Тираносаурус рекс био је један од највећих предатора који су икада ходали Земљом, али ново откриће показује да бар један одрасли примерак пре 66 милиона година није никуда журио.
Научници су у Северној Дакоти открили оно за шта верују да је први познати низ узастопних отисака стопала одраслог Ти-рекса, а трагови су им омогућили да реконструишу начин и брзину његовог кретања, пише Наутилус.
На основу величине отисака и дужине корака, истраживачи процењују да се огромни предатор кретао брзином од око 5,6 до 7,2 километра на сат. То је приближно брзина којом данашњи човек хода нешто жустријим кораком.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Откриће је направљено у формацији Хел Крик у југозападном делу Северне Дакоте, једном од најпознатијих налазишта фосила из самог краја доба диносауруса. Стене у којима су трагови пронађени старе су приближно 66 милиона година.
Четири корака Ти-рекса сачувана 66 милиона година
Појединачни фосилизовани отисци диносауруса сами по себи су драгоцени, али читав низ отисака представља много ређе откриће.
Нови траг дугачак је око седам метара и састоји се од четири узастопна отиска – левог, десног, левог и поново десног стопала.
Највећи отисци достижу приближно један метар дужине, док је дужина пуног корака, мерена од једног отиска левог стопала до следећег отиска истог стопала, око четири метра.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУправо комбинација тих мерења омогућила је истраживачима да процене брзину којом се животиња кретала.
Резултат не приказује Ти-рекса у трку за пленом, већ у обичној шетњи кроз праисторијски пејзаж.
– Кости нам говоре огромно много о овим животињама, али отисци стопала бележе тренутак понашања – објаснио је Тајлер Лајсон, виши кустос за палеонтологију кичмењака у Денверском музеју природе и науке.
– Са низом отисака заправо можемо да пратимо животињу док се кретала кроз пејзаж. То је невероватно ретко код Ти-рекса – додао је он.
Ти-рекс је ходао готово савршено праволинијски
Трагови су открили још један занимљив детаљ о начину на који се ова огромна животиња кретала.
Отисци су распоређени у релативно уској линији. То значи да Ти-рекс приликом ходања није снажно померао тело лево-десно, како се понекад замишља кретање великих двоножних диносауруса.
Уместо тога, ноге је постављао готово једну испред друге и кретао се прилично праволинијски.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИстраживачи то утврђују мерењем такозваног угла корака, односно распореда узастопних отисака у односу на правац кретања.
На основу трагова процењено је да је животиња ходала брзином од 3,5 до 4,5 миља на сат, односно приближно 5,6 до 7,2 километра на сат.
Важно је, међутим, да тај податак не представља максималну брзину коју је Ти-рекс могао да постигне. Трагови нам говоре само колико се брзо кретао у том конкретном тренутку.
Отисци данас нису рупе већ камене избочине
Посебно необичан је начин на који су трагови преживели десетине милиона година. Данас они не изгледају као удубљења у тлу, већ као велике избочине од пешчара.
Објашњење почиње оног тренутка када је Ти-рекс прошао преко влажног, меког тла и својом огромном тежином направио дубоке отиске.
Касније је вода у та удубљења нанела песак. Подземне воде богате калцијум-карбонатом временом су деловале као својеврсни природни цемент и очврснуле песак који је испунио отиске.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОколни мекши седимент постепено је еродирао, док је чвршћи материјал унутар некадашњих отисака остао.
Резултат је својеврсни природни калуп стопала Ти-рекса – обрнута верзија првобитног отиска.
Како научници знају да је баш Ти-рекс прошао овуда
Ниједан натпис, наравно, не говори којој су врсти трагови припадали, па научници морају да закључују на основу њиховог облика, величине, старости и фосила пронађених у истом подручју.
Отисци имају три дугачка и релативно уска прста, а њихова величина одговара огромном тероподном диносаурусу.
Истраживачи сматрају да је одрасли Ти-рекс далеко највероватнији кандидат. У околини је пронађен велики број његових фосила, док није познат други предатор сличне величине који је у то време живео на истом простору.
Три отиска требало би да буду ваздушним путем извучена са налазишта и пребачена у Денверски музеј природе и науке, где ће бити изложена јавности.
Кости Ти-рекса могу да покажу колико је био велики, како су изгледали његови мишићи и колику је снагу могао да развије.
Ова четири отиска пружају нешто другачије. Они бележе неколико секунди једног дана од пре 66 милиона година – тренутак у којем је одрасли Ти-рекс једноставно ходао преко влажног тла, брзином којом данас човек може да крене у нешто жустрију шетњу.
