно води у депресију. Виктор Франкл, психијатар који је преживео холокауст, писао је: “Човеку се може узети све осим једне ствари: последње од људских слобода – да изабере свој став у било којим датим околностима.”
Теорија о нуклеарној зими је научни модел који служи као одвраћање, а не као зацртана судбина
Твој задатак није да решиш светску геополитику, већ да повратиш контролу над својим микросветом. Докторе, како то да урадим, одавно смо једно другом престали да персирамо. Применом когнитивне науке. Прво, строга дијета, не гутај вести! Твој мозак реагује на наслове као да су непосредна претња у соби. Друго, фокусирај се на оно што је мерљиво. Научна истраживања о отпорности показују да људи који се баве заједницом и креативним радом имају нижи ниво кортизола, чак и у кризним временима. Уместо да гледаш у облак који се можда никада неће појавити, усмери енергију на тло на којем стојиш. Као што је рекао физичар Ричард Фајнман: “Нико не зна шта се дешава, али ми радимо најбоље што можемо”. Твоје најбоље је да данас оставиш телефон и вежбаш дисање. На следећу сесију поведи Јелену, твоју супругу, молим те. Што, намргођено ме је погледао. Страх је био још један члан његове породице. Само сам му се осмехнуо, био сам сигуран да је схватио. Следећи наш сусрет долетео као да је неко поцепао странице рекламног зидног календара. Јелена, као сваки инжењер, тражила је у сваком кутку ординације разумно објашњење њене улоге у овом процесу. Крчила је прсте, цупкала ногом и премештала се нервозно на мојој великој бержери. Прошли пут смо причали о статистици и науци о одвраћању. Данас нисмо сами ти и ја, јер твој страх више није само унутрашњи монолог, већ утиче на ваш заједнички живот. Шта мислиш, Јелена? Докторе, он је направио списак намирница за три године и мапу бункера у граду. Имамо 40 конзерви сардина. Прошле недеље је одбио да идемо на концерт. Гађаће, каже. Читам деци бајке, а он у другој соби проверава ниво радијације на некој апликацији. Слуша временску прогнозу као помахнитао. Осећам се као да већ живимо у постапокалипси, иако је напољу сунчан дан. Зар не разумеш? То је одговорност! Роберт Опенхајмер, отац атомске бомбе, цитирао је Бхагавад Гиту: “Сада сам постао Смрт, уништитељ светова.” Ако је он, који је то створио, био толико ужаснут, како ја могу да будем опуштен? Наука нам је дала алат за сопствени крај. То је моћан цитат, Милане. Али Опенхајмер је то рекао у тренутку моралног преиспитивања, а не као пророчанство неизбежности. Постоји још један научни ум који треба да чујеш. Фриман Дајсон, чувени теоријски физичар, деценијама је радио на нуклеарном разоружању. Он је тврдио да је технологија само алат, а људи су ти који бирају живот. Ја желим да одведем децу у парк. Бирам да не живим у бункеру пре него што се ишта десило. Твој страх нам краде време које имамо сада. Милане, твој мозак је у стању бори се или бежи јер мисли да штити породицу. Али, социолог Зигмунт Бауман је то назвао “течним страхом” – страхом који нема фиксну тачку па се прелива на све остало. Да ли си свестан да твоја опсесија нуклеарном зимом заправо ствара емотивну зиму у твојој кући? Нисам желео никога да повредим докторе, само да преживимо. Преживљавање није исто што и живот. Чувени биолог Е. О. Вилсон је говорио о биофилији – нашој урођеној љубави према живим системима. Твоја фокусираност на уништење је супротна твојој природи. Концентришите се на нешто живо, а могли бисте и да нешто заједно радите. Могао би да ми помогнеш око баште. Одлична идеја, рекох. Као што је рекао нобеловац Албер Ками: “У сред зиме, научио сам да у мени постоји непобедиво лето”. Нуклеарна зима је теорија, али ваше лето је ваша породица и тренутак у којем сте. Једина научно доказана стварност коју тренутно имате. И на крају да ти кажем још нешто, ако ниси знао. Василиј Архипов, совјетски официр је 1962. године одбио да испали нуклеарни торпедо, доказујући да појединац и морал стоје изнад технологије уништења.
Наука нам каже да је енергија потребна за уништење огромна, али је енергија потребна за одржавање живота још већа и упорнија
Милане, наука нам каже да је енергија потребна за уништење огромна, али је енергија потребна за одржавање живота још већа и упорнија. Ми смо биолошки програмирани да преживимо, а не да нестанемо. У праву си докторе за све. Само, Јелена молим те да не морам да једем рижото од вргања више. Њене очи тужно зацаклише, као да се присећа романтичних вечера које су имали док је још радио у банци. Али, што, па то најбоље правим, то си волео да једеш, зар се не сећаш? Види се облик печурке у тањиру. Оне, атомске, знаш. И прасну у смех
