Пиво би могло да има изненађујуће здравствене користи, према новом извештају BBC који је заснован на најновијој студији објављеној у часопису „Journal of Agricultural and Food Chemistry“, али стручњаци све ово посматрају са опрезом.
Ова студија је процењивала садржај витамина Б6 у безалкохолним и јаким пивима – есенцијални нутријент са важним улогама у телу.
Потенцијалне здравствене предности пива
Научници су утврдили да пола литре пива наводно има мноштво здравствених предности – садржи витамин Б6 који подстиче рад мозга, и то око 15 одсто дневних потреба. Као неке од кључних користи од пијења пива научници су издвојили:
- Здрав имуни систем
- Добар за мозак
- Помаже у добијању енергије из угљених хидрата и протеина у храни
- Помаже телу да створи хемоглобин.
Истраживачи су приметили да мушкарцима треба око 1,4 мг витамина Б6 дневно, а женама 1,2 мг. Напоменули су и да, с обзиром на то да витамина Б6 има у изобиљу у изворима хране, готово да нема потребе да се неко окреће пиву у ту сврху, пише Блиц.
Стручњаци позивају на опрез
Стручњаци напомињу да недостаци надмашују користи од пијења пива – на пример, пивски стомак и висок крвни притисак. Клое Кејси, предавач исхране на Универзитету у Борнмуту, каже да су бројке технички тачне, али обмањују у контексту.
– Рећи да пиво обезбеђује 15 одсто вашег дневног уноса витамина Б6 звучи импресивно, али игнорише ширу слику исхране. Већина људи нема мањак витамина Б6. Иста количина, или више, може се лако добити кроз кромпир, леблебије, житарице, месо и поврће, без потребе за алкохолом – појашњава Кејси.
Она истиче да студија не пружа доказе да конзумирање пива значајно побољшава здравље мозга. Иако витамин Б6 учествује у стварању серотонина и допамина, унос из пива је скроман, а штетни ефекти алкохола су добро утврђени.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ризици надмашују корист
Квантитет пива у студији је такође забрињавајућ, јер се у неким случајевима помиње и до једног литра дневно, што је у супротности са свим здравственим смерницама. Светска здравствена организација наводи да не постоји безбедан ниво конзумирања алкохола.
– Када се брендови пића ослањају на овакве студије како би представили своје производе као добре за вас, они стављају маркетинг испред јавног здравља – напомиње Клое Кејси.
„Ефекат здравог корисника“
Слично је и са причом о црном вину и ресвератролу. Иако се веровало у „Француски парадокс“ (ниска стопа срчаних обољења уз алкохол), новије студије указују на то да су за то заслужни други фактори: исхрана, активност и већи животни стандард умерених конзуматора вина.
Већина стручних прегледа закључује да су све потенцијалне користи алкохола мале и да их ризици (рак, болести јетре, ментално здравље) вероватно надмашују. Антиоксиданси и витамини се безбедније могу добити из воћа, поврћа и интегралних житарица.
