Бојан Димитријевић: Путовања у иностранство и животни стандард у Србији

ФОТО: Компас/Илустрација

Када грађанима порасту примања и куповна моћ, мењају се и њихове потрошачке навике. Највидљивији пример јесте новац који одлази на туристичке услуге ван Србије: за седам година тај износ је порастао са 1,39 на 4,65 милијарди евра

У честим расправама о томе да ли је у Србији дошло или није, до повећања животног стандарда, постоји један податак који несумњиво потврђује пораст животног стандарда. Наиме, ради се о податку у оквиру платног биланса, који показује колико се годишње у Србији троши на туристичка путовања у иностранство. То је податак који у оквиру рачуна платног биланса званично објављује Народна банка Србије у делу о текућем билансу (извоз и увоз робе и услуга). Ми смо тај податак извадили за период 2018–2025. године, јер је тада дошло до фискалне консолидације и несумњивог раста реалних плата и личне потрошње у Србији, као што видимо у табели 1.

ФОТО: Компас

Из табеле се може видети да Србија има мали дефицит у периоду 2018–2019. године; период пандемије ковида и опоравак путовања чини да Србија 2020–2022. има мали суфицит, а затим од 2023. почиње значајни раст туристичких путовања наших грађана у иностранство и та потрошња у 2025. години расте чак на 4,65 милијарди евра, што је за седам година раст од 3,3 пута или у односу на 2020. као годину ковид кризе, више за 4,8 пута! Тако је нарочито у 2025. години укупан увоз услуга порастао 10,9% у односу на 2024. годину, а увоз туристичких услуга (туристичка потрошња наших грађана у иностранству), порастао је 23,2%, док је укупан извоз услуга повећан за свега 5,3%. Док је сектор услуга као целина у читавом периоду у суфициту, сектор услуга у области туризма последње три године бележи дефицит као несумњиву последицу раста животног стандарда и повећаног броја туристичких путовања наших грађана у иностранство. Ово се нарочито дешава у периоду 2023–2025. године.

Ако реалне зараде расту, а потрошња на иностранство расте још брже, што потврђује статистика, то може значити да грађани део додатне куповне моћи усмеравају на инострану потрошњу

Економска логика налаже следеће резоновање: дошло је до пораста запослености и раста реалних плата и стога је очекивано да већи број грађана може себи да приушти туристичка путовања у иностранство и повећање потрошње по туристи, што је нарочито уочљиво када се има у виду где грађани највише путују и највише троше током овог периода, а нарочито током 2025. године.

За цео период 2018–2025. међу главним дестинацијама наших грађана по издвајању новца у иностранству издвајају се ове земље, као што можемо видети у Табели 2.

ФОТО: Компас

Посебно је интересантна Грчка. У 2025. је из Србије у Грчку отишло око 1,15 млрд € плаћања за услуге, према НБС подацима за период јануар–новембар, што је више него било која друга појединачна земља. Следе Немачка са око 900 млн €, Швајцарска 700 млн €, Кина 520 млн €, Турска 520 млн €, Хрватска 480 млн € и Црна Гора 450 млн €. Овде, међтим, морамо бити пажљиви: „увоз услуга из Грчке“ није исто што и потрошња туриста у Грчкој. У то улазе и друге услуге, што значи да је туристичка потрошња нешто ужа категорија, али подаци несумњиво потврђују да су туристички атрактивне дестинације (топла мора – Грчка, Турска, Црна Гора, Хрватска, Италија), у врху девизне потрошње наших грађана и туриста.

То је посебно уочљиво када се има у виду број ноћења у 2025. години, јер је то најзначајнији туристички податак. Код туристичких путовања, Грчка је далеко најважнија дестинација за грађане Србије.

На пример, само преко домаћих туристичких агенција, у 2025. је организовано:

  • 514.508 туристичких долазака у Грчку
  • 4.440.871 ноћење

То је огромна разлика у односу на друге дестинације. Следе, међу осталима, Италија са 60.415 туриста и 252.558 ноћења, Црна Гора са 45.318 и 323.181, Египат са 41.665 и 321.392. Грчка је убедљиво доминантна дестинација. Од 7,86 милиона ноћења у иностранству преко домаћих агенција, на Грчку отпада: 56,5% свих ноћења у 2025. години. Дакле, више од половине свих ноћења у иностранству организованих преко домаћих туристичких агенција било је у Грчкој. Следе:

  • Црна Гора: 323.181 ноћење
  • Египат: 321.392
  • Италија: 252.558
  • Шпанија: 204.197
  • Бугарска: 131.319
  • Француска: 79.379
  • Мађарска: 73.603
  • БиХ: 60.963
  • Северна Македонија: 55.926.

Извор података је Републички завод за статистику Србије за 2025. годину.

Тако Грчка сама апсорбује око 56,5% свих ноћења, а наведених 10 земаља апсорбује више од 75% свих ноћења током 2025. године.

Ако пратимо девизну потрошњу по најважнијим земљама, онда имамо следеће податке: грађани Србије су највише новца потрошили у Грчкој – око милијарду евра, затим у Турској – 352 милиона евра, у Црној Гори близу 300 милиона евра, 227 милиона у Немачкој, 183 милиона у Швајцарској. Међу десет популарних земаља јесу и: УАЕ – 176 милиона, САД 174 милиона, Шпанија са 163 милиона, Хрватска 151 милион и Египат са 146 милиона. Без сумње, реч је или о популарним морским дестинацијама, или о богатим земљама које пружају могућност пословних путовања, хедонизма и изузетних туристичких атракција.

Економска логика налаже следеће резоновање: дошло је до пораста запослености и раста реалних плата и стога је очекивано да већи број грађана може себи да приушти туристичка путовања у иностранство и повећање потрошње по туристи

Ако реалне зараде расту, а потрошња на иностранство расте још брже, што потврђује статистика, то може значити да грађани део додатне куповне моћи усмеравају на инострану потрошњу. Поједностављено речено: раст реалних доходака → већа куповна моћ → више путовања у иностранство → већи увоз туристичких услуга.

Да би се још сигурније одговорило на питање да ли је дошло до раста животносг стандарда, направићемо синтетичку Табелу 3, која комбинује просечне нето зараде у динарима, раст реалних плата у процентима, БДП по становнику у доларима текуће куповне моћи, раст реалне потрошње домаћинстава и девизну потрошњу наших грађана у иностранству у области туристичких услуга.

ФОТО: Компас

Анализираћемо укратко понуђену табелу: Најјаснији резултат јесте да су доходак и потрошачке могућности заиста знатно повећани. Од 2018. до 2025:

  • нето зарада: 49.650 → 109.462 дин. – номинално више него удвостручена;
  • реална нето зарада је кумулативно значајно порасла;
  • БДП по становнику је порастао са приближно 7.300 на 15.262 USD;
  • реална потрошња домаћинстава је такође расла;
  • потрошња резидената Србије на путовања у иностранству порасла са око 1,39 на 4,65 млрд €, односно за око 235%, што значи да је расла знатно брже од осталих компоненти раста животног стандарда.

Очевидно је да су наши грађани у годинама нижих доходака и пандемије мање путовали, па су ту „глад“ за „морским“ и другим атрактивним дестинацијама настојали да надокнаде у годинама између 2023. и 2025. када је заиста дошло до раста реалних плата, реалне потрошње и минималних зарада! Дакле, после пандемије долази до врло снажног ослобађања потиснуте туристичке тражње, али и до структурне промене у потрошњи. Раст туристичке потрошње био је бржи од раста осталих видова потрошње, што јесте показатељ раста куповне моћи и платежних способности, али је делимично утицао на одлив девизних средстава и непродуктивно трошење. Ипак, овај раст компензован је, у целини, позитивним билансом на страни услуга, у првом реду захваљујући расту извозних услуга у области пословних услуга, а нарочито у области услуга комуникационо-информационе технологије, где имамо значајан суфицит који је омогућио повећану потрошњу у области увозног туризма и путовања у иностранство. Повећаном увозу туристичких услуга „кумовала је“ и чињеница да је раст извоза туристичких услуга (приходи од домаћег туризма) био нижи, добрим делом и зато што је смањен обим ваучера као подстицаја за домаћи туризам. Наиме, обим дотадашњих ваучера за домаћи туризам смањен је са 200.000 на свега 30.000 током 2025, а исти износ је одвојен и за 2026. годину. Ово је савет домаћим креаторима економске политике да у наредним годинама поново повећају обим ваучера, јер то без дилеме повећава приходе од домаћег туризма и тако значајно неутралише ефекте повећане девизне потрошње у иностранству.

После пандемије долази до врло снажног ослобађања потиснуте туристичке тражње, али и до структурне промене у потрошњи. Раст туристичке потрошње био је бржи од раста осталих видова потрошње, што јесте показатељ раста куповне моћи и платежних способности

Можемо закључити да је раст животног стандарда у последњих неколико година највише ефеката имао управо на раст туристичких путовања у иностранство и вероватно ће се та тенденција наставити и у наредним годинама. Зато би било корисно да буде уравнотежена растом прихода од домаћег туризма, потпомогнутих већом употребом ваучера у туризму. Изгледа да Срби, кадгод порасте животни стандард, више путују у иностранство, а највероватније тада чешће купују и аутомобиле, као и атрактивније мобилне телефоне – све оно што желе у оквиру луксуза, али потискују у годинама када је раст стандарда спорији или изостаје. Ово би требало потврдити у неком од наредних бројева анализом стуктуре потрошње домаћинстава која би показала на шта се све троше додатна средства као резултат раста животног стандарда.