Свакодневно узимање пробиотика могло би да донесе више од користи за варење – према новом истраживању, могло би да пружи и мали, али значајан подстицај менталном здрављу.
Студија објављена у часопису „Journal of the American Geriatrics Society“ испитивала је да ли пробиотици, познати као „добре бактерије“, могу да буду корисна допуна стандардној терапији антидепресивима, пише Б92.
Истраживачи су утврдили да су старије особе које су уз редовну терапију узимале пробиотски додатак исхрани оствариле нешто веће побољшање симптома депресије и анксиозности у односу на испитанике који су добијали плацебо. Ипак, научници наглашавају да пробиотици не могу да замене антидепресиве, већ би могли да послуже као додатна подршка постојећем лечењу.
Како је спроведено истраживање?
У студији спроведеној у Индији учествовало је 58 особа старијих од 60 година са умереном депресијом. Сви испитаници наставили су да користе своју редовну терапију антидепресивима током истраживања.
Учесници су насумично подељени у две групе. Једна група свакодневно је добијала пробиотски додатак, док је друга примала плацебо идентичног изгледа. Истраживање је трајало 12 недеља, а затим је уследио још тромесечни период праћења како би се проценили дугорочни ефекти.
ФОТО: Shutterstock/oatawaПраћење расположења и промена у организму
Током времена обе групе показале су побољшање симптома, али су испитаници који су узимали пробиотике имали нешто израженије смањење депресије и анксиозности.
Да би боље разумели ефекте терапије, истраживачи нису анализирали само субјективне утиске учесника, већ су користили стандардизоване скале за процену депресије и анксиозности, као и одређене биолошке показатеље.
Међу њима је био мождани неуротрофни фактор (BDNF), протеин важан за раст и одржавање нервних ћелија, као и анализа цревне микробиоте учесника. Иако резултати указују на то да su пробиотици допринели побољшању симптома, истраживачи нису пронашли јасне доказе да су они значајно унапредили укупан квалитет живота у поређењу са плацебом.
Додатак терапији, а не замена
Брајан Луц, клинички директор центра Blume Behavioral Health, рекао је за Newsweek да су резултати охрабрујући, али да постоји разлика између научних истраживања и њихове примене у свакодневној клиничкој пракси.
– Пацијенти са анксиозношћу и депресијом желе приступачне третмане који носе мању стигму, па су пробиотици потенцијално занимљива опција. Ипак, веома је важно да се овим резултатима приступи опрезно. Постоји ризик да људи, охрабрени позитивним истраживањем, занемаре или одложе терапије које су већ доказано ефикасне како би испробали пробиотике – упозорио је Луц.
Према његовим речима, кључна порука истраживања јесте да пробиотици могу бити додатна, али не и алтернативна терапија.
– Ако се веза између пробиотика и бољег менталног здравља потврди у будућим истраживањима, они би требало да буду само један део укупног плана лечења и никако не би смели да замене терапију, лекове или друге методе засноване на научним доказима – рекао је Луц.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Обећавајући, али тек први корак
Иако су резултати студије охрабрујући, научници истичу да они не значе да пробиотици могу значајно да промене ток лечења менталних поремећаја. Реч је о мањој пилот-студији, па ће бити потребна обимнија истраживања како би се потврдили резултати, утврдило ко би могао имати највећу корист и проверило да ли се ефекти одржавају код већег броја пацијената.
– Резултати наше студије су нови и веома охрабрујући. Због тога планирамо веће клиничко истраживање које ће уследити у наредном периоду – рекао је коаутор студије др Саибал Дас из Националног института за истраживање бактеријских инфекција у Колкати.
Коаутор истраживања др Абхинаба Гош, лекар и неуронаучник из Медицинског центра Тата у Колкати, истакао је да је крајњи циљ оваквих студија развој приступачних здравствених решења доступних широј популацији.
– Моја визија је да развијамо ценовно доступна здравствена решења и учинимо их доступним што већем броју људи како бисмо остварили значајан утицај на јавно здравље – поручио је Гош.
