Свет хоће мање фосилних горива, а истовремено му треба све више енергије. Хоће чистију производњу, а за њу су потребни нови рудници. Аутомобили, батерије, чипови и рачунарски центри сви траже исте ресурсе
Када поставимо питање вештачкој интелигенцији, све делује готово бесплатно. Један клик, неколико секунди и одговор је пред нама. Тешко је у том тренутку помислити на хиљаде процесора који негде раде, троше енергију, производе топлоту, па морају непрекидно да се хладе.
Иза једног питања на екрану стоји читав систем електрана, мрежа, рудника и постројења. Потребни су вода, гас, бакар, литијум и километри далековода. Интернет делује невидљиво, али оно што га држи у погону није.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према најновијим проценама Међународне агенције за енергију, дата центри су 2025. године потрошили око 485 терават-сати електричне енергије. До 2030. године та потрошња могла би готово да се удвостручи, на око 950 терават-сати, што би било приближно три одсто укупне светске потрошње. Потрошња постројења намењених вештачкој интелигенцији могла би до краја деценије да буде три пута већа.
У технолошкој трци САД, Кине и Европе, поред чипова и софтвера, тако се поново отвара старо питање: ко ће имати довољно енергије?
НАЈНОВИЈА ТЕХНОЛОГИЈА ТРАЖИ СТАРЕ ИЗВОРЕ
Сунце не сија увек, ветар не дува увек, а сервери раде и ноћу и дању. Ту нема много филозофије.
Гас остаје важан за стабилност електроенергетског система, нуклеарна енергија поново добија стратешки значај, док се угаљ и даље широко користи у великом делу света.
Соларне и ветроелектране зависе од временских услова. Велики рачунарски системи не могу да зависе од тога да ли дува ветар или сија сунце.
Ту се прича не завршава. Процесори велике снаге стварају огромне количине топлоте, па оваква постројења захтевају сложене системе хлађења и, у зависности од технологије, значајне количине воде.
Зато је приликом избора локације важно много више од простора и добре интернет конекције. Колики је капацитет мреже? Да ли има довољно воде? Колико брзо могу да се изграде трафостанице, далеководи и остала инфраструктура?
То су питања од којих све више зависи где ће нићи следећи велики рачунарски центри.
Ту се сукобљавају две велике потребе данашњице. Једна тражи брзу електрификацију, мање фосилних горива и смањење емисија. Друга тражи огромне количине енергије за дата центре, чипове, рачунаре и све што на њима почива
БЕЗ РУДНИКА НЕМА ЗЕЛЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
Постоји још једна страна приче која се лако превиди.
Свет настоји да смањи употребу фосилних горива и пређе на чистије енергетске технологије. За то, међутим, треба више бакра, литијума, никла, графита, алуминијума и ретких земних метала. А то значи и више рудника.
Батерије, електрични аутомобили, ветропаркови, соларне електране, далеководи и чипови не настају у неком нематеријалном дигиталном свету. Њихове сировине долазе из земље.
Према проценама Међународне агенције за енергију, потражња за овим сировинама могла би до 2040. године да буде готово двоструко већа него данас. Потражња за литијумом могла би да порасте више од три пута, а додатна потражња за бакром око седам милиона тона.
Цене већ реагују. Између јануара 2025. и априла 2026. године бакар, алуминијум и калај поскупели су приближно за трећину, док је цена литијума више него удвостручена.
Одједном рудник више није само место на којем се вади руда. Из њега долазе сировине без којих нема батерија, електричних аутомобила, нових мрежа, чипова и многих технологија на којима почива модерна привреда.
Питање сировина зато улази и у област националне безбедности.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
ЕВРОПСКА ЛЕКЦИЈА
После 2022. године Европа је осетила колико зависност од енергената може да кошта.
Деценијама је велики део европске индустрије имао користи од релативно јефтиног руског гаса, који је цевоводима стизао директно до највећих индустријских центара.
После почетка рата у Украјини, Европска унија је увела санкције Русији и почела да смањује зависност од руских енергената. Цевоводни гас почели су да замењују други добављачи, а у великој мери и течни природни гас који бродовима стиже до европских терминала.
То није било ни брзо ни јефтино. Били су потребни нови извори снабдевања, проширења инфраструктуре за пријем течног гаса и убрзање изградње нових енергетских капацитета.
На наплату сада стиже нови рачун.
Ако европска привреда жели да остане конкурентна у развоју вештачке интелигенције и других технологија, биће јој потребно још енергије. Истовремено расте потрошња због електричних аутомобила, топлотних пумпи и нових технологија у фабрикама. Велики рачунарски центри, наравно, додају на то.
Иза једног питања на екрану стоји читав систем електрана, мрежа, рудника и постројења. Потребни су вода, гас, бакар, литијум и километри далековода. Интернет делује невидљиво, али оно што га држи у погону није
Електрична мрежа има своја ограничења.
Потребне су нове трафостанице, далеководи и производни капацитети. А за њихову изградњу године, новац и сировине.
Зато технолошке компаније, када траже место за ново постројење, гледају и шта се налази око њега. Има ли довољно енергије и воде? Може ли мрежа да поднесе ново оптерећење? Колико ће се чекати на прикључак?
Није више довољно само пронаћи добру локацију.
Ту се сукобљавају две велике потребе данашњице. Једна тражи брзу електрификацију, мање фосилних горива и смањење емисија. Друга тражи огромне количине енергије за дата центре, чипове, рачунаре и све што на њима почива.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Вештачка интелигенција не укида зелену агенду, али је ставља пред врло непријатно питање: одакле ће доћи енергија за све што та агенда и сама тражи?
О електранама, мрежама и рудницима зато ће се убудуће говорити бар онолико колико и о новим чиповима и моделима.
Судбина вештачке интелигенције неће се решавати само у лабораторијама. Добрим делом решаваће се и тамо где се производи енергија, копају сировине и граде далеководи.
