Депресија код дела пацијената могла би бити тесније повезана са поремећеним дневним ритмом него што се то препознаје у уобичајеној процени симптома. Аустралијско истраживање издвојило је групу оболелих са израженим променама сна и будности, чије би препознавање могло да помогне у прецизнијем избору лечења, пише Гардијан.
Истраживачи су предложени подтип назвали циркадијалном депресијом. Назив се односи на унутрашњи биолошки сат, који помаже организму да усклади спавање, будност и друге процесе са приближно двадесетчетворочасовним циклусом.
Тај налаз не значи да је свака несаница знак депресије или да особе које касно лежу имају посебну психијатријску дијагнозу. Његов значај је у могућности да се, унутар већ препознате депресије, боље разумеју разлике међу пацијентима.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У анализу су укључени клинички и генетички подаци 11.380 одраслих из аустралијског истраживања депресије. Око 23 одсто учесника испуњавало је предложене критеријуме за циркадијални подтип, али тај проценат не може да се пренесе на целокупно становништво.
За сврставање у групу било је потребно присуство најмање три од шест особина. Међу њима су били сезонско појављивање тегоба, касније време спавања, склоност вечерњој активности, изражен јутарњи умор, дуже спавање током депресије и разлика између распореда сна радним и слободним данима.
Последња појава често се описује као социјални џетлег: организам викендом прати један распоред, а радним данима други. Сама по себи она не представља доказ болести, али може бити важна када се разматра заједно са осталим симптомима.
Зашто време спавања заслужује више пажње
За процену сна није довољно само пребројати сате проведене у кревету. Особа може да спава дуго, а да се буди исцрпљена, тешко устаје за посао и осећа да њен природни ритам стално долази у сукоб са обавезама.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСветлост је један од главних сигнала који помажу усклађивању унутрашњег сата са сменом дана и ноћи. Јака вештачка светлост у касним вечерњим сатима може да поремети припрему за спавање, док распоред обавеза додатно утиче на то када људи одлазе на починак.
Ипак, проблеми са спавањем имају различите узроке и не могу се сви објаснити депресијом. Зато разговор о времену успављивања, буђењу, дневном умору и променама током недеље има вредност као део шире здравствене процене.
Могућност другачијег избора терапије
У издвојеној групи забележени су неповољнији самопријављени одговори на неке често коришћене антидепресиве. Истраживање је показало и разлике у клиничком току и генетичким показатељима, што подржава даље испитивање предложене поделе.
То још није доказ да свим пацијентима са овим особинама треба променити терапију. Подаци о деловању лекова ослањали су се на извештаје учесника, а посматрачка анализа не може да замени испитивање у којем се различити приступи лечењу непосредно упоређују.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПриступи усмерени на дневни ритам, укључујући одговарајуће планирану светлосну терапију и друге поступке, представљају правац за даље истраживање и индивидуалну клиничку процену. Самостално узимање мелатонина или прекид антидепресива не следе из резултата ове студије.
Депресија има више лица
Депресија се може испољити упорним падом расположења, губитком интересовања, умором, тешкоћама концентрације и променама сна или апетита. Комбинација симптома и њихов утицај на живот разликују се међу људима, па исти третман не доноси свима исти резултат.
Лечење зато обухвата процену целокупног стања, а може укључити психотерапију, лекове или њихову комбинацију. Редовнији сан и дневна рутина могу бити део подршке опоравку, али особи која тешко функционише није довољно поручити да само раније легне.
Предложени подтип захтева проверу у другим групама пацијената, посебно зато што је анализирани узорак имао ограничења у погледу порекла учесника. Додатна истраживања треба да покажу колико ова подела поуздано предвиђа исход лечења и како би могла да се примењује у пракси.
У припреми за преглед може да помогне бележење времена одласка на спавање, буђења и периода израженог умора. Такав запис није тест за депресију, али лекару може пружити конкретније податке од општег утиска да пацијент стално лоше спава.
Потребно је узети у обзир и рад у сменама, породичне обавезе и друге околности које мењају распоред одмора. Препорука коју особа због свакодневних услова не може да спроведе тешко ће постати користан део лечења.
За сада, најнепосреднији значај налаза јесте већа пажња према обрасцима сна током разговора о депресији. Питање када човек спава, како се буди и колико му се распоред мења може да допуни слику коју сами описи туге или недостатка енергије не пружају.
