Избори у Саксонији-Анхалт 6. септембра могли би да донесу историјски успех Алтернативи за Немачку и промене политичке односе не само у овој покрајини, већ и у Немачкој, а можда и у Европи
Када Немачку погоди политички земљотрес, одјеци се не осећају само унутар њених граница. Због лекција које је њена историја оставила, пажња европске, али и светске јавности, 6. септембра ове године биће усмерена ка покрајини Саксонија-Анхалт, где би избори могли да донесу промене какве нису виђене деценијама.
Све предизборне анкете показују да би Алтернатива за Немачку (АФД) на овим изборима могла да освоји довољан број гласова да по први пут у историји Немачке предводи једну покрајинску владу. Додатну тежину могућем исходу даје и чињеница да је реч о странци чији покрајински огранак Служба за заштиту уставног поретка Саксоније-Анхалт третира као „потврђено десно- екстремистички“.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Крајње десна, деснопопулистичка, десноконзервативна, етнонационална… Само су нека имена којима се АФД описује у јавном простору. Политички ставови најјаче опозиционе партије у Немачкој годинама изазивају жустра спорења, а расправе су знале да оду толико далеко да се чак постављало питање да ли би Алтернативу за Немачку требало забранити.
Упркос свим споровима који је прате, АФД уочи избора у Саксонији-Анхалт има оно што је најважније, а то је подршка бирача. Уколико се предизборне прогнозе потврде на биралиштима, ову покрајину, у којој су од 2002. године сви премијери долазили из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), очекују велике политичке промене.
СИГНАЛ ЦЕЛОЈ НЕМАЧКОЈ
О томе како се АФД котира према истраживању јавног мњења на покрајинском и националном нивоу, шта би победа на изборима 6. септембра могла да представља за странку али и државу разговарали смо са Филипом Гашпаром који је члан Алтернативе за Немачку.
„На националном нивоу имамо 29 одсто, док се тај проценат у Саксонији-Анхалт креће од 39 до 42 одсто, према анкетама“, каже Гашпар у разговору за Српски недељник Компас.
Гардијан је недавно, позивајући се на анализу Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), указао и на могуће последице доласка АФД-а по унутрашњу политику Немачке
Када је реч о успеху АФД на покрајинским изборима, он ће зависити и од изборног резултата њених политичких противника. Јасан циљ Алтернативе за Немачку јесте да самостално формира покрајинску владу, што би могло да зависи и од тога колико ће странака ући у парламент. Што је више странака које не пређу изборни цензус, то ће се мањи број странака борити за преостале мандате, па ће њихов удео у парламенту бити већи.
„Питање је да ли ће Зелени и левица прећи цензус. Уколико не пређу, што може да се деси, значи да ћемо имати апсолутну већину. Уколико пређу цензус, а ми добијемо 39 или 40 одсто, а сви су изгледи да хоћемо, то ће све променити јер ће АФД по први пут у некој покрајини бити на првом месту“, сматра саговорник недељника Компас, а потом додаје које промене би потенцијална победа, странке чији је члан, још могла да донесе:
„Рекао бих да је то почетак краја канцелара Фридриха Мерца. Када нека странка губи на изборима, не ради се само о процентима. То је сигнал целој Немачкој. Ако погледамо проценат од 42 одсто, то је огроман број људи, бирачког тела, који говори да не жели више овако. Пре нешто више од месец дана је изашла анкета која је показала да је 82 одсто Немаца незадовољно радом владе, а чак 84 одсто је незадовољно радом канцелара Фридриха Мерца. Другачије речено, само је 16 одсто задовољно његовим радом“, истиче Гашпар.
Оно о чему се доста говори у европској јавности јесте питање да ли би потенцијални успех АФД-а у покрајини Саксонија-Анхалт могао да се рефлектује и на будуће изборе у Немачкој.
Гашпар уопште не сумња да би добар изборни резултат био ветар у леђа за све наредне изборе.
„Следећи национални избори треба да се одрже тек за три године, али ја чисто сумњам да ће ова влада толико издржати. Уверен сам да ћемо можда већ следеће године имати нове изборе у Немачкој. Та прича да се Хитлер пробудио, наравно мало претерујем, да Немачка уводи фашизам, у то више нико не верује. И Немцима је доста тога“, истиче наш саговорник.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ОДЈЕК МОГУЋЕ ПОБЕДЕ
Гардијан је недавно, позивајући се на анализу Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), указао и на могуће последице доласка АФД-а по унутрашњу политику Немачке, јер 16 немачких покрајини има значајна овлашћења у областима попут образовања, полиције и покрајинске управе.
Британски лист, наводи да би на савезном нивоу освајање покрајинске власти донело АФД-у место у Бундесрату, горњем дому немачкој парламента што би странци донело могућност да предлаже нове политичке иницијативе. Гардијан се такође осврће и на могуће промене на нивоу Европске уније, истичући да би већи утицај АФД-а у Немачкој могао да ослаби европско јединство. Наводи се и да би њена победа ишла наруку Русији у настојању да ослаби јединство Запада, будући да се највећа опозициона странка у Немачкој противи даљој војној помоћи Кијеву.
ФОТО: REUTERS/Annegret HilseПАД „ЗАШТИТНОГ ЗИДА“
Међутим, прича о Алтернативи за Немачку, њеном политичком успону и потенцијалној победи на изборима у покрајини Саксонија-Анхалт не може да буде потпуна без помињања „заштитног зида“.
Реч је о договору традиционалних немачких странака, који се годинама примењује, да одбаце сваку сарадњу или коалицију са АФД-ом, како би спречиле даљи успон странке основане 2013. године. До тога, очигледно није дошло. Напротив.
Гашпар има своје виђење о томе како би у будућности могао да изгледа однос немачких политички партија према Алтернативи за Немачку и да ли би предстојећи избори 6. септембра могли нешто да промене када је реч о „заштитном зиду“.
„Фридрих Мерц ће кад-тад морати да поднесе оставку. Неће бити поново изабран, већ ће доћи нови политичар који ће водити ЦДУ и који више неће причати о том заштитином зиду. Пратећи медије видим да јавне установе, глумци, први, други талас људи које пошљу у прву линију… Они говоре да је доста више тог заштитног зида. Да Немачка мора да буде на првом месту. Да уколико заштитни зид не функционише треба да се руши. То ће можда трајати до краја године. Верујем да ће 6. септембар бити први корак ка паду ‘заштитног зида’“, поручује Гашпар.
„Следећи национални избори треба да се одрже тек за три године, али ја чисто сумњам да ће ова влада толико издржати. Уверен сам да ћемо можда већ следеће године имати нове изборе у Немачкој“, каже за недељник Компас Филип Гашпар
ОД ИЗОЛАЦИЈЕ ДО УСПОНА
Данас је више него јасно да покушај изоловања Алтернативе за Немачку није прошао онако како је планирано, док резултати анкета, који показују позицију ове опозиционе странке на националном и покрајинском нивоу, намећу логично питање: да ли је овај „заштитни зид“ у неку руку био контрапродуктиван?
Нијансу целој причи даје и податак да је Фридрих Мерц 2018. године рекао да верује да може да преполови пдршку АФД-а, Од тада се много тога променило. Алтернатива за Немачку је значајно увећала подршку међу бирачима, док је Мерц у међувремену постао канцелар, али не и посебно популаран. „Шпигел“ је недавно пренео да је Мерц на скали од минус пет до плус пет добио оцену минус 1,9 што је његов најгори резултат до сада, након минус 1,5 колико је имао крајем јула.
С друге стране АФД наставља да расте и све је извесније да ће бити све важнија и већа тема, како у Немачкој тако и у Европи. Заузимаће све више простора у јавности, а све чешће ће се тражити и објашњење за њен политички успон.
ФОТО: Уступљена фотографијаФилип Гашпар је недавно у тексту за амерички часопис The National Interest, делимично одговорио на ово питање, оценивши да немачке традиционалне владајуће странке „нису почеле да слабе успоном АФД-а, већ да је њихово осипање било већ поодмакло пре него што се та десна, национална странка појавила као политичка сила“.
Гашпар сматра да Алтернатива за Немачку није створила кризу већ да ју је искористила, зато смо га питали који су све фактори допринели расту АФД-а последњих десетак година.
„Највећи разлог је одлука тадашње канцеларке Ангеле Меркел да отвори границе, односно није их заштитила. Она је 2015. године пустила талас не миграната, већ талас илегалних миграната. У веома кратком року је више од милион људи ушло у државу. Људи чија култура нам није тако блиска. Људи који нису били присиљени да науче језик, да нађу себи радно место. Сигурносна ситуација се променила у последњих 10 година. На све то десила се епидемија коронавируса, рат у Украјини. Цене које су скочиле. Ако бисте желели да видите Немачку, само се једном провозајте метроом у Берлину. Жене се не осећају више сигурно, на улицама све мање чујете немачки. Социјални и здравствени систем је пред колапсом практично сваки дан. Фирме се затварају због енергената, због недостатка радне снаге“, објашњава Гашпар у разговору за Српски недељник Компас.
