Путовање као потреба модерног човека да пронађе себе представља можда и главни разлог зашто Одисејева прича ни после три миленијума није изгубила снагу
Премијера Одисеје Кристофера Нолана није случајно стигла управо у јеку лета. Док се биоскопске сале пуне гледаоцима који прате најпознатије путовање западне цивилизације, милиони људи широм света истовремено крећу на сопствене одисеје – ка мору, планинама, градовима и местима одмора. Филм и календар су се сусрели у истој идеји: лето је доба када путовање престаје да буде изузетак и постаје готово универзално људско искуство.
Хомеров Одисеј, антички херој који се после Тројанског рата враћа кући, код Нолана постаје човек савременог доба, биће које се непрестано суочава са временом, судбином и сопственим границама. Његово путовање је низ искушења кроз која покушава да разуме себе, пронађе унутрашњи мир и смисао сопственог постојања. Повратак кући тако постаје повратак себи.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Путовање као потреба модерног човека да пронађе себе представља можда и главни разлог зашто Одисејева прича ни после три миленијума није изгубила снагу. Савремени човек и даље верује да ће му путовање донети предах, промену перспективе или одговоре које свакодневица не нуди.
Путујем – значи постојим
Али Одисеја није највећа прича о путовању зато што је најстарија, већ зато што припада једној много већој људској причи. Путовање није изум модерног доба. Оно је старо колико и сам човек. Од кад је света и века потреба за путовањем је једна од суштинских одлика људског постојања. Због тога су нека од путовања у историји више утицала на развој човечанства од многих великих ратова и освајања.
Птице мигрирају. Животиње траже храну и воду. Само човек напушта сигурност познатог света зато што верује да иза хоризонта постоји нешто вредно откривања. Најпре је тражио нове обале. Потом нове континенте. Нове духовне хоризонте. После тога нове научне истине, нове идеје и нове светове. Сваки пут када је прешао једну границу, открио је другу.
Одисеј је тражио дом. Жил Верн немогуће. Марко Поло свет. Колумбо нови пут. Дарвин закон живота. Тесла енергију скривену у природи. Гагарин нову перспективу човечанства. Свети Сава духовни смисао једног народа
Машта је настарије превозно средство
У историји великих путовања посебно место припада Жилу Верну. Он није први заронио на дно океана нити је први стигао до Месеца. Али је први милионима људи показао да машта путује брже од сваког брода и да свака велика експедиција почиње као једна смела мисао. Док су други описивали свет какав постоји, Жил Верн је описивао свет који ће тек постојати. Капетан Немо није само књижевни лик. Он је симбол људске радозналости. Жил Верннас је научио да је машта најстарије превозно средство човечанства.
Марка Пола многи сматрају једним од највећих светских путника и истраживача, док га неки скептичнији пре виде као највећег светског приповедача прича. Марко Поло није први Европљанин који је стигао до Кине или упознао Кублај-кана, али је први који је о Кини и Путу свиле оставио писани траг и који је са свог путовања донео своју легендарну одисеју – Књигу светских чудеса.
Када је први пут, 1492. године, са две каравеле и једном караком Санта Марија Кристофер Колумбо кренуо на запад да би пронашао Исток, са собом је носио књигу Марка Пола. Колумбо није пронашао оно што је тражио. Пронашао је нешто што нико није очекивао. Велика путовања често не доводе човека тамо где је кренуо, већ тамо где судбина жели да стигне.
Чарлс Дарвин је започео петогодишње путовање око света током којег је успео да развије своју теорију еволуције. Дарвин се укрцао на Бигл као млади природњак, а са тог путовања вратио се са идејама које су заувек промениле начин на који разумемо свет.
Никола Тесла није откривао нове континенте. Он је откривао могућности које су постојале у самом човеку. Његова највећа путовања су била другачија, она нису водила преко океана, већ од идеје до изума. Замисли које су некада постојале само у његовој машти претворио је у патенте који су осветлили градове, покренули индустрију и убрзали цивилизацију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Че Гевара је на мотоциклу кренуо у обилазак Латинске Америке. У своју авантуру кренуо је као студент медицине, а вратио се као револуционар.
Јуриј Гагарин је први напустио Земљу. Са висине свемира више није било граница, држава, ни народа. Постојала је само једна плава планета.
Сва та путовања променила су историју. Још више су променила човека.
Путовање Светог Саве
Али постоји једно путовање које није променило светске карте, нити је открило нови континент. Променило је духовну карту једног народа.
Када је 1229. године Свети Сава кренуо у Свету земљу, није тражио нове континенте, богатство ни славу. Путовао је да би се поклонио местима на којима је настало хришћанство и да би лично упознао духовно искуство света.
Поклонио се Христовом гробу, молио се у Витлејему, на Јордану и Тавору, разговарао са патријархом јерусалимским, сусретао византијске цареве, муслиманске владаре и пустињске монахе. Обилазећи јудејску пустињу посетио је манастир Светог Саве Освећеног Мар Сабу. Братија манастира му поклања патерицу која је на трону стајала скоро 700 година. У лаври Светог Саве Освећеног примио је и две иконе: Млекопитатељицу и Тројеручицу. Све три реликвије су постале саставни део српског духовног идентитета.
Одисејево путовање је низ искушења кроз која покушава да разуме себе, пронађе унутрашњи мир и смисао сопственог постојања. Повратак кући тако постаје повратак себи
Али ове чудесне реликвије нису биле највећи дар који је донео из Свете земље. У Србију је донео једну ширу слику света.
Донео је хришћанско искуство Истока, богослужбено православно предање, ново разумевање Цркве, државе и света. Донео је са собом сазнање и искуство како српски народ треба да уреди своју Цркву, државу и просвету. По повратку у Србију није само препричавао оно што је видео. Преобразио је земљу у коју се вратио.
Када пажљивије сагледамо ова велика путовања, приметићемо да су била различита само по својим путевима.
Одисеј је тражио дом. Жил Верн немогуће. Марко Поло свет. Колумбо нови пут. Дарвин закон живота. Тесла енергију скривену у природи. Гагарин нову перспективу човечанства. Свети Сава духовни смисао једног народа.
Заједничко им је то што су њихова путовања постала колективно искуство целог човечанства. Зато се историја човечанства може читати и као историја великих путовања. Јер сваки пут када је човек кренуо да открије свет, открио је и нешто ново о себи.
