Лети многи људи примећују да их после ручка или вечере изненада савлада поспаност. Иако се често каже да је за то крив само обилан оброк, прави разлог је сложенији. Температура, начин на који тело вари храну, количина течности коју уносимо и наш биолошки сат заједно могу да створе идеалне услове за поподневни пад енергије.
Зато онај тренутак када после ручка само желимо да легнемо није нужно знак лењости – наше тело заиста пролази кроз низ процеса који могу да нас успоре.
Врућина и варење додатно оптерећују организам
После оброка тело усмерава део крви ка систему за варење како би помогло обради хране. То не значи да мозак остаје без крви, како се понекад погрешно тврди, али варење захтева енергију и активира бројне физиолошке процесе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Када је напољу вруће, организам истовремено мора да одржава телесну температуру. Крвни судови у кожи се шире како би се топлота лакше ослободила, а тело се додатно хлади знојењем.
Све то може да допринесе осећају умора.
Ако смо уз то дехидрирани, ситуација може бити још израженија. Губитак течности кроз зној смањује количину воде у организму, а чак и блага дехидрација може да доведе до умора, главобоље и слабије концентрације.
Зато обилан ручак током врелог дана, посебно уз недовољан унос воде, може да буде савршена комбинација за поподневну поспаност.
Крив је и биолошки сат
Постоји још један важан разлог због којег нам се спава после ручка, чак и када није лето.
Наш организам функционише по циркадијалном ритму – унутрашњем биолошком сату који регулише спавање и будност током приближно 24 часа.
После јутарњег периода будности, код многих људи долази до природног пада будности током раног поподнева, обично између 13 и 15 часова. Тај пад може бити прилично изражен.
Зато понекад није главни проблем оно што смо појели, већ чињеница да смо ручали управо у време када наш мозак природно почиње да успорава.
ФОТО: Shutterstock/OlezzoОбилан оброк, међутим, може да појача тај осећај.
Храна богата угљеним хидратима може утицати на хормоне и неуротрансмитере повезане са поспаношћу, док велики и масни оброци захтевају више времена за варење и често остављају осећај тежине.
Зато није исто појести лагану салату, рибу и поврће или огромну порцију тестенине, пржене хране и слаткиша усред врелог дана.
Како да избегнете поподневни „пад“?
Најједноставније решење није прескакање ручка, већ умеренији избор.
Током врућина може помоћи оброк са више поврћа, воћа, протеина и намирница које садрже воду. Лакши оброци обично мање оптерећују организам него веома масна и обилна храна.
Посебно је важно пити довољно течности током целог дана, а не тек када осетимо жеђ.
ФОТО: New Africa/ShutterstockАлкохол такође није добар савезник током врућине јер може допринети губитку течности и додатно појачати осећај умора.
Ако услови дозвољавају, кратка поподневна дремка од 10 до 20 минута може помоћи да се поврати будност, без уласка у дубље фазе сна које могу оставити осећај још веће успорености.
Добра идеја је и кратка шетња у хладу након јела, уместо лежања на врућем ваздуху.
Поспаност после јела, дакле, није једноставно последица „крви која оде у стомак“. У питању је комбинација варења, хормонских промена, циркадијалног ритма, температуре и хидратације.
А током лета се сви ти фактори спајају – па није чудно што нам се после ручка понекад чини да је кревет најбоље место на свету.
