Снови и срце повезани су можда снажније него што се раније мислило. Када ноћу утонемо у сан, спољни свет се повлачи, а машта преузима главну улогу. Дуго се сматрало да је тело у дубљим фазама спавања готово искључено из околине, као да се осетљивост на спољне надражаје постепено гаси. Али ново истраживање показује да та граница није тако једноставна.
Научници из Швајцарске покушали су да утврде колико смо заиста одвојени од света док сањамо. Тим који је предводила Марција де Лучија, неуронаучница и руководилац Лабораторије за мозак, тело и свест при Универзитетској болници у Лозани, пратио је 25 младих и здравих одраслих особа током две ноћи, пише Nautilus.
Испитаници су били повезани на ЕЕГ, односно електроенцефалографију, како би се бележило како мозак реагује на спољашње звукове, попут кликова и тонова, али и на унутрашње сигнале, пре свега сопствене откуцаје срца. Истраживачи су поредили реакције док су учесници били будни и док су пролазили кроз различите фазе РЕМ сна.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Снови и срце у дубљим фазама РЕМ сна
Резултати су били изненађујући. Што су испитаници дубље улазили у свет снова, посебно у стање познато као фазни РЕМ сан, то су мање реаговали на спољашњу буку, а више на сопствене откуцаје срца. Фазни РЕМ је покретљивија фаза брзих покрета очију, повезана са живим и упечатљивим сновима.
У неким случајевима, људи који су спавали били су осетљивији на сопствени пулс него када су били потпуно будни. То значи да мозак током сна не мора једноставно да „искључи” све сигнале, већ може да преусмери пажњу са спољашњег света на унутрашње стање тела.
Последњих година неуронаучници све више проучавају интероцепцију – способност мозга да прати сигнале изнутра, као што су рад срца, дисање или сигнали из стомака. Ти унутрашњи ритмови могу да утичу на емоције, осећај себе и начин на који доживљавамо свет. Сада се показује да интероцепција може да помогне и у разумевању тога како настају снови и срце као њихов могући унутрашњи покретач.
Зашто неки снови делују тако стварно
Нова студија указује да током интензивног сањања долази до својеврсног окретања ка унутра. Мозак мање прати звуке из околине, а више ослушкује тело. То би могло да помогне у објашњењу зашто неки људи могу да спавају кроз јаку буку, али ипак да се пробуде ако је ситуација заиста хитна или ако тело пошаље важан сигнал.
ФОТО: Lysenko Andrii/ShutterstockОви налази могли би да објасне и зашто снови у дубљим РЕМ фазама често делују живље, емотивније и стварније. Ако је мозак у том тренутку снажно повезан са телесним сензацијама, онда убрзан пулс, дисање или напетост могу да постану део приче коју сан гради.
То се уклапа у раније доказе да телесни сигнали могу да „процуре” у свет снова. Срце које убрзано куца може, на пример, да буде повезано са сном у којем нас неко јури. Истраживања су показивала и да људи са поремећајем ноћних мора често имају појачане мождане таласе који се јављају одмах после откуцаја срца.
ШТА ЈЕ ИНТЕРОЦЕПЦИЈА
Интероцепција је способност мозга да прати сигнале који долазе изнутра, из самог тела. То су, на пример, откуцаји срца, ритам дисања, осећај глади, напетост у стомаку или промене у телесном стању. Ти сигнали нису увек свесни, али могу да утичу на емоције, пажњу и осећај сопственог тела.
У истраживању сна интероцепција је важна зато што показује да мозак, док сањамо, не мора бити искључен из телесних процеса. Напротив, унутрашњи сигнали могу да обликују садржај снова.
Марција де Лучија и њене колеге објавиле су резултате у часопису Cell Biology, али наглашавају да су они прелиминарни. Узорак је био мали, а студија је показала повезаност, не и узрок. Ипак, тим је развио и нови клинички алат – аудио-кардио индекс – који мери равнотежу реакција на спољашње и унутрашње сигнале. У будућности би могао да помогне у процени свести код људи у измењеним или нереагујућим стањима.
Зато, када следећи пут сањате јурњаву кроз мрачну улицу или успон уз планину, могуће је да ваше срце није само сапутник у сну. Можда управо оно помаже мозгу да исприча причу. Тако снови и срце постају неочекиван пар у ноћном позоришту тела и ума.
ФОТО: Prostock-studio/Shutterstock
