Изложеност вештачком светлу током ноћи могла би да буде повезана са променама у структури срца, показује ново истраживање. Научници упозоравају да ноћно светло, нарочито плавичаста светлост LED сијалица и електронских уређаја, може да поремети циркадијални ритам, скрати сан и утиче на кардиоваскуларно здравље, пише Наутилус.
Наш свет из године у годину постаје све светлији. Астронаут Међународне свемирске станице Дон Петит недавно је објавио серију фотографија које показују колико се вештачко осветљење на Земљи променило током последње две деценије.
Некадашње уличне светиљке са топлом, наранџасто-жутом светлошћу све чешће замењују LED сијалице које производе хладнију, плавичасто-белу светлост. Та промена смањује потрошњу енергије, али истовремено повећава изложеност таласним дужинама на које је људски биолошки сат посебно осетљив.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Истовремено расте и употреба мобилних телефона, таблета, рачунара и других уређаја чији екрани емитују плаву светлост. Због тога су савремени људи током ноћи изложени већој количини светла него било која претходна генерација.
Ноћно светло ремети циркадијални ритам
Светлост је најважнији спољашњи сигнал за регулисање циркадијалног ритма, односно унутрашњег биолошког сата који управља смењивањем сна и будности. Он, међутим, утиче и на бројне друге процесе у организму, укључујући рад кардиоваскуларног система, крвни притисак и откуцаје срца.
Повезаност ноћног светла и срчаних обољења још није у потпуности објашњена. Претходна посматрачка истраживања указивала су на то да изложеност светлости током ноћи прати већи ризик од кардиоваскуларних болести, али није било довољно података о могућим променама у структури и функцији срца.
ФОТО: Shutterstock/CeltStudio– Претходне студије повезале су изложеност ноћном светлу са већим ризиком од кардиоваскуларних обољења, али се мало зна о променама у структури и функционисању срца које би могле да буду повезане са таквом изложеношћу – објаснио је Лу Ћи, један од аутора истраживања објављеног у часопису European Heart Journal.
Истраживање обухватило више од 11.000 људи
Лу Ћи и његове колеге са Универзитета Тулејн анализирали су податке више од 11.000 учесника британског пројекта UK Biobank. Испитаници су седам дана на зглобу носили уређаје који су мерили њихово кретање и количину светлости којој су били изложени.
Истраживачи су магнетном резонанцом снимили срца учесника, а поступак је поновљен три године касније како би се утврдило да ли је у међувремену дошло до промена. Резултати су показали извесне структурне разлике код људи који су током ноћи били изложени светлости јачој од три лукса, што приближно одговара светлости пуног Месеца.
Код тих особа забележано је задебљање зидова леве срчане коморе и смањење њене запремине. Лева комора има кључну улогу јер пумпа крв богату кисеоником у остатак тела, па промене у њеној структури могу да утичу на ефикасност рада срца.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНаучници су проценили да би од 24 до 49 одсто уочених структурних промена могло да се објасни скраћеним спавањем, односно сном краћим од пет или шест сати. То указује да ноћно светло можда не делује само непосредно, већ и посредно, тако што нарушава квалитет и трајање сна.
– Ово истраживање пружа важну везу између онога што нам показују сателити, односно планете која ноћу постаје све светлија, и клиничке стварности у нашим грудима: срца која постају крућа, слабија и мање ефикасна – навели су истраживачи у стручном осврту.
Резултате ипак треба тумачити опрезно
Истраживање не доказује да ноћно светло непосредно изазива промене на срцу, већ показује повезаност између ових појава. Изложеност светлости мерена је само током једне седмице, па ти подаци можда не одражавају дугорочне навике сваког учесника.
ФОТО: Shutterstock/Media_PhotosДодатно ограничење представља то што су сензори ношени на зглобу. Количина светлости регистрована на руци не мора у потпуности да одговара количини која допире до очију. Просечно задебљање срчаних зидова било је мање од три одсто, али аутори сматрају да би и релативно мала промена могла да буде значајна код људи који већ имају кардиоваскуларне проблеме.
Како смањити ноћно светло у спаваћој соби
Изложеност вештачком светлу може се ограничити завесама које потпуно замрачују просторију, коришћењем топлијег и слабијег осветљења пред спавање и прекривањем упадљивих LED индикатора на кућним уређајима.
Ако се користи осветљени будилник, бољи избор може бити модел са црвеном светлошћу, која мање утиче на циркадијални ритам. Телефон би такође требало склонити пре одласка на спавање, по могућности изван спаваће собе. Иако појединац не може да заустави глобално светлосно загађење, може знатно да смањи количину ноћног светла у сопственом дому.
