Од идеалистичких визија до сурове стварности, јаз између теорије и праксе никада није био очигледнији. Глобална економија открива сложену мрежу зависности и неједнакости. У таквом поретку, судбина појединца често зависи од места рођења

Текст ћемо почети чувеном филозофском расправом између знаменитог немачког филозофа и математичара Лајбница (коме између осталог дугујемо изум дифернецијалног рачуна) и француског филозофа и отровног полемичара Волтера. Наиме, Лајбниц је тврдио да, у складу са Божјим стварањем, живимо у најбољем од свих могућих светова, што је Волтеру послужило да напише чувени спис Кандид у коме се сурово и саркастично изругивао са том Лабницом тврдњом, јер је познато да су злосрећног Волтеровог јунака сустигла сва зла овога света, која су му, наравно, приредили Земљани, припадници његове људске врсте.

Ако погледамо неке основне показатеље када је реч о нивоу економске развијености богатих и сиромашних земаља, тешко је отети се утиску да је Волтер био у праву и да је Лајбницов оптимизам о свету у коме живимо ипак био претеран. Корејски економиста Чанг у својој књизи Економија – Упутство за употребу бележи неколико готово нестварних података:

Негде око 2015. године возач аутобуса у Њу Делхију зарађује око 18 рупија на сат, а његов колега у Стокхолму 130 круна, што кад се прерачуна по тадашњем девизном курсу, значи да је шведски возач за исти посао плаћен готово 50 пута више!
Влада САД је још 2012. године утврдила линију сиромаштва за четворочлану породицу на нивоу од 23050 долара; за то време је међународна линија сиромаштва утврђена на 1,25 долара дневно или 465 долара годишње по становнику, Конго, Либерија и Бурунди, три најсиромашније земље света су испод овог нивоа дохотка!
Близу 1,7 милијарди људи (четвртина светског становништва) живи испод овако утврђене линије сиромаштва?!
Такође 2012. године око 21 милион људи је на принудном раду, а има око 123 милиона дечје радне снаге у узрасту од 5-14 година старости; можемо са великом сигурношћу потврдити да су се ове бројке до почетка 2026. године само погоршале; на другој страни, Јужна Кореја је потпуно искоренила дечји рад.

Тако долазимо до неколико циничних тврдњи које речито говоре о свету у коме живимо. Једна од тих изрека гласи да је свакако, ако већ мора да се плаче, боље плакати у ферарију него на бициклу, док друга изрека приближно гласи да у богатим земљама сиромашни возе аутомобиле, а у сиромашним земљама богати возе јахте и авионе. Једно Форбсово истраживање устврдило је да је негде око 2019. године 8 најбогатијих људи на свету имало количину богатста као и 3,6 милијарди најсиромашнијих људи.

Зато ћемо направити кратак преглед – поделу земаља света према степену економске развијености (Табела 1).

Гледано према овој класификацији, Србија спада у земље Другог или Трећег света (није члан војних блокова), економије у развоју (ММФ), земље вишег средњег дохотка (Светска банка) и земље у развоју које су управо завршиле транзицију (Уједињене нације). Према овој подели, већина земаља ЕУ спада у развијене, напредне економије, у Први свет и земље са високим дохотком. Примера ради, Кина као највећа светска економија са огромним укупним БДП спада у земље Трећег света, мада по многим технолошким обележјима и у земље Првог света, у новоиндустријализоване економије, са нижим средњим дохотком. Земље Латинске Америке и Африке, претежно спадају у земље Трећег света, земље у развоју са ниским или нижим средњим дохотком, а најсиромашније земље Африке спадају у Четврти свет о чему у својој најновијој књизи Откуд четврти свет пише Зоран Ћирјаковић. То су најсиромашније земље света без воде и канализације, са заразним болестима, проблемом глади и великом смртношћу деце и одојчади. И неке многољудне земље Азије (Бангладеш, Непал) су на овој граници, а земље попут Мексика, Турске, Вијетнама, Индонезије улазе у круг новоиндустријализованих земаља са вишим средњим дохотком.

Где је светска економија данас, на ком су нивоу кључни макроекономски показатељи, шта су основни проблеми и изазови савременог света:

Прво – током 21. века свет су погодила три, а сада већ и четири велика економска шока: 2008. Велика светска финансијска криза, друга по интензитету у економској историји света; КОВИД криза 2020. године, енергетска криза 2022. године са почетком рата у Украјини, мада неки економисти узимају у обзир и 2012. годину као кризу јавних дугова и неку врсту подкризе из 2008. године;

Друго – фебруара 2026. САД и Израел су напали Иран, дошло је до затварања Ормоског мореуза и скока цена нафте и гаса за најмање 60% са тенденцијом даљег раста;

Возач аутобуса у Њу Делхију зарађује око 18 рупија на сат, а његов колега у Стокхолму 130 круна. Када се прерачуна по девизном курсу, то значи да је шведски возач плаћен готово 50 пута више

Треће – нова нафтна криза прети да понови сценарио из 70-тих година када се појавила стагфлација и када је свет ушао у истовремени раст инфлације, пад БДП и пораст незапослености и када је отказала кејнзијанска економска политика;

Четврто – у свету долази до великих тектонских поремећаја, стварања новог мултиполарног света, промене међународног економског поретка и рађања нових центара моћи какви су БРИКС, Кина, Индија, Русија, а сасвим могуће и Иран;

Пето – поред енергетске транзиције, ратова, прекомпозиције геополитичких групација, стварања нових логистичких тура (Арктик, Пут свиле, Северно-Јужни пут који почиње од Русије), свет додатно оптерећују проблеми глади, раст цена хране, пренасељеност (у појединим регионима као што је Африка), растућа глобална неједнакост, пад агрегатне тражње, напуштање неолибералне идеологије, растући протекционизам и последице примене дигитализације, вештачке интелигенције и четврте индустријске револуције.

Близу 1,7 милијарди људи живи испод овако утврђене линије сиромаштва. То представља четвртину светског становништва. Ови подаци указују на размере глобалне неједнакости

Кретање кључних показатеља светске привреде у протеклих неколико година можемо видети на Табели 2.

Можемо извести неколико закључака:

Азија је и даље мотор економског раста, а кључне земље су Индија и Кина;
Европа је у великој стагнацији, на граници рецесије, јер је просечни раст од 0,5% до 1,5% БДП;
САД стоје боље од Европе, али знатно слабије од Азије;
Латинска Америка има слаб и нестабилан раст 1,5% – 2,5%;
Африка има виши раст 3% – 4, уз висок демографски раст, велики дуг и политичку нестабилност;
Балкан има низак до умерен раст 2% – 3%, (ту је наравно и Србија), уз зависност од Европске уније, проблеме миграција и утицај страних директних инвестиција.

Судећи по истраживањима тржишта која се односе на склоности потрошача, грађани Европске уније још увек не осећају велику кризу. Наиме, међу топ 10 искустава за 2025. годину су путовања и туризам, храна, филм, музички догађаји, културне манифестације, спа и здравствена искуства, позоришне представе. Упркос томе, Европа се суочава са енергетским проблемима, имиграцијом, високим ценама, падом конкурентности, погоршаном геополитичком ситуацијом, ратом у Украјини, војно-безбедносним проблемима, потенцијалним распадом НАТО и великом кризом унутар Европске уније која се испољава као сукоб суверениста и центриста-глобалиста. Европа улази у секуларну стагнацију (дугорочну) о којој је писао Алвин Хансен, са падом продуктивности и конкурентности, порастом цена енергената, деиндустријализацијом у Немачкој, старењем становништва, приливом миграната, политичком нестабилношћу и губитком геополитичког утицаја. Потврђује се стара изрека да је Европа геополитички патуљак, али сада прети опасност да постане и економски патуљак, јер нестаје јефтини гас из Русије, а постепено се затвара и велико кинеско тржипте за извоз, улед чега је нарочито успорио привредни раст Немачке. Нафта и гас су додатно поскупели услед рата у Ирану за око 60%, са тенденцијом много већег раста, што повећава инфлациона очекивања. Цене горива и грејања додатне су скочиле за грађане, а многе земље се суочавају са потенцијалним несташицама. Јављају се прве рестрикције горива у Словенији, Немачкој, расту притисци на буџет, а авио компаније најављују „приземљење“ авиона што може бити значајан ударац за економију у целини. Резерве нафте, по важећим проценама, могу да се исцрпу за 2-3 недеље и ако Ормоски мореуз не буде отворен то може довести до потпуне несташице нафте. Томе треба додати и чињеницу да се велика већина земаља ЕУ обавезала да неће користити руске енергенте у склопу санкција уведених према Русији због рата у Украјини.

Кретање БДП, инфлације и назапослености у претходних 25 година илуструје Графикон 1.

Видимо да је раст БДП врло умерен, опада у кризи 2008. и 2020. када светска привреда улази у рецесију и када долази до раста незапослености која је на релативно ниском нивоу до 6% и испод 6% у просеку. Инфлација је врло ниска, а расте током финансијске кризе и после 2022. године у периоду енергетске кризе, после чега поново пада.

Треба нагласити да је услед рата између САД и Ирана, ММФ у априлу 2026. године најавио ревизију прогнозе економског раста за 2026. годину наниже и раста инфлације. То су најавили директорка Георгијева и главни економиста Гуринша оценом да најновији развој догађаја води до пораста цена и успоравања привредне активности услед раста цена нафте и гаса. ММФ наговештава и раст цена хране, као и отежано задуживање земаља које зависе од светског тржишта капитала, са растом трошкова задуживања и нарочито проблеме код земаља у развоју које зависе од увоза енергије. Такве проблеме могу имати и европске економије, нарочито Италија и Немачка.

Осам најбогатијих људи на свету имало је количину богатства као и 3,6 милијарди најсиромашнијих људи. Овај податак показује екстремну концентрацију богатства

Чини се да најмање проблема има Индија. Ова земља је у периоду 2015.-2025. година имала највише стопе раста које су се кретале од 6% до 9%, са изузетком 2019. и 2020. године. Висок раст остварен је и у 2025. години, између 7% и 8%. Индија је већ претекла Јапан и постала четврта економија света. БДП по становнику повећан је за 10 година са 1600 долара на импресивних скоро 3000 долара. За свега 10 година БДП је удвостручен. То је невероватно убрзање економског раста, ако знамо да су по речима Томе Пикетија стопе раста током средњег века биле око 0,1% и требало је скоро 700 година за удвостручење БДП!

Да ли свет у 2026. години чека рецесија и стагфлација? Врло је могуће, мада су прогнозе неизвесне и зависиће од исхода мировних преговора и сукоба на релацији САД-Иран. Циници тврде да је рецесија када ваш комшија остане без посла, а депресија када и ви останете без после. Економски опоравак је ситуација у којој смењујете политичаре који су рецесију изазвали. Видећемо шта ће се дешавати на изборима за амерички конгрес у новембру ове године. Колико су светска кретања неизвесна, волатилна и тешко предвидива показује чињеница да је још колико 2020. године, цена нафте на берзама једног тренутка пала на чак негативних -37 долара услед прекомерне понуде нафте која није имала где да се складишти. Свет се већ налази у условима растућег протекционизма чији је врхунац Трампова политика рата царинама против безмало читавог света. А чувени корејски економиста Чанг већ је упозорио да се богате земље нису обогатиле спроводећи неолибералну, већ протекционистичку економску политику. Зато, уколико желимо да живимо у макар мало бољем свету с почетка текста, земље у развоју треба да чине оно што су чиниле богате земље у сличној ситуацији, (рецимо Енглези), а не оно што им богате земље (читај Енглези) и ММФ саветују да чине.