Ново откриће мења досадашњу слику о људској еволуцији и једном од њених најмистериознијих „рођака“. Анализа древних отисака стопала показала је да је Парантропус боисеи, изумрли припадник људске лозе који није био директни предак савременог човека, вероватно био знатно виши и тежи него што се раније претпостављало.
Научници су дуго сматрали да је ова врста била ниска и снажно грађена, са изгледом који је више подсећао на човеколике мајмуне него на припаднике рода Homo. Међутим, нова анализа трагова остављених пре око 1,4 милиона година у данашњој Кенији открива другачију слику – Парантропус боисеи је можда достизао висину од око 180 центиметара и тежину од приближно 75 килограма, пише Nautis.
Ово откриће представља важан део сложене приче о томе како се развијала људска еволуција и колико је разнолик био свет древних хоминина.
ФОТО: Ostapenko Oleksandra/ShutterstockЉудска еволуција и скривени свет древних рођака
Парантропус боисеи појавио се на афричком континенту пре више од милион година и живео је у истом периоду када и неке врсте које су ближе повезане са модерним људима. Иако није директни предак данашњег човека, овај древни хоминин представља важан део разумевања људске еволуције.
Ова врста се разликовала од припадника рода Homo по бројним физичким карактеристикама. Имала је веома снажне виличне мишиће, изражене јагодице, масивну вилицу и робусну грађу тела. Због таквог изгледа научници су је често описивали као врсту која је имала више „мајмунолике“ особине.
Међутим, ново истраживање показује да њихова грађа није нужно значила да су били мали. Анализа отисака стопала из басена језера Туркана у Кенији указује да су поједини припадници ове врсте били сличне величине као неки рани представници људског рода.
Трагови су пронађени на истом подручју где су раније откривени и отисци врсте Homo erectus. То значи да су две различите врсте хоминина у истом периоду ходале истим древним пределима, остављајући иза себе трагове који су милионима година касније помогли научницима да реконструишу њихов живот.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Нови трагови откривају начин живота древних хоминина
Истраживачи су анализирали отиске и закључили да нису припадали само једној јединки. Према резултатима студије, трагове је оставило најмање осам одраслих припадника врсте Парантропус боисеи.
Овај податак је посебно занимљив јер може да открије нешто о њиховом друштвеном понашању. Чињеница да су се заједно кретали углавном одрасли примерци, вероватно мужјаци, указује на могућност да су живели у сложенијим заједницама него што се раније мислило.
Научници претпостављају да су ове групе могле да имају одређене облике друштвене организације, у којима су јединке понекад сарађивале ради безбедности, али су се истовремено такмичиле за партнере.
Открића попут овог показују да људска еволуција није била једноставан, праволинијски процес у којем су једне врсте постепено нестајале да би уступиле место другима. Африка је током милиона година била простор у којем је живело више различитих врста хоминина, које су се прилагођавале различитим условима.
ШТА ЈЕ БИО ПАРАНТРОПУС БОИСЕИ?
Парантропус боисеи био је један од древних рођака људске лозе који је живео у источној Африци пре око 2,3 до 1,2 милиона година. Није био директни предак савременог човека, али његови остаци помажу научницима да боље разумеју разноликост врста које су учествовале у широј причи људске еволуције.
Познат је по снажној вилици, великим зубима и изразитој грађи лица, што указује на прилагођавање исхрани која је захтевала снажно жвакање. Нови докази са отисака стопала мењају ранију представу о његовој величини и показују да је ова врста можда била физички развијенија него што се дуго веровало.
ФОТО: Vlad G/ShutterstockОтисци који су сачували причу стару милионе година
Посебна вредност овог открића лежи у томе што отисци стопала пружају информације које кости често не могу да покажу. Они откривају како су се древна бића кретала, колико су била велика и да ли су се кретала сама или у групама.
Истраживачи су навели да су отисци Парантропуса боисеи и Homo erectusa можда настали у веома кратком временском размаку. То отвара занимљиво питање – да ли су се ове две врсте икада сусреле или су само делиле исти простор у различитим тренуцима.
Иако на то питање још нема одговора, сваки нови траг доприноси разумевању сложеног развоја људске еволуције. Савремена наука све више показује да наша прошлост није прича о једној линији развоја, већ о мрежи различитих врста које су живеле, прилагођавале се и нестајале током дуге историје живота на Земљи.
КАКО НАУЧНИЦИ ПРОУЧАВАЈУ ДРЕВНЕ ПРЕТКЕ?
Истраживање људске еволуције ослања се на различите изворе доказа – фосилне остатке, камено оруђе, трагове кретања и анализу древних станишта. Отисци стопала су посебно драгоцени јер могу да покажу не само анатомију неке врсте већ и њено понашање.
За разлику од костију које углавном говоре о телесној грађи, трагови у тлу могу да открију како су се древни хоминини кретали, да ли су били у групама и како су користили простор око себе. Управо такви докази омогућавају научницима да постепено допуњују слику о нашој далекој прошлости.
Ново истраживање зато не мења само слику о једној изумрлој врсти, већ проширује разумевање целокупне људске еволуције.
ФОТО: ArikEkaSatya/Shutterstock
