Како се приближава расписивање избора, све је више знакова да ће део досадашњих учесника студентских блокада покушати да политички преживи и мимо званичне листе. Преговори о алтернативним платформама већ су у току, док се унутар покрета настављају жестоки обрачуни.
Последњи дани августа 2026. доносе и живе припреме међу „познатим“ блокадерима за обезбеђење резервног положаја. Неизвесност коју је за многе донео галиматијас од фамозног „ветирања“ кандидата на блокадерској листи, временом се претворила у све видљивије и сасвим извесно – брисање са листе. Они који то нису спремни да прихвате као свој коначни статус, организују се сами како би обезбедили учешће на некој другој листи.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
А „других листа“ неће недостајати, по свему судећи. Само треба одабрати најпогоднију. Што није сасвим једноставно, јер треба донети одлуку: да ли то може да буде класична „страначка“ (тј. званично формирана од стране опозиционих странака) или ипак нека у форми „групе грађана“. Друга варијанта делује привлачније „кандидатима“ који су се гласније експонирали у двогодишњем „рату“ против опозиције и странака као таквих, а за ту „антистраначку“ структуру потребно је пронаћи и одговарајуће друштво, сличних назора. Поједине локалне групе, „покрети“, „иницијативе“ и појединци навелико преговарају на ове теме, све планирајући за заштитна лица, носиоце и истакнуте „кандидате“ – неке од несуђених лидера блокадера. Како оне који су одавно и трајно уклоњени месецима уназад (попут Александра Кавчића), или оне који ни сами више не очекују да могу преживети „ветирање“ (случај Мила Ломпара), тако и оне који отворено поручују да ће се одјавити сами, у случају да не буду задовољни коначним списком имена (Немања Видић). Све ово, наравно, добро је познато и „пленумима“, који стога још оштрије спроводе међусобне ударе на „сумњива лица“, са циљем да их или сопственом одлуком одстране и „пре рока“, или макар притиском натерају на одустајање (случај Ивана Матовића). Игра живаца полако достиже врхунац, веома брзо ће питање ко ту повлачи први потез постати кључно за било какав успех у перспективи. Онај ко буде предуго оклевао може своју неодлучност да плати губитком било каквог значаја, релевантности у тренутку званичног расписивања избора.
Идентичан број гласова „пленумаша“ у два табора чињенично доказује да су поделе дубоке, али и буквалне. Зато на значају добија податак од пре неколико месеци да и Ђокић са својим непосредним окружењем разматра могућност организовања сопствене политичке странке
Неизвесност по питању судбине самопроглашеног блокадерског „папе“ Ђокића, са друге стране, у овом делу сезоне је нешто већа него почетком лета. Разлог томе лежи у значајним „губицима у људству и материјалу“ на обе заинтересоване стране (како код оних блокадера који подржавају Ђокића, тако и у фракцији која се намерила да га уклони са листе), толиким да више ни сами блокадери нису у стању да одреде: ко тачно данас претеже са утицајем и за колико. „Либерални“ блокадери су претходних недеља остали без више истакнутих „лидера“, укључујући и професоре, који су избачени из руководећих структура или им је забрањено даље учешће. Они други, „квазидесни“, претрпели су снажну одмазду кроз вишеструке кампање инициране од стране „либерала“, пласиране кроз друштвене мреже и медије. Развој догађаја довео је дотле да се поједини обрачуни тренутно, када дођу до тачке прегласавања, завршавају нерешеним резултатом. Идентичан број гласова „пленумаша“ у два табора чињенично доказује да су поделе дубоке, али и буквалне.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Зато на значају добија податак од пре неколико месеци да и Ђокић са својим непосредним окружењем разматра могућност организовања сопствене политичке странке. Просто, треба бити спреман на сваки сценарио. А да би то питање могло постати актуелно пре у периоду уочи избора, него у оном након њих, упућују и сигнали да су Ђокићеви моћни заштитници (укључујући и поједине који углавном бораве изван граница Србије) у међувремену изгубили стрпљење, па све гласније саопштавају колико су у свог дојучерашњег пулена разочарани и да он за њих данас представља само „грешку“.
И опет, месецима уназад, могло се чути са појединих адреса да ће блокадерске листе, када избори дођу, на те изборе изаћи – „сигурно две“. Не рачунајући ту одавно одбачене опозиционе странке, наравно. Када се узме у обзир комплетно тренутно стање у блокадерским редовима, врло лако може да се наведени закључак промени у – „ма, најмање две“. Плус опозиционе странке. Плус „резервне“ опције (неких од) несуђених „лидера“, на све ово. А септембар се приближава.
