,

Усамљеност мушкарцима одузима шест година живота без болести

ФОТО: WPixz/Shutterstock

Као и већина других примата, људи су друштвена бића, па када смо одсечени од других, или чак само имамо осећај да смо одсечени, наше здравље може да трпи.

Нова студија, објављена у часопису Nature Communications, открива колики данак оваква друштвена неповезаност може узети нашем здрављу како старимо, пише портал Наутилус.

Пре свега, важно је разликовати друштвену изолацију од усамљености. Иако могу деловати као међусобно заменљиви појмови, они се ипак суптилно разликују. Друштвена изолација је објективна мера броја друштвених контаката које имате, попут пријатеља и породице. Усамљеност је, с друге стране, субјективан доживљај сопствених осећања. Као што је могуће осећати се одвојено од других чак и на забави, тако је могуће бити усамљен и када нисте друштвено изоловани. С друге стране, можете имати релативно близак круг људи са којима сте у контакту, а ипак се осећати друштвено испуњено.

ПОСЛЕДИЦЕ УСАМЉЕНОСТИ

Усамљеност није само непријатан осећај већ може имати и озбиљне последице по здравље. Када дуго траје, повезује се са већим ризиком од депресије и анксиозности, поремећаја сна и пада квалитета живота. Хронична усамљеност може утицати и на физичко здравље, између осталог преко дуготрајног стреса и промена у функционисању организма.
Посебно је важно разликовати усамљеност од времена проведеног насамо. Човек може бити сам, а да се не осећа усамљено, док неко може бити окружен људима и ипак имати снажан осећај изолованости. Због тога број контаката није једино мерило друштвене повезаности. Квалитет односа, осећај припадности и могућност да са другима поделимо своја искуства и емоције такође имају важну улогу у очувању здравља.
ФОТО: Melinda Nagy/Shutterstock

Да би утврдили како ови показатељи утичу на наше ментално и физичко здравље како старимо, тим научника из области јавног здравља анализирао је податке више од 277.000 одраслих особа старости од 40 до 69 година из британске Биобанке (UK Biobank – база британских биолошких и здравствених података). На почетку истраживања сви учесници били су без седам конкретних болести попут дијабетеса, срчаних обољења, плућних болести, деменције, рака, депресије и анксиозности. Као референтну тачку узели су 50. годину живота, а затим су пратили колико су година без болести учесници имали током наставка студије.

Утврђено је да су, у поређењу са друштвено испуњеним људима који имају много пријатеља или чланова породице, они који су истовремено били усамљени и друштвено изоловани имали мање година живота без болести у 50. години.

Уочене су и занимљиве разлике између полова. Усaмљене и друштвено изоловане жене живеле су 2,4 године мање без физичких болести, док је код мушкараца тај број износио 1,7 година. Када је реч о менталним болестима попут депресије и анксиозности, жене су имале 3,7 година мање без ових поремећаја, док је код мушкараца тај број износио чак 5,8 година.

Другим речима, друштвена изолација и усамљеност остављају веће последице на ментално здравље мушкараца него жена, док су последице по физичко здравље нешто веће код жена него код мушкараца.

– То је повезано са разликама између мушкараца и жена. Наше истраживање показало је да су мушкарци подложнији утицају усамљености. Такође знамо да жене углавном живе дуже од мушкараца. Постоје полне предности код одређених болести – објаснио је аутор студије Лу Ћи са Универзитета Тулејн.

РАЗЛИЧИТИ ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ

Мушкарци и жене не старе на потпуно исти начин, а разлике у здрављу присутне су током читавог животног века. Оне су последица сложеног утицаја биолошких, хормонских, генетских и друштвених фактора, али и животних навика.
Мушкарци у просеку имају краћи животни век, а код њих се неке хроничне болести и здравствени проблеми јављају раније. На њихово здравље утичу и фактори попут пушења, конзумирања алкохола, исхране и физичке активности. Такође, мушкарци ређе траже медицинску помоћ или разговарају о психичким проблемима, што може допринети томе да се поједина стања касније открију.
Жене, с друге стране, у просеку живе дуже, али током живота имају специфичне здравствене ризике повезане са хормоналним променама, репродуктивним здрављем и старењем. Због тога се здравље мушкараца и жена не може посматрати кроз потпуно исти образац.
ФОТО: Halfpoint/Shutterstock

Занимљиво је да су фактори здравијег начина живота различито утицали на последице друштвене изолације и усамљености. Боља исхрана, више физичке активности, дужи сан и непушење значајно су смањили губитак година живота без болести код људи који су били друштвено изоловани, али не и код оних који су се осећали усамљено.

Ово је добар подсетник да не треба занемаривати емоционално здравље како старимо. Од њега можда зависи и сам живот.