Кратак тренинг или дремка могу да помогну у очувању памћења после непроспаване ноћи, показало је истраживање које је предводио Универзитет Макгил (McGill University).
Истраживачи су утврдили да су људи који су или 20 минута умерено до интензивно вежбали или одспавали 90 минута постигли око 22 одсто боље резултате на тестовима памћења после 30 сати без сна у односу на оне који нису урадили ни једно ни друго. Резултати истраживања, објављени у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), указују на практичне начине за ублажавање последица недостатка сна, пише McGill Newsroom.
Марко Роаг, професор на Школи за физикалну и радну терапију Универзитета Макгил и старији аутор студије, каже да недостатак сна утиче на готово сваки аспект нашег размишљања и функционисања, али да многи људи једноставно не могу да прекину оно што раде како би се наспавали.
– Наши резултати показују да чак и кратка физичка активност може да помогне у очувању једне од наших најважнијих когнитивних способности – каже Роаг.
У истраживању су учествовале 54 здраве младе особе које су, под надзором у лабораторији, остале будне 30 сати без прекида. Учесници су потом распоређени у једну од три групе: 20 минута вожње бицикла, 90-минутна дремка или контролна група.
Три дана касније, истраживачи су тестирали њихово памћење слика које су видели непосредно након интервенције. Они који су вежбали или одспавали запамтили су значајно више слика од учесника који нису урадили ни једно ни друго.
Исти резултат, различити механизми
Иако су користи за памћење биле готово исте, снимци мождане активности показали су да су вежбање и дремка помогли на различите начине.
Чини се да је дремка помогла мозгу да се опорави, олакшавајући усвајање и памћење нових информација.
КАКО ДРЕМКА ДЕЛУЈЕ НА МОЗАК
Иако током дремке делује као да мозак једноставно мирује, он је и даље веома активан.
Сан омогућава мозгу да обрађује нове информације, учвршћује успомене и припрема се за нове когнитивне задатке. Управо зато кратак сан током дана може да има ефекте који превазилазе обично смањење поспаности.
Истраживања показују да дремка може да побољша пажњу и будност, али и да помогне у учењу и памћењу.
Један од важних процеса који се током сна одвија јесте консолидација памћења. Информације које смо недавно усвојили не остају непромењене у мозгу, већ се током сна обрађују и постепено учвршћују. Код дневног сна, у том процесу посебну улогу могу имати фазе не-РЕМ сна, током којих се јављају спори мождани таласи и такозвана вретена сна. Они су повезани са јачањем новонаучених информација и каснијим успешнијим присећањем.
Због тога дремка није само пауза од будности. Она мозгу даје прилику да обради оно што је већ научено и да поново успостави способност за усвајање нових информација. Истраживања су показала да чак и релативно кратке дремке могу да имају позитиван утицај на памћење, мада њихов ефекат зависи од дужине и врсте сна.
ФОТО: Antonio Guillem/ShutterstockВежбање је, с друге стране, помогло мозгу да ефикасније искористи преостале ресурсе, а да се учесници при томе нису осећали уморније.
Ови резултати би у будућности могли да допринесу развоју стратегија за управљање умором на радним местима на којима је недостатак сна чест, а грешке могу имати озбиљне последице, као што су здравство, саобраћај и реаговање у ванредним ситуацијама.
Прва ауторка студије Мадура Лотликар, докторандкиња на Одељењу за неурологију и неурохирургију Универзитета „Макгил“, истиче да дремка није увек могућа током радне смене.
– Вежбање је доступно, јефтино и лако за примену. Због тога представља обећавајући начин да се људима помогне да остану когнитивно оштри када је време за спавање ограничено – каже Лотликар.
Истраживачи наглашавају да физичка активност не може да замени сан, али да би могла да помогне људима да боље функционишу када није могуће обезбедити довољно одмора.
КАКО ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ УТИЧКЕ НА МОЗАК
Физичка активност не јача само мишиће и срце већ има директан утицај и на мозак.
Током вежбања повећавају се промене у можданој активности, а организам ослобађа супстанце које подржавају раст и опстанак нервних ћелија и њихово међусобно повезивање. Једна од њих је неуротрофни фактор изведен из мозга, познат као BDNF, који има важну улогу у неуропластичности, односно способности мозга да ствара и јача везе између нервних ћелија. То је један од механизама који се повезују са бољим учењем и памћењем.
Ефекти физичке активности могу да се осете и након само једног тренинга.
Истраживања показују да умерена до интензивна физичка активност може привремено да побољша когнитивне функције, као што су памћење или брзину обраде информација.
Редовна физичка активност, с друге стране, повезана је са очувањем когнитивних способности током старења и мањим ризиком од когнитивног опадања и деменције.
ФОТО: 220 Selfmade studio/Shutterstock
