Пријатељства често покрећу питање шта нам је важније – широк круг људи или неколико односа у којима постоји истинска блискост. Иако се чини да постоји дилема да бирамо између количине и квалитета, ново истраживање показује да људи заправо не размишљају на тај начин?
Између породице, посла, кућних обавеза и свега осталог што испуњава свакодневицу, многи људи имају све мање времена за дружење. А тек за упознавање нових људи. Због тога се лако стиче утисак да морамо да бирамо. Или велики број пријатеља са којима нисмо нарочито блиски или мали круг људи којима смо заиста посвећени.
Ипак, ново истраживање објављено у часопису Evolution and Human Behavior показује да људи можда уопште не праве такав избор, пише Наутилиус (Nautilius).
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Људи желе и ширину и блискост
Истраживачи су у пет студија испитали више од 5.000 учесника из различитих делова света. Занимало их је шта људи очекују од пријатељстава, како се те жеље поклапају са бројем њихових пријатеља и да ли желе да упознају нове људе. Посматрали су и њихове особине личности.
Резултати су показали занимљиву разлику.
Људи који су више волели широк круг пријатеља описивали су себе као екстровертније. Такође су имали више пријатеља и више људи на које су могли да рачунају када им је потребна помоћ.
Са друге стране, они којима је емоционална блискост била важнија пријављивали су да имају мање пријатеља спремних да им помогну. Чешће су бринули да ће бити искључени из друштва или остати усамљени, а били су и мање задовољни својим пријатељствима.
Занимљиво је и то што су били спремнији да са потенцијалним новим пријатељима поделе личне и контакт податке. То указује да су били мотивисани да прошире свој круг познанстава.
Али најзанимљивији налаз био је нешто друго. Људи нису једноставно бирали између броја и блискости. Углавном су желели оба.
Желели су широк круг пријатеља, али и емоционалну блискост са њима. Није се, дакле, радило о избору између много површних односа и неколико дубоких пријатељстава.
ФОТО: Studio Romantic/ShutterstockБлискост као тихи сигнал
Овај налаз отвара и занимљиво питање. Како те жеље утичу на начин на који приступамо пријатељствима?
Истраживање је показало да жеља за блискошћу није нужно значила да неко жели само неколико блиских пријатеља. Она је, међутим, била повезана са већом забринутошћу због усамљености.
Истраживачи сматрају да сви људи вероватно желе емоционалну блискост. Разлика је у томе колико јој пажње посвећују.
Када смо задовољни својим друштвеним животом, немамо потребу да о томе много размишљамо. Можемо једноставно да уживамо у кругу људи који већ постоји.
Када то није случај, потреба за блискошћу постаје израженија.
У том смислу, жеља за дубљим односима могла би да делује као тихи аларм. Она нам можда говори да у пријатељствима не добијамо оно што нам је потребно и подстиче нас да потражимо нове људе и више друштвених контаката.
ФОТО: Lomb/ShutterstockМного тога још није познато
Пријатељства имају важну улогу у здрављу и добробити, али научници и даље знају релативно мало о томе како их стварамо и одржавамо.
Једно од ограничења овог истраживања јесте то што се научници нису бавили конкретним понашањем учесника. Зато не могу да кажу да ли људи са великим бројем пријатеља заиста доживљавају исти степен емоционалне блискости као они са мањим кругом.
Друга истраживања показала су да мушкарци и жене могу другачије приступати пријатељствима и да различито вреднују поједине аспекте односа са особама истог пола. Ипак, у овом истраживању нису пронађене разлике између полова.
Могуће је да се мушка и женска пријатељства разликују у неким детаљима, али да су користи које људи добијају из тих односа универзалне.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ова сазнања могла би да буду важна и у борби против усамљености. Жеља за блискошћу са већим бројем људи могла би, на пример, да помогне у препознавању група у којима је усамљеност израженија, попут студената прве године, студената медицине или запослених.
Истраживачи су, на крају, пронашли још једну занимљиву везу. Екстровертност је била једина особина личности повезана са овим преференцијама.
То отвара читав низ нових питања. Да ли савесност утиче на то колико смо задовољни пријатељствима? Да ли отвореност има везе са прихватањем различитих интересовања наших пријатеља? Може ли пријатност личности бити повезана са начином на који решавамо сукобе, а емоционална стабилност са избегавањем односа?
Одговори тек треба да буду пронађени.
Али једно је већ јасније. Изгледа да пријатељство није игра у којој морамо да бирамо између броја и блискости. Већина људи, чини се, жели и једно и друго.
