Мерилин Монро: Носила је лепоту као проклетство

Мерилин није била само лепа жена – била је сензација. Била је и остала синоним за лепоту, шарм и звездани сјај

Нико у историји популарне културе није био толико несрећан као Мерилин Монро. Кренула је према светској слави са најниже друштвене лествице као Норма Џин Мортенсон. Напуштена од родитеља, детињство и тинејџерске године проводи у сиротиштима Лос Анђелеса. У борби за голи опстанак, у шеснаестој години удаје се за Џејмса Доертија, обичног радника у фабрици авиона. Почетком рата ради у фабрици где је случајно фотографишу као жену која доприноси ратним напорима. Преко ноћи постаје најтраженији фото-модел, са десетинама насловних страна. Фотографи су се отимали о њу. Оставља брак иза себе и одлази у Холивуд у потрази за својим сновима.

У Холивуду из првог покушаја пролази аудицију и потписује стандардни почетнички уговор у филмском студију 20th Century Fox. Добија мале и небитне улоге, без могућности да бира. Незадовољна својим статусом доноси невероватну одлуку: да Холивуду каже не и да покрене сопствену продукцијску кућу.

Пубуна против система

Био је то револуционаран чин за једну жену тог времена – побуна против система који тражи послушност, а не аутономију. Желела је да преузме контролу над сопственим животом. Она није само игнорисала правила Холивуда већ је покушавала и да их промени: „Да сам поштовала сва правила, нигде не бих стигла“, рекла је самоуверено.

У Холивуд је ушла као девојка из разореног детињства, без стабилне породице, без сигурности и без стварног ослонца у животу. Брзо је схватила да у немилосрдном свету филмске индустрије лепота није поклон него валута. Имала је став, била је борац и није се устручавала да јавно критикује бездушност филмске индустрије: „У Холивуду ти плаћају хиљаду долара за пољубац и 50 центи за душу“, изјавила је једном приликом.

Чиста еротика

Њена појава померала је границе популарне културе. Голишаве фотографије на насловној страни часописа Playboy, које би за многе жене значиле крај каријере, код Мерилин су постале део легенде. Она је еротику извела из сенке и претворила је у глобални спектакл.

Она није само игнорисала правила Холивуда већ је покушавала и да их промени: „Да сам поштовала сва правила, нигде не бих стигла“, рекла је самоуверено

Мерилин није била само лепа жена – била је сензација. Била је и остала синоним за лепоту, шарм и звездани сјај. Њена платинаста коса, блистав осмех и заводљив поглед привлачили су пажњу чим би се појавила пред камером или ушла у просторију. У њеном држању спојили су се нежност и сензуалност, рањивост и самопоуздање, стварајући утисак који је публику остављао без даха.

Снимила је укупно тридесет филмова. Врхунац своје каријере достигла је филмовима Мушкарци воле плавуше, Седам година верности и Неки то воле вруће. Сарађивала је са редитељима Билијем Вајлдером, Џоном Хјустоном и Хауардом Хоксом, а глумила заједно са Лоренсом Оливијеом, Џеком Лемоном, Тонијем Кертисом и Клерком Гејблом.

„Слаба“ на Кенедијеве

Њен приватни живот личио је на непрекидан ролеркостер између тријумфа и самоуништења. Бракови са славним спортистом, звездом америчког бејзбола, Џоом Димађом и чувеним писцем Артуром Милером, откривали су сву њену унутрашњу противречност. Са једне стране желела је стабилност, љубав и припадање, а са друге је бежала од свега што је било мирно и трајно.

Њена веза са Кенедијевима представља опасан судар заводљивости Холивуда и политичке моћи Беле куће. Кенедијеви су имали све што она није: очинску фигуру изнад себе, бројну породицу, наслеђено богатство и ветар у леђа у походу на свет. Њена веза са америчким председником Џоном Кенедијем и његовим братом Робертом, која је скандализовала Америку, представљала је отровну комбинацију њеног личног проклетства са проклетством породице Кенеди. У тој експлозивној вези преплитали су се страст, манипулација, зависност и осећај искоришћености.

У том замршеном односу Мерилин је све дубље тонула у анксиозност, несигурност и психичку исцрпљеност. У жељи да се извуче из опасног и смртоносног окружења и врати мирнијем животу, хвата се за сламку спаса и поново обнавља везу са бившим мужем, америчким грубијаном романтичне душе, Џоом Димађом, са којим заказује поновно венчање.

Happy Birthday, Mr. President

У међувремену, 19. маја 1962. године, појављује се на свечаности организованој поводом 45. рођендана председника Џона Кенедија у њујоршком Медисон Сквер Гардену и на спектакуларан начин, пред милионским аудиторијумом, изводи чувену верзију песме „Happy Birthday, Mr. President“. Био је то њен последњи велики наступ у јавности.

Само неколико дана пред венчање са Димађом, између 4. и 5. августа 1962. године, умире под неразјашњеним околностима у својој кући у Лос Анђелесу. Њена смрт, која никада није до краја разјашњена, постала је саставни део бројних теорија завере.

Њена смрт изазвала је огроман шок у америчкој јавности. Данима и недељама објављиване су насловне стране посвећене њеној смрти, а хиљаде људи долазиле су да јој одају пошту. Постала је много више од филмске звезде – претворила се у културну икону, попут Елвиса Прислија и Џејмса Дина. Димађо јој је остао веран до краја; наредио је да се у наредним годинама и деценијама на њен гроб три пута недељно полаже шест црвених ружа.

Голишаве фотографије на насловној страни часописа Playboy, које би за многе жене значиле крај каријере, код Мерилин су постале део легенде

Утицај Ендија Ворхола

Велику заслугу за посмртну дивинизацију и стварање култа Мерилин Монро имао је и поп-арт уметник Енди Ворхол, који почиње да ради њене портрете. Мерилин Монро постала је глобални симбол 20. века управо захваљујући споју Холивуда, телевизије, политике и уметности Ендија Ворхола. Многи историчари уметности Ворхолове слике Мерилин Монро сматрају међу најважнијим делима модерне епохе, упоређујући њихов утицај са Мона Лизом, јер су управо ти портрети дефинисали начин на који данас разумемо појам гламурозне поп-иконе.

У свом кратком животу Мерилин Монро успела је да постане нешто сасвим другачије: била је више од филмске звезде. Постала је мит. Симбол епохе. Лице 20. века. Објекат жеља милиона широм света. Жена чији је осмех освојио планету, а чије су очи, када би се камере угасиле, често биле испуњене страхом, сузама, тугом и усамљеношћу.

Њена судбина показује цену славе – што је човек већи симбол за друге, то често постаје мање стварна личност самом себи. Мерилин је успела да промени Холивуд, стандарде женске лепоте и популарну културу, али није успела да победи сопствене демоне. Зато њена прича и данас делује толико моћно: иза најсјајније иконе 20. века стоји једна дубоко несрећна жена. Целог живота носила је лепоту као проклетство.