Иако протеини имају важну улогу у регулисању нивоа шећера у крви, очувању мишићне масе и продуженом осећају ситости, стручњаци упозоравају да њихов прекомеран унос може нарушити равнотежу исхране и изазвати низ непријатних симптома.
Протеини су последњих година постали један од најзаступљенијих нутритивних трендова, па се данас додају бројним производима – од чипса и кокица до житарица за доручак и протеинских плочица.
Нутриционисткиња Мекензи Берџис упозорава да приступ по којем је „више увек боље“ није нужно и најздравији, док дијететичарка Талија Фоладор истиче да због превеликог фокуса на протеине многи смањују унос намирница богатих влакнима, витаминима, минералима и угљеним хидратима, који су организму потребни као главни извор енергије, пише Б92.
Стручњаци наводе да прекомеран унос протеина може довести до затвора, нарочито ако високопротеинска исхрана потисне воће, поврће, махунарке и интегралне житарице.
ФОТО: New Africa/ShutterstockКао решење препоручује се већи унос биљних извора протеина, попут пасуља, сочива, орашастих плодова, семенки и интегралних житарица, јер осим протеина садрже и влакна која су важна за правилно варење.
Један од могућих знакова претераног уноса протеина јесте и чешће мокрење. Дијететичарка Џоана Кац објашњава:
– Веома висок унос протеина повећава количину урее и других азотних отпадних материја које бубрези морају да избаце из организма, што може довести до чешћег мокрења и повећане потребе за уносом течности – истиче Џоана Кац.
Због тога расте и ризик од дехидратације, па се могу јавити симптоми попут појачане жеђи, умора, вртоглавице и конфузије.
Ако протеини у исхрани замене угљене хидрате, могу се јавити умор, слабији резултати током тренинга и појачана жеља за слаткишима. Нутриционисткиња Сара Анзловар наводи да су угљени хидрати главни извор енергије за организам, док Талија Фоладор додаје:
– Иако су протеини важни за изградњу и опоравак мишића, угљени хидрати су оно што покреће организам током тренинга и омогућава да се протеини искористе за опоравак мишића – каже Фоладор.
Претеран унос протеина може довести и до повећања телесне тежине, нарочито када се протеинске плочице, шејкови и други производи обогаћени протеинима додају постојећој исхрани, уместо да замене неки оброк или другу намирницу.
Према новим америчким смерницама за исхрану, општа препорука за здраве одрасле особе је унос од 1,2 до 1,6 грама протеина по килограму телесне маседневно, а тачна количина зависи од узраста, нивоа физичке активности и општег здравственог стања.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Колико нам је протеина заиста потребно
Колико нам протеина заиста треба зависи од начина живота, година, телесне тежине и циља који желимо да постигнемо. Није исто да ли желимо да одржимо форму, изградимо мишиће или изгубимо вишак килограма.
За већину здравих одраслих особа препоручени дневни унос износи око 0,8 грама протеина по килограму телесне тежине. То значи да би особа од 70 килограма требало да унесе приближно 56 грама протеина дневно.
Ипак, потребе могу бити веће.
Људи који редовно тренирају, посебно они који раде вежбе снаге, често имају потребу за већим уносом. Стручњаци за спортску исхрану најчешће препоручују између 1,2 и 2 грама протеина по килограму телесне тежине, у зависности од интензитета активности и циља.
ФОТО: Lazhko Svetlana/ShutterstockПротеини нису важни само за изградњу мишића. Они имају кључну улогу у готово свим процесима у организму — учествују у обнови ткива, стварању ензима и хормона, али и у одржавању нормалног функционисања тела. Осим тога, протеински оброци могу дуже да одрже осећај ситости, што их чини важним савезником и за оне који желе да контролишу телесну тежину.
Добра вест је да протеини нису резервисани само за оне који проводе сате у теретани. Налазе се у свакодневним намирницама. Јаја, риба, месо, млечни производи, махунарке, орашасти плодови и неке житарице могу бити део уравнотежене исхране.
Важно је и како распоредимо унос током дана. Уместо да већину протеина поједемо у једном оброку, боље је да их распоредимо кроз доручак, ручак и вечеру. Тако тело лакше користи хранљиве материје.
Више протеина не значи увек да се хранимо здраво, што је честа заблуда. Исхрана мора бити уравнотежена. Потребни су нам и угљени хидрати, здраве масти, витамини и минерали.
Правилна количина, у право време и из квалитетних извора — то је формула која најбоље подржава здравље и добру форму.
